KRAJ ERE Poslednji šef Mosada u Tereanu Eliezer Cafrir preminuo u 92. godini: Bio je legenda službe

Eliezer Cafrir, istaknuti zvaničnik Mosada i Šin Beta (Izraelske bezbednosne agencije) čija je karijera obuhvatila prve decenije postojanja Izraela i koji je bio poslednji šef stanice Mosada u Teheranu pre Islamske revolucije 1979. godine, preminuo je u 92. godini.

Poznat kao "Geizi", Cafrireva obaveštajna karijera započela je tokom Rata za nezavisnost (1948–1949) i protezala se kroz hladnoratovsko doba Bliskog istoka, stavljajući ga u centar nekih od najvažnijih tajnih operacija Izraela, posebno u iračkom Kurdistanu, Iranu i Libanu, prenosi The Jerusalem Post.

To je posebno bilo vidljivo u Iranu, gde je Cafrir služio tokom pada režima Šaha i uspona ajatolala Ruhola Homeinija, svedočeći iz prve ruke trenutku kada se raspala jedna od najvažnijih regionalnih veza Izraela.

Rođen u Tibrijasu 1932. godine u porodici jevrejskih Kurda koja je emigrirala kopnenim putem iz severnog Iraka preko Sirije u otomanskom periodu, Cafrir se još od mladih dana uključio u bezbednosne aktivnosti.

"Od svoje 14. godine, tokom Izraelskog rata za nezavisnost, prenosio je poruke između položaja IDF u Tibrijasu", rekao je Cafrir njegov sin Raz za Radio North 104.5.

"Služio je kao obaveštajni oficir i u drugim ratovima Izraela, uvek na terenu".

Cafrir je kasnije služio kao obaveštajni oficir u Sinajskoj kampanji 1956. godine i u Šestodnevnom ratu1967. godine. Pridružio se Šin Betu početkom 1950-ih i služio 12 godina, uključujući i kao koordinator za arapska sela u oblasti Jerusalima. Regrutovan je 1962. u Mosad, koji je tada još bio relativno mlada organizacija.

Veći deo Cafrireve karijere bio je fokusiran na dva stuba rane izraelske strategije: "doktrinu periferije", koja je nastojala da stvori saveze sa ne-arapskim državama poput Irana, Turske i Etiopije i "strategiju manjina", koja je imala za cilj izgradnju veza sa ne-arapskim zajednicama širom Bliskog istoka.

Imenovan za šefa stanice Mosada u iračkom Kurdistanu 1974. godine, Cafrir je nadgledao tajnu pomoć Izraela kurdskim snagama koje su se borile protiv Bagdada, operaciju koja je logistički zavisila od bliske saradnje sa predrevolucionarnim Iranom i njegovom obaveštajnom službom SAVAK.

"Snabdevali smo oružjem, vodili kurseve i prikupljali obaveštajne podatke o iračkoj vojsci", rekao je Cafrir 2021. godine.

"Kurdski oficiri u iračkoj vojsci pružili su Izraelu redak obaveštajni prozor o ključnom regionalnom protivniku", dodao je ranije.

Ta misija je naglo završena u martu 1975. godine, nakon Alžirskog sporazuma između Irana i Iraka, kojim je rešen njihov spor oko plovnog puta Šat el-Arab. Iran je preko noći povukao podršku Kurdima, ostavljajući Cafrira i mali Mosadov tim izloženim dok su iračke snage napredovale. Evakuisani su preko Irana neposredno pre nego što su iračke trupe zatvorile granicu.

"Da su nas stigli, napravili bi od nas šašlik [šiš ćevap]", kasnije se našalio Cafrir, sećajući se svog tesnog bekstva preko Irana.

Teheran, revolucija i poslednji zahtev

Nakon Kurdistana, Cafrir je imenovan za šefa stanice Mosada u Teheranu. Preuzeo je funkciju tokom perioda bliske izraelsko-iranske strateške saradnje i ostao je na njoj dok je Iran ulazio u svoju najturbulentniju fazu. Njegova porodica je živela u Iranu, a njegov sin se seća zemlje koja mu je u to vreme delovala otvoreno i poznato.

"Topli ljudi. Velika zemlja. Veoma udoban život. To je bilo jedino mesto pored Pariza sa izraelskom školom. Bila je ogromna izraelska zajednica", prisetio se Cafrir.

Taj svet se srušio 1978. Kako su se protesti širili, Cafrirova misija se pomerila sa saradnje sa iranskom obaveštajnom službom na praćenje nemira i na kraju na evakuaciju Izraelaca kako je revolucija dobijala na snazi. Odlučujući trenutak došao je kada je Cafrir pozvan da se sastane sa samim šahom.

"Rekli su mi da šah želi da Mosad ubije Homeinija u Parizu", kasnije je ispričao Cafrir. Izrael je odbio.

"Gledajući unazad, žalim zbog toga", rekao je decenijama kasnije, povodom te odluke. "Mogli smo da spasemo celu iransku naciju od ove situacije, a Izrael od nuklearne pretnje".

Dok je Teheran tonuo u haos, Cafrir je nadgledao evakuaciju više od 1.300 Izraelaca. Njegov sin se seća kako je stajao na balkonu noću, čuo pucnjavu i gledao kako grad gori.

"Evakuisani smo poslednjim avionom El Ala koji je napustio Teheran", rekao je Rez Cafrir. "Moj otac je ostao mesecima duže da bi izveo sve Izraelce i Jevreje koji su želeli da odu".

"Trideset četiri Izraelca su otišla, ali je ostala jevrejska zajednica od 84.000 ljudi“, rekao je 2021. godine. "Nismo mogli da se mešamo, ali smo dovezli što više aviona El Al kako bi što više njih moglo da ode. Bio je tu jedan momak po imenu Cion Bar Jicak,  kasnije sam mu preporučio da upali baklju na Dan nezavisnosti i on je obišao sve zajednice, ne samo u Teheranu, i objasnio kako ako žele da odu, da stignu do El Al i tako dalje, i veliki broj je otišao. Posle revolucije, nastavili smo iz Evrope, aktivirajući kontakte kako bismo izveli Jevreje, koristeći krijumčare".

U februaru 1979. godine, revolucionarne snage su zauzele izraelsku ambasadu u Teheranu i podigle zastavu PLO na njenom krovu.

Cafrir je koordinirao konačnu evakuaciju preostalih 34 izraelskih državljana uz pomoć SAD i napustio Iran sa njima, označivši kraj diplomatskog i obaveštajnog prisustva Izraela u zemlji.

"To je bio kraj", rekao je.

Nakon što je napustio Iran, Cafrir je tri godine služio u Latinskoj Americi, gde je radio na praćenju nacističkog ratnog zločinca Jozefa Mengelea i jačanju bezbednosti jevrejskih zajednica.

Od 1983. do 1984. godine, služio je kao šef stanice Mosada u Bejrutu, tokom izraelskog saveza sa hrišćanskim libanskim snagama i ranog pojavljivanja Hezbolaha.

Njegovo poslednje imenovanje bilo je savetnik za borbu protiv terorizma premijera Jicaka Šamira. Cafrir se penzionisao iz Mosada 1992. godine.

U penziji, Cafrir je objavio tri knjige o svojoj obaveštajnoj karijeri i dao opsežne intervjue izraelskim medijima. Nastavio je da savetuje visoke izraelske zvaničnike o Iranu i u kasnijim godinama. Njegove procene Irana, posebno, vremenom su postajale sve zloslutnije.

"Iran teži ka nuklearnom oružju i ako ga dobiju, upotrebiće ga protiv nas", više puta je upozoravao, zalažući se za preventivne akcije.

U intervjuima čak i 2023. godine, rekao je da je nastavio da savetuje visoke izraelske zvaničnike. Neka od njegovih predviđanja kasnije će biti citirana tokom kratkog, ali intenzivnog 12-dnevnog rata između Izraela i Irana prošlog juna.

Cafrirov stan severno od Tel Aviva bio je ispunjen podsetnicima na život preko granice, fotografijama sa kurdskim liderima, libanskim ličnostima i šefovima Mosada.

Cafrirova karijera je primer čitave generacije izraelskih obaveštajnih oficira koje je oblikovala regionalna tečnost, kulturna bliskost i dugoročni angažman, a ne formalna diplomatija. Njegov rad u Kurdistanu i Iranu, posebno, ostaje ključan za razumevanje regionalne strategije Izraela pre 1979. godine i njenog naglog kolapsa sa Islamskom revolucijom.

(Telegraf.rs)