Islamska Republika na najtežem ispitu do sada: Šta će biti s aktuelnim režimom u Iranu?

"Pre nekoliko godina pregovarao sam sa iranskim zvaničnicima o oslobađanju američkih talaca koji su držani u Teheranu. Razgovori nisu išli dobro", kaže Bret Makarak, analitičar za globalna pitanja na CNN-u, koji je služio na visokim pozicijama u oblasti nacionalne bezbednosti pod predsednicima SAD Džordžom V. Bušom, Barakom Obamom, Donaldom Trampom i Džoom Bajdenom.

"U jednom trenutku, moj iranski sagovornik je pitao zašto bi Iran ikada trebalo da sklopi dogovor sa zemljom koja stalno menja vlast - drugim rečima, sa demokratijom."

"Odgovorio sam sopstvenim pitanjem. Koliko dugo država koja drži taoce i nasiljem potiskuje sopstveni narod može da očekuje da ostane na vlasti? Istorija pokazuje da se takvi sistemi urušavaju, i Iran se sigurno neće pokazati drugačijim."

"Njegov odgovor je bio zastrašujući. Režim je uživao podršku kritične mase stanovništva i - što je, po njegovom mišljenju, još važnije - imao je oružje i spremnost da ga upotrebi", kaže Makarak.

Tokom poslednje decenije, Iran je to više puta dokazao. Nacionalni protesti 2017, 2018, 2019. i najdramatičniji 2022. godine bili su nasilno ugušeni. Svaki put, režim je preživeo oslanjajući se na isti mračan plan: negiranje legitimnosti demonstranata, prebacivanje krivice na strane neprijatelje, gašenje komunikacija i upotrebu bezbednosnih snaga.

Danas su Iranci ponovo na ulicama. I ponovo se čini da režim reaguje kao i uvek - brutalnim nasiljem. Možda će krajnji rezultat ovaj put biti drugačiji?

Žene, život, sloboda

U septembru 2022, protesti su izbili širom Irana nakon što je Mahsu Amini, 22-godišnju kurdsku Iranku, privela policije za moral zbog navodnog kršenja strogog iranskog kodeksa oblačenja time što je pokazala kosu. Preminula je u pritvoru. Smrt Mahse izazvala je nacionalni ustanak, ne samo protiv zakona o obaveznom hidžabu, već protiv same Islamske Republike.

Sjedinjene Države i njihovi saveznici javno su podržali demonstrante. Bajdenova administracija je omogućila širi pristup internetu, uključujući satelitsku konekciju i VPN. Kongres je usvojio Zakon o ljudskim pravima i odgovornosti Mahse Amini. Nove sankcije bile su usmerene protiv iranskih zvaničnika i institucija uključenih u represiju.

Ipak, sve to nije bilo dovoljno. Prema naknadnoj istrazi UN, iranske bezbednosne snage su ubile više od 500 ljudi i uhapsile oko 20.000 tokom gušenja protesta. Protesti su na kraju ugušeni mesecima nasilja, straha i iscrpljenosti.

Siromaštvo, korupcija i rast cena

Trenutni protesti navodno su počeli u i oko Velike berze u Teheranu, istorijskog srca iranske trgovačke klase.

"To je važno jer su protesti koji su doveli do iranske revolucije 1979. počeli upravo tamo. Iranski trgovci nisu revolucionari, oni više cene stabilnost nego nesigurnost brze promene. Ali ekonomsko loše upravljanje, sa inflacijom od 50 odsto, zajedno sa krizom osnovnih usluga, stvorilo je ekonomsko nezadovoljstvo u kombinaciji sa dugogodišnjim političkim i moralnim zahtevima za smenom režima", kaže Makarak.

Protesti koji su počeli u Teheranu brzo su se proširili širom zemlje, a sada se dešavaju u svih 31 provinciji.

Vrhovni lider Ali Hamnei je 13. dana nemira odgovorio poznatom retorikom, odbacujući demonstrante kao plaćenike stranih sila i neprijatelje države. Jezik je signalizirao moguću represiju, kao što je bio slučaj 2022. Do prošlog vikenda, zemlja je bila pod komunikacionim blokadama, a izveštaji o rastu broja žrtava ponovo su se pojavili.

"Na prvi pogled, čini se da je scena spremna za sumornu reprizu: protesti, represija, preživljavanje sistema. Ali tri faktora čine ovaj trenutak drugačijim. Možda neće dovesti do trenutnog kolapsa, ali sigurno će oblikovati naredne dane i nedelje u Iranu", smatra Makarak.

Prvo: Islamska Republika je slabija nego ikad

Iransko rukovodstvo je donelo sudbonosnu odluku nakon 7. oktobra 2023, kada je odlučilo da podrži i potom se uključi u regionalni rat protiv Izraela. Hamnei je jedini svetski lider koji je otvoreno hvalio masakre Hamasa u Izraelu tog dana, a ubrzo je ovlastio iranske proksi snage širom Bliskog istoka da podrže maksimalističke zahteve Hamasa i napadnu Izrael - kao i Amerikance.

"Iran je u trenutku užasa odlučio da se pridruži haosu. Nije učinio ništa da podrži pregovore za okončanje krize - već je izabrao eskalaciju. Njegovi proksiji su napali Amerikance u Iraku, Siriji i Jordanu, nanoseći žrtve Amerikancima. Nakon osam meseci krize, Hamnei je rekao da je Izrael 'na mrtvoj tački' i da je 'potpuno pogrešno procenio sposobnosti fronta otpora' koji vodi Iran", kaže Makarak.

"Bio je u zabludi. Do trenutka kada je Džo Bajden napustio funkciju, iranski proksiji su bili slomljeni. Iran nije imao protivvazdušnu odbranu. Njegove rakete su uništene u dva napada. I taoci su konačno izlazili iz Gaze. Predsednik SAD Donald Tramp je pokušao da zaključi nuklearni sporazum sa Iranom, ali kada su pregovori zapali u ćorsokak i rat u Gazi ponovo počeo u martu, SAD su se pridružile Izraelu u vojnoj kampanji koja je značajno oslabila iransko rukovodstvo i kapacitet za rat", objašnjava on..

Kombinovani američki i izraelski napadi na Iran srušili su osećaj snage i odvraćanja Irana i ostavili ga ranjivim na nove udare.

"Ovo nije mesto gde je Iran želeo da bude kada je Hamnei odlučio da se pridruži Hamasu u širem ratu umesto da pritisne Hamas da oslobodi taoce i okonča rat. To je bila Hamneijeva odluka - i izabrao je pogrešno", smatra Makarak.

Drugo: Iran se suočava sa krizom nasleđivanja vlasti

Hamnei ima 86 godina i četvrtu deceniju je na vlasti. Tokom rata u junu bio je upadljivo odsutan iz javnog života. U sistemu izgrađenom oko mita o sveprisutnom Vrhovnom vođi sa navodnim religijskim autoritetom da vlada sa 90 miliona Iranaca, ova odsutnost i dalje odjekuje.

Gubitkom mnogih Hamneijevih najbližih saradnika tokom prošlog leta, kohezija iranskog odlučivanja sada se testira - dok rivalske frakcije čekaju trenutak kada će Hamnei napusti scenu."Čak i bez narodnih nemira, Iran je na ivici sistemske promene. Jedan mogući ishod je evolucija od islamske teokratije kojom vladaju klerici do tvrdo-nacionalističke države kojom vladaju bezbednosne strukture", smatra Makarak.

Iranska Revolucionarna garda (IRGC) i milicije Basidž imaju iskustva u suzbijanju narodnih zahteva masovnim nasiljem. Još nema znakova da se te strukture raspadaju ili da dolazi do njihovog rasipanja. Ali predstojeća kriza nasleđivanja, zajedno sa novim osećajem ranjivosti i sve većim narodnim nemirima, stvara jedinstvene uslove za revolucionarne promene, sa određenim paralelama s ustankom od pre 47 godina koji je doveo do nastanka Islamske Republike.

Treće: Sada postoji kredibilna spoljna pretnja

Tramp je javno upozorio da će SAD izvršiti vojne udare ako Iran odgovori na proteste nasiljem. Ranije, iranski lideri su mogli da ignorišu takve pretnje, ali nakon što su SAD bombardovale njihove nuklearne objekte prošlog leta, više to ne mogu. Mnogi od tih lidera su ubijeni, a njihovi naslednici razmišljaju o sopstvenom preživljavanju.

"Ciljevi postoje. Izraelski napadi u junu navodno su ciljali miliciju Basidž - jedan od glavnih instrumenata unutrašnje represije. SAD takođe mogu ciljati lidere odgovorne za masakre. Međutim, za razliku od američkih udara u junu na iranske nuklearne objekte, koji su bili dugo pripremani, ove operacije bi bile dinamičnije i neizvesnije", kaže Makarak.

Pored vojne akcije, Tramp može pojačati sprovođenje sankcija Iranu, koji trenutno izvozi gotovo 2 miliona barela dnevno, uprkos politici SAD da "dovede iranski izvoz na nulu".

"Ovo bi trebalo učiniti bez obzira na sve. Takođe može sarađivati sa vodećim američkim tehnološkim kompanijama kako bi podržao mere koje bi Irancima omogućile da prevaziđu komunikacioni blok režima, dok istovremeno ohrabruje saveznike da se pridruže američkim sankcijama protiv represivnih struktura poput IRGC-a", objašnjava on.

Tri sile koje se spajaju

U ovom trenutku, tri sile se sada spajaju u Iranu i Vašingtonu:

Demonstranti: "Hrabrost Iranaca koji rizikuju živote da bi srušili sistem koji ih tlači i izvozi terorizam u inostranstvo je inspirativna i treba je podržati na sve moguće načine. Uprkos ranim izveštajima o brutalnom gušenju, protesti nisu prestali i verovatno će se nastaviti, čak i u manjim brojevima", kaže analitičar CNN-a.

Represivna država: "Represivni aparat Islamske Republike se priprema sa jedinom poznatom igrom - suzbijanjem sopstvenog naroda masovnim nasiljem, snajperistima sa krovova, milicijama Basidž na ulicama sa bojevom municijom, masovnim hapšenjima i egzekucijama", dodaje Makarak.

Pretnja SAD: CNN je izvestio da će Tramp biti obavešten o vojnim opcijama početkom ove nedelje. Ranije je napisao da "Iran sada gleda na SLOBODU, možda kao nikad pre. SAD su spremne da pomognu!" Pod tim je podrazumevao "udaranje vrlo, vrlo snažno" u slučaju da Iran počne da "ubija ljude kao ranije".

"U ovom trenutku, sa širenjem protesta i iranskim režimom koji ih nasilno suzbija, Trampov trenutak odluke - da li i kako intervenisati - verovatno će uskoro doći. Šta god da izabere, cilj bi trebalo da bude maksimalna podrška iranskom narodu i njegovoj želji za sistemskom promenom", kaže Makarak.

Diplomatski izlaz?

Kasno u nedelju naveče, Tramp je rekao da je Iran tražio pregovore. Ministar spoljnih poslova Omana bio je u Teheranu u subotu, a poznat je po prenošenju poruka između Vašingtona i Teherana. Iran, međutim, istorijski pristaje na pregovore sa SAD samo o dve teme: taocima ili nuklearnom programu. Odbija da razgovara o bilo kojoj drugoj temi - poput raketnog programa, podrške terorizmu ili isporuke dronova Rusiji za upotrebu u Ukrajini.

"Trenutni problem je masovno ubijanje sopstvenog naroda. Ako Iran nije spreman da o tome razgovara, što je malo verovatno, onda o čemu ima da se razgovara? Njegovi navodni pregovori o nuklearnom programu, sada skrivenom pod zemljom, bili bi neozbiljni i pokušaj da se dobije na vremenu i olakša pritisak. SAD ne bi smele da nasednu na to", zaključuje Makarak.

(Telegraf.rs)