Kako Rusija koristi "agente za jednokratnu upotrebu" iz Ukrajine za sabotaže u Evropi: Prilično je jednostavno

Obaveštajni oficiri povezani sa Kremljem regrutuju neupućene osobe, uključujući Ukrajince, preko interneta kako bi destabilizovali zapadne zemlje, navodis e u izveštaju britanskog think-tanka Royal United Services Institute (RUSI),

Prema istraživanju, ruski špijuni sve češće angažuju Ukrajince da izvode sabotaže u Evropi, sa ciljem da potkopaju NATO i utiču na javno mnjenje protiv Ukrajine.

Regrutacija se često obavlja putem aplikacija za razmenu poruka kao što je Telegram ili preko onlajn gejming platformi, pri čemu se pojedinci pretvaraju u "potrošne agente" za podmetanje požara, vandalizam i druge neprijateljske aktivnosti. Regrutuju se i osobe drugih nacionalnosti.

Izveštaj RUSI ističe da su finansijski motivi ključni, pri čemu su tinejdžeri, migranti i stariji ljudi sa iskustvom u sovjetskoj vojsci najpodložniji regrutaciji.

Plaćanje - u rasponu od stotina do više hiljada evra - često se obećava u kriptovaluti, što otežava istražiteljima praćenje izvora sredstava.

Izveštaj opisuje ovaj model kao "ekonomiju mikro-sabotaže", ukazujući na prelazak s oslanjanja na obučene obaveštajne operativce iz doba Hladnog rata na udaljene, frilensere i uz poricanje dodeljenih zadataka. Neprijateljski akteri sada "autsorsuju" jeftine zadatke pojedincima regrutovanim onlajn, nazvanim "agenti za jedan dan".

Iako Kremlj negira postojanje rastuće kampanje sabotaže, izveštava se da su incidenti povezani sa Rusijom u Evropi porasli na 34 u 2024. godini, u odnosu na 12 u 2023. i samo dva u 2022.

Izveštaj opisuje ovu svesno poricateljsku aktivnost kao sistematsku i geografski ciljanju pretnju, pozivajući NATO i EU da hitno reaguju definisanjem sabotaže i korišćenjem protivterorističkih ovlašćenja za praćenje ilegalnog finansiranja.

Izveštaj naglašava da bi čak i manji incidenti trebalo da se posmatraju kao deo šire kampanje čiji je cilj povećanje troškova podrške Ukrajini, testiranje crvenih linija NATO i narušavanje poverenja javnosti u sisteme nacionalne bezbednosti zapadnih zemalja.

Sumna na sabotažu obuhvata sve od oštećenja podmorskih kablova do jednostavnijih napada na civilne i vojne ciljeve, uključujući palež, vandalizam i izviđanje.

Mnogi ruski obaveštajni oficiri su izbačeni iz Evrope nakon potpune ruske invazije na Ukrajinu, što je povećalo oslanjanje na posrednike i "potrošne agente", često ukrajinske državljane, za izvršenje sabotažnih zadataka.

Izveštaj upozorava da tretiranje ovih incidenata samo kao dela pojedinačnih Ukrajinaca može podstaći antiukrajinske sentimente i oslabiti javnu podršku Kijevu - što i jeste strateški cilj sabotažnih operacija.

Poljska je navedena kao česta meta. Između 2023. i 2025. godine, mnogi pritvoreni zbog sabotaže bili su Ukrajinci, što se tumači ne kao koordinacija Ukrajine, već kao namerna ruska strategija da se iskoristi prisustvo ukrajinskih migranata za izazivanje javnog nepoverenja i političkih tenzija.

Jedan od nedavnih primera je eksplozija u novembru 2025. na železničkoj pruzi koja je ključna za transport pomoći Ukrajini, a koju su poljske vlasti pripisale ruskoj obaveštajnoj službi. Dva ukrajinska državljana osumnjičena za umešanost pobegla su u Belorusiju, dok je nekoliko drugih uhapšeno. Poljski premijer je ovaj incident opisao kao "neviđeni čin sabotaže".

(Telegraf.rs)