Članica NATO na prvoj liniji tvrdi da je spremna za ruski napad: "Bez obzira na to da li imamo podršku SAD"

Na prvoj liniji NATO, predsednik Finske kaže da je njegova zemlja spremna za ruski napad, bez obzira na to da li ima podršku SAD.

Govoreći na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u Švajcarskoj, Aleksandar Stub odgovorio je na pitanje da li finska vojska može efikasno da se odbrani od ruskog napada: "Da, možemo", prenosi Buisness Insider.

Preporučujemo

On je ukazao na obavezno služenje vojnog roka u Finskoj, po čemu se ona izdvaja od mnogih drugih članica NATO, i rekao da zemlja može da mobiliše 280.000 vojnika u roku od par nedelja.

"Imamo najjaču artiljeriju u Evropi zajedno sa Poljskom. Imamo rakete dugog dometa, kopnene, pomorske i vazdušne", dodao je on.

U šali je rekao da Finska nije nabavila to naoružanje zato što je zabrinuta zbog saveznika poput susedne Švedske: "Nemamo ovo zato što smo zabrinuti zbog Stokholma".

Za Finsku, novu članicu NATO, ključna bezbednosna briga dugo je bila Rusija, sa kojom deli granicu dugu 1.340 kilometara. Dve zemlje su vodile teške ratove tokom Drugog svetskog rata, iako decenijama nisu bile u oružanom sukobu.

Stub je takođe istakao vazdušne snage Finske, uključujući 62 aviona F-18 i nedavnu kupovinu 64 aviona F-35. Reč je o avionima proizvedenim u SAD, koje proizvode "Boeing" i "Lockheed Martin". Da bi ti avioni ostali operativni, potreban je izvestan stepen podrške SAD. Finski predsednik rekao je da je uveren da će se ta podrška nastaviti.

"Vaše sledeće pitanje biće da li oni lete bez Amerikanaca? Ne, ne lete. Ali da li verujemo da će nastaviti da lete jer je to u interesu Amerike? Da", poručio je Stub govoreći sa moderatorom na panelu u Davosu-

Stub je takođe rekao da Finska ima "najveće arktičke snage u okviru Alijanse".

Finska je jedan od najnovijih saveznika NATO. Pridružila se NATO kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu 2022. godine i jedna je od mnogih evropskih zemalja koje upozoravaju da bi Rusija mogla da izazove širi rat u Evropi. Ove zabrinutosti su bile najjače među saveznicima na prvoj liniji fronta, a baltičke zemlje redovno pozivaju na veće napore za jačanje odbrane.

Finska vojska je izgrađena imajući Rusiju kao pretnju na umu, što joj daje prednost koju neki drugi saveznici nemaju. Finska je i dalje na oprezu. Na primer, Stub je rekao da moć Finske takođe dolazi iz njenog fokusa na civilne pripreme.

"Mislim da takođe moramo da shvatimo da se ratovi vode na bojnom polju, ali se dobijaju kod kuće".

"Zato imamo civilna skloništa za 4,4 miliona Finaca. Zato imamo sigurnost snabdevanja gde ne upadamo u nikakve probleme sa nestašicom hrane, nestašicom energije ili električnim mrežama".

Opisao je ovo kao "sposobnost koju mnoge evropske države treba da urade". Ipak, bio je optimističan u pogledu evropskih kapaciteta.

"Može li se Evropa braniti? Moj odgovor je nedvosmisleno, da", rekao je.

Takođe je bio optimističan u pogledu odnosa sa NATO uprkos novim tenzijama oko američke težnje ka danskoj teritoriji Grenlandu.

Na pitanje da li je Evropi potreban potencijal da se brani od SAD, odgovorio je:

"Ne. Mislim, hajde, nemojmo sada da insistiramo na hipotetičkim prilikama. Hajde da se vratimo na realnost situacije i da je stavimo u perspektivu".

Takođe je odbacio ideju da bi se NATO mogao raspasti zbog ovih tenzija, rekavši: "Mislim da smo zapravo u procesu stvaranja jačeg NATO nego što smo videli od kraja Hladnog rata".

(Telegraf.rs)