"Godina Trampa": Drugačija logika i nova pravila igre u multipolarnom svetu 2026, ali i gde je u tome Rusija

Američki pristup Rusiji i geopolitičkoj šahovskoj tabli brzo se menja, naročito zahvaljujući taktikama Donalda Trampa da remeti ustaljeni poredak i očekivane obrasce ponašanja. Ali, postoji li strategija iza tih taktika?

Kyiv Post je razgovarao sa Filipom Stičinjskim, osnivačem PATRIOT Alliance, konzervativne platforme za saradnju Poljska–Tajvan–SAD protiv autoritarne dezinformacije, psiholoških operacija i kontrole narativa, kao i dopisnikom za posebne zadatke i bivšim direktorom operacija u Centru za intermarium studije pri Institutu za svetsku politiku (IWP).

Prošlo je godinu dana od inauguracije Donalda Trampa, period pun obrta, emocija i kontroverzi: suspenzija programa USAID-a, zatvaranje organizacija poput IRI-ja (International Republican Institute), simbolično preimenovanje Ministarstva odbrane u Ministarstvo rata, rat u Iranu, otmica Madura, pretnje Grenlandu i agresivne trgovinske politike. Da li je predsednik SAD Donald Tramp raskinuo sa decenijama dvopartijske spoljne politike SAD, zamenivši meku moć projekcijom tvrde moći, bilo je prvo pitanje za Stičinjskog.

"To je odstupanje od politike koja nije doživljavana kao dvopartijska, već pre kao neprijateljska prema Trampu. To se, između ostalog, videlo u negovanju negativne slike aktuelnog predsednika SAD u inostranstvu."

"Ali govorimo o kontinuitetu državne politike, ne samo o jednoj frakciji. Konzervativne ili neutralne organizacije koje su podržavale Trampa takođe su bile na meti."

"Te organizacije nisu bile ni konzervativne ni neutralne. One su označene kao deo 'duboke države', a njihov navodni desničarski izgled bio je dominantno obeležen RINO frakcijama (Republican In Name Only), bližim demokratama nego konzervativcima. Danas i dalje postoje različite desničarske frakcije, ali sve deluju unutar Trampovog tabora. Optužbe za korupciju velikih razmera i nekontrolisanu potrošnju budžeta SAD takođe su bile značajne."

"Godinama su SAD gradile globalni uticaj kroz programe pomoći i stipendije, stičući stvarni uvid u nastajuće političke pokrete i društvene procese. Zatvaranje tih programa je kao bacanje deteta zajedno sa prljavom vodom."

"Ti programi su uglavnom bili neefikasni. Ne možete graditi uticaj u drugim kulturama namećući sopstveni model i kulturni kod, odvojen od lokalne realnosti. Razumevanje lokalnih uslova je ključno. Tramp se udaljava od vilsonijanske vizije izvoza demokratije, koja ionako nikada nije imala snažnu podršku među Amerikancima. Kako je nedavno primetio Marko Rubio, SAD ponovo preuzimaju kontrolu nad svojom mekom moći, koja je sada direktno pod nadzorom Stejt departmenta", kaže Stičinjski za Kyiv Post.

Meka moć, primera radi, u Iranu decenijama nije postigla ništa. Diplomatija je važna, ali efikasno vođenje države zahteva čitav arsenal alata.

"U bivšem istočnom bloku SAD su dugo imale snažan imidž slobode, prosperiteta i demokratije. Danas, delom zbog političkih pomaka i Trampovih izjava, raste antiameričko raspoloženje. SAD se sve ređe doživljavaju kao stabilan i pouzdan saveznik, čak i u tradicionalno proameričkoj Poljskoj. Slična raspoloženja pojavljuju se u Ukrajini posle incidenta u Ovalnom kabinetu sa Zelenskim, Trampom i Vensom, kao i u Evropi u vezi sa Grenlandom."

"Podsticanje antiameričkog raspoloženja ide u prilog onima koji su oduvek bili neprijateljski nastrojeni, Rusiji i radikalnoj levici. Spoljna politika predsednika Donalda Trampa ne vodi se time kako se percipira u inostranstvu, to nije prioritet. Mnogo je zanimljivija šira strategija SAD prema svetu", objašnjava Stičinjski.

Pitanje je i da li je politika SAD prema Venecueli i Grenlandu usmerena na obezbeđivanje sopstvenog strateškog pojasa?

"Da, ali ne radi se samo o neposrednom okruženju. Evropa je fokusirana na rat u Ukrajini i sopstvene probleme, pa često propuštamo širu sliku. U međuvremenu, SAD su suštinski u hladnom ratu sa Kinom, glavnim strateškim izazovom, koji uključuje agresivnu ekonomsku konkurenciju, špijunažu i pritisak na američke saveznike poput Japana i Filipina. Vašington se koncentriše na te pretnje."

"Posle godinu dana Trampovog predsedništva, koncept 'multipolarnog sveta' se faktički urušava. Rusko-kineska vizija podele sveta na sfere uticaja slabi: Rusija je gotovo izgubila sposobnost projekcije moći na Bliskom istoku, Asadov režim je pao, Iran i njegovi saveznici, uključujući Hezbolah, oslabljeni su, a američka akcija u Venecueli poslala je globalni signal. Sve ove oblasti imaju zajednički činilac: snažan politički, finansijski i vojni uticaj Rusije i Kine. Tramp takođe cilja rusku 'flotu iz senke'. Širenje NATO, bez obzira na to kome se pripisuje zasluga, dodatno podriva logiku multipolarnog sveta."

"To se odražava i u reakcijama BRIKS-a i Globalnog juga. Rusija, ključni arhitekta anti-zapadnog poretka, utihnula je posle događaja u Venecueli, uz proteste niskog intenziteta."

"Putin je ćutao iz straha. Si, u međuvremenu, govori o kršenju međunarodnog prava", smatra Stičinjski.

Da li "čišćenje dvorišta" SAD u Venecueli nosi rizik da ohrabri Sija da deluje prema Tajvanu? Tramp je rekao da to zavisi od Kine, ali da bi kineski lider bio "veoma nezadovoljan" ako bi se to dogodilo.

"SAD i Tajvan potpisali su rekordne ugovore o naoružanju vredne 11 milijardi dolara, to govori samo za sebe. Japan je takođe objavio da je posvećen odbrani Tajvana. Što se tiče Venecuele, Vašington je poslao jasnu poruku rivalima, uključujući grubu poruku američkog ministra odbrane Pita Hegseta 'zaje****j se, pa vidi šta će biti'. Svaka agresija na Tajvan ne bi ostala bez odgovora SAD", kaže Stičinjski.

A gde se u svemu tome nalaze Ukrajina, Rusija i istočno krilo NATO-a?

"Ovaj region je trenutno niskog prioriteta za SAD. Administracija govori o Rusiji više u terminima saradnje nego konfrontacije."

Trampova ponuda Putinu bila je izdašna, ali je odbijena. Čini se da Vašington ne razume Kremlj, koji u američkim okvirima deluje 'iracionalno'. U međuvremenu, SAD su pritiskale Ukrajinu da prihvati veoma loš dogovor, jedva bolji od ruske ponude kapitulacije. Tome treba dodati haos kontradiktornih signala, od obustave pomoći do povećanja obaveštajne podrške i odobravanja udara duboko na teritoriji Rusije. Šta Vašington pokušava da postigne?

"Prioritet SAD je mir u Evropi, ali bez narativa 'podrške do kraja' poznatog iz Bajdenove ere, to više nije na stolu. Ostaje otvoreno pitanje da li je bilo koja američka administracija ikada zaista težila pobedi Ukrajine i porazu Rusije."

"Rat zahteva volju jedne strane, mir zahteva dve. Ništa ne ukazuje na to da Rusija želi mir."

"Ova kolebanja i kontradikcije nisu deo neke velike strategije. Teško je predvideti budućnost, ali je jasno da je Tramp shvatio da ga Putin ignoriše i dosledno odbija njegove predloge i uslove."

"Dakle, problem ostaje nerazumevanje Kremlja od strane SAD, Tramp razmišlja u ekonomskim terminima, Putin ne. Amerikanci pretpostavljaju da čak i vrlo izdašna ponuda mora biti privlačna Rusiji."

"To je nešto što Amerikanci još uče. Ne razumeju da druga strana funkcioniše po drugačijem skupu vrednosti i logike, što je širi problem za Zapad. Rusija ne želi mir, prosperitet ili bolju budućnost za svoj narod u zapadnom smislu", objašnjava Stičinjski.

Samim time nameće se zaključak da Rusija ima drugačiju definiciju racionalnosti.

"Upravo tako, i to je ključni problem. Neki u američkoj administraciji to razumeju, posebno Marko Rubio, čija uloga raste, naročito posle Venecuele. Pit Hegset je to takođe shvatio, nedavno ismevajući ruski raketni štit u Venecueli. Tramp će izgubiti strpljenje i ciljati ruske posrednike, pokušavajući da oslabi Moskvu i nametne mir pod američkim uslovima, ne evropskim ili ukrajinskim. Očekujte nove sankcije, dodatnu obaveštajnu podršku Ukrajini i pritisak preko tržišta nafte. Rusija ulazi u krizni režim, a multipolarni svet se faktički raspada, SAD deluju slobodno u tuđim sferama uticaja uz malo otpora."

"Od Hladnog rata, Rusija je u američkoj pop kulturi kodirana kao glavni neprijatelj, lik koji govori engleski sa jakim akcentom odmah asocira na KGB."

"To i dalje odjekuje, ali ne odražava realnosti savremene Rusije."

Dakle, pitanje je da li je Rusija važna uglavnom zbog svog nuklearnog arsenala ili bi u suprotnom bila više poput kriminalne organizacije koja se pretvara da je država.

"Rusija se doživljava kao trajni politički entitet, bila je, jeste i biće. SAD će se uvek sudarati sa njom. Ipak, izaziva i osećaj sažaljenja: Amerikanci vide kako Rusija funkcioniše u poređenju sa njima. Samo uporedite američke operacije, poput onih u Venecueli, sa ruskim", zaključuje Stičinjski.

(Telegraf.rs)