Da li će na Arktiku doći do rata? Klimatske promene dolivaju ulje na vatru sve izglednijeg velikog sukoba

Nakon vanredne akcije prebacivanja Nikolasa Madura prošlog vikenda, Donald Tramp predsednik SAD, pojačao je pritisak pretnjom da će preuzeti kontrolu nad Grenlandom.

Ta akvizicija, koju on vidi kao "veliki posao sa nekretninama", već mu je gotovo punu deceniju na umu, navodi The Telehraph.

Preporučujemo

"Mislim da ćemo ga dobiti. Na ovaj ili onaj način, dobićemo ga", rekao je u obraćanju Kongresu krajem prošle godine.

Provokativno naslovljena knjiga "Polarni rat" (Polar War) Keneta R. Rozena stoga dolazi u pravom trenutku. Autor u ovom delu tvrdi da se čitav Arktik zagreva za veliki sukob.

Osam država, uključujući Rusiju i Sjedinjene Američke Države, već održava "istraživačke" baze u tom regionu. Svih pet vojnih akademija u SAD sada nudi kurs o Velikom severnom belom prostoru, a čak se i Indija 2021. godine proglasila "skoro-arktičkom državom".

"Mogućnost sukoba" tamo gore, tvrdi Rozen, "sada deluje neizbežno".

Ali da li je zaista tako? U nizu kratkih poglavlja, labavo raspoređenih prema cirkumpolarnoj geografiji, Rozen iznosi uglavnom ubedljiv argument da se iza ledenih bregova kriju problemi. Arktik se zagreva četiri do pet puta brže od ostatka sveta, a autor pokazuje kako "složeno preplitanje nacionalnih interesa", eksploatacija ugljovodonika i strateške ambicije, predstavlja daleko veće opasnosti sada kada je upareno sa ubrzanim klimatskim promenama. U današnjem svetu, kako komandant norveške mornarice kaže Rozenu, "ono što se dešava ovde, dešava se svuda".

Rusija, a ne SAD, "predvodi juriš". "Sa više vojnih baza na Arktiku, većom osposobljenošću za operacije u hladnim uslovima i flotom ledolomaca koja daleko nadmašuje pomorske arktičke flote svih drugih država", postala je ubedljivo najveći igrač u regionu. (Jedan drugi norveški mornarički komandant kaže Rozenu: "Putin poručuje: ‘Ja sam šef na Arktiku’, i zaista jeste.")

Rusija je izrazila zabrinutost, kao što se navodi u njenoj Arktičkoj strategiji iz 2020. godine, da opadanje stanovništva u regionu, neadekvatan razvoj i oslabljena industrija istraživanja prirodnih resursa predstavljaju pretnje po njenu nacionalnu bezbednost.

Međutim, Rozen smatra da bi invazija na Ukrajinu, zajedno sa "mešanjem u zapadne izbore" i slično, mogla da ukazuje na to da Rusija, kada je Arktik u pitanju, smatra da je "polarni rat već dobila", te da stoga može da pređe na druge zone strateške vrednosti.

U međuvremenu, Kina gradi ledolomce (četiri su već u upotrebi) kako bi otvorila "Polarni put svile". Rozen sugeriše da se ta zemlja "udružuje" sa Rusijom u špijuniranju NATO na ili oko severnog oboda Norveške, pozivajući se na novu kinesku satelitsku stanicu u Kiruni, u Švedskoj, koja teoretski prikuplja podatke, ali čiji sablasni spoljašnji izgled budi sumnje u nadzor. U istom području, Rusija "ispituje odbranu Švedske" putem "hibridnih napada" koji "ostaju negirani sa ruske strane".

Nespremnost SAD je glavna tema knjige, a jastrebovi u Beloj kući bi mogli (ali neće) obratiti pažnju dok okreću pogled ka Grenlandu. Rozen ističe da "istorijski gledano, američka želja da kontroliše Grenland postoji skoro koliko i sama Amerika"

"Nije me pogodila Trampova retorika o preuzimanju... Bila je to nesposobnost koja okružuje tu ideju". Takva nesposobnost bi mogla ili da omogući rivalima da obezbede kontrolu nad Arktikom, ili da pokrene nespretne, nekoordinisane američke manevre koji bi uvukli napeti region u rat iz naslova knjige.

Ali ko obraća pažnju na ove potrese? Rozen predstavlja dobru sliku polarnih spornih mesta, na kojima delegati ispuštaju vruć vazduh u saunama hotela sa pet zvezdica dok posmatraju polarnu svetlost. Na Skupštini Arktičkog kruga 2023. u Rejkjaviku, američka delegacija je brojala 160 ljudi. Povećanje militarizovanih ribarskih brodova širom regiona (u suštini, maskiranih ratnih brodova) takođe zaslužuje ozbiljnu pažnju.

Rozen je američki reporter koji je proveo nekoliko godina na ledu i najbolji je kada izlaže iz iskustva. (U jednom uzbudljivom poglavlju, on je dve nedelje boravio na jedrenjaku Obalske straže SAD na rutinskoj patroli u vodama Aljaske)

Pa ipak, Rozen u knjizi malo govori o onima na koje bi sukob imao najrazorniji efekat. On posvećuje knjigu "Ljudima severa, od kojih smo toliko mnogo uzeli, a malo dali", ali njihovi glasovi se ne čuju. Polarni autohtoni narodi su nemoćni u globalnim sukobima oko zemlje čiji su njihovi preci bili ponosni čuvari. To je prava tragedija ovog novog Hladnog rata.

(Telegraf.rs)