Bitka za Kubu je počela: Režim je pred kolapsom, a saveznici ne žure da priteknu u pomoć

Komunistički režim na Kubi doživljava svoj najteži trenutak u poslednjim decenijama, a vlada SAD nije tajila da je njegov pad jedan od ciljeva Vašingtona.

Međutim, Peking i Moskva sigurno ne žele to da se dogodi, ali se čini da nisu spremni da preuzmu bilo kakav rizik zbog Havane.

"Želimo da pomognemo narodu Kube i onima koji su iz Kube primorani da odu", rekao je Donald Tramp, predsednik SAD na konferenciji za štampu dok je opisivao okolnosti intervencije u Venecueli, nazivajući Kubu zemljom u opadanju.

Oglasio se i Marko Rubio, državni sekretar SAD za značajnom porukom upućenoj kubanskim vlastima:

"Da sam živeo u Havani i bio član vlade, bio bih bar malo nervozan trenutno“, primetio je Rubio, dugogodišnji kritičar kubanskog režima i potomak kubanskih imigranata.

Kuba je ostala zatečena nakon udara na Venecuelu, navodi CNN u analizi koju prenosimo. Mesecima dok se američka vojska pripremala da napadne Venecuelu, mnogi Kubanci su postavljali jednostavno, ali uznemirujuće pitanje: "Da li smo mi sledeći?".

Nakon razarajućih napada na venecuelanske vojne baze i ciljane akcije specijalnih snaga SAD u kojoj je uhvaćen lider Nikolas Maduro, čini se da je Kuba veoma jasna meta administracije Donalda Trampa.

Hapšenje Madura predstavlja potresnu promenu sudbine za komunističku vladu Kube, koja je decenijama zavisila od velikih paketa pomoći svog bogatog južnoameričkog saveznika radi opstanka ostrvske ekonomije.

Na protestu ispred američke ambasade u Havani, odlučni kubanski predsednik Miguel Diaz-Kanel obećao je da neće dozvoliti da savez Kuba-Venecuela propadne bez borbe.

"Za Venecuelu, naravno i za Kubu, spremni smo dati i sopstveni život, ali po tešku cenu“, proklamovao je Diaz-Kanel.

Ali, bilo je, ipak, jasno da su Kubanci šokirani time koliko je delovalo jednostavno za američku vojsku da otme Madura bez gubitka.

"Decenijama su prvo bivši venecuelanski lider Ugo Čavez, a zatim i Maduro, upozoravali na intervenciju SAD", rekao je jedan stanovnik Havane, koji nije želeo da mu se ime upotrebi.

"Ali kada se to konačno dogodilo, niko nije bio spreman za to. Venecuelanci su imali milijarde dolara da opreme svoju vojsku. Mi nemamo".

Napad na Venecuelu izgleda da je već došao sa velikom cenom za Kubu, kako je predsednik Donald Tramp rekao:

"Znate, mnogi Kubanci su izgubili živote sinoć. Štitili su Madura. To nije bio dobar potez".

Kubanska vlada je, u objavi na Fejsbuku, saopštila da je 32 njenih građana poginulo tokom operacije "u borbenim akcijama, izvršavajući misije u ime Revolucionarnih oružanih snaga i Ministarstva unutrašnjih poslova, na zahtev kolega iz te južnoameričke zemlje". Vlada je proglasila dvodnevna žalost.

Čini se da je to prvi put u poslednjih nekoliko decenija da su se bivši neprijatelji iz doba Hladnog rata uključili u borbu.

I čini se da to potvrđuje ono što se dugo sumnjalo: Madurov unutrašnji krug telohranitelja bili su Kubanci. Strane diplomate stacionirane u Karakasu godinama su izveštavali da je Madurovo lično obezbeđenje govorilo španski sa kubanskim akcentom i da je Maduro, koji je u mladosti studirao u Havani, često verovao kubanskim savetnicima više nego svom narodu.

Sada, Madurovo hvatanje dovodi u opasnost decenijsku alijansu koja je spasla Kubu od potpune ekonomske propasti nakon kolapsa njenog bivšeg ekonomskog pokrovitelja, Sovjetskog Saveza.

Godinama su prvo Čavez, a zatim i Maduro, slali milijarde dolara nafte kako bi podržali kubansku vladu u zamenu za naizgled beskrajan tok kubanskih obaveštajnih i ekonomskih savetnika i zdravstvenih radnika.

Čavez je, pre smrti od raka 2013. godine, nakon višemesečnog lečenja u kubanskim bolnicama, izjavio da Kuba i Venecuela nisu dve nacije već "la gran patria", jedna domovina.

Tokom godina, bilo je teško reći gde jedna nacija počinje, a druga se završava. Nakon Čavezove smrti, širom Kube je proglašena zvanična žalost do te mere da je tog dana pevanje zabranjeno u vrtićima u Havani.

Kuba je potom proglasila Čaveza najvernijim saveznikom ostrva od kubanske revolucije i dodelila mu kubansko državljanstvo, čineći ga jedinim strancem koji je dobio tu oznaku od argentinskog revolucionara Ernesta "Če" Gevare.

Ali simbiotsko partnerstvo Venecuele i Kube suočava se sa neviđenim pritiskom u drugoj Trampovoj administraciji i uskoro bi moglo biti na tački sloma. Pozivajući se na novu Monroovu doktrinu, Tramp se zakleo da neće tolerisati zemlje na zapadnoj hemisferi sa interesima i ciljevima koji su suprotni interesima i ciljevima Sjedinjenih Država.

"Brz uspeh američkih vojnih operacija za svrgavanje Madura može samo da osnaži menjače režima u Trampovoj administraciji da stave druge latinoameričke zemlje na nišan, počevši od Kube", rekao je za Piter Kornbluh, koautor knjige "Back Channel to Cuba: The Hidden History of Negations Between Washington and Havana".

Povećana ratobornost nije mogla doći u gorem trenutku za Kubance. Već je veći deo ostrva većinom dana utonuo u dugotrajne nestašice struje zbog nedostatka goriva i starenja elektrana koje se sve češće kvare. U svakoj vesti koju vodi vladina televizija, zvaničnik izgleda da govori o izgledima pogoršanja elektroenergetske situacije kao da predviđa vreme.

Nestašica hrane, nekada garantovana vladinim sistemom racioniranja, preti da milione Kubanaca dovede bliže neuhranjenosti. U decembru, vladin komentator na državnoj televiziji izazvao je negodovanje mnogih na ostrvu kada je savetovao Kubancima da prestanu da jedu pirinač.

"Živimo u stanju rata bez rata", rekao je jedan Kubnac pre nekoliko nedelja.

Ali stvarna pretnja vojnom intervencijom mogla bi uskoro doći, jer bi kraj saveza sa Venecuelom ostavio Kubu najizolovanijom od pada Sovjetskog Saveza.

Za jastrebove promene režima u Trampovoj administraciji, prilika da konačno eliminišu neprijatelja udaljenog ni 200 kilometara od Sjedinjenih Država mogla bi se pokazati neodoljivom.

Nije jasno da li će same pretnje biti dovoljne da se Havana primora da popusti pod pritiskom SAD i oslobodi političke zatvorenike i održi višestranačke izbore.

"Nikada nije bilo vremena kada se nismo suočili sa mogućnošću invazije", poručio je jedan kubanski zvaničnik kamenog lica.

(Telegraf.rs)