Tramp razmatra udare na Iran kako bi podstakao nove proteste: Ovo su detalji, jedno pitanje je bez odgovora

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp razmatra opcije protiv Irana koje uključuju ciljane udare na bezbednosne snage i lidere, sa ciljem da se inspirišu demonstranti, reklo je više izvora, dok su izraelski i arapski zvaničnici istovremeno naveli da vazdušna sila sama po sebi ne bi srušila klerikalne vladare.

Dva američka izvora upoznata sa razgovorima rekla su da Tramp želi da stvori uslove za "promenu režima" nakon što je obračun sa demonstrantima ranije ovog meseca slomio širom zemlje pokrenut protestni pokret, pri čemu su ubijene hiljade ljudi.

Kako bi to postigao, razmatrao je opcije da se gađaju komandanti i institucije koje Vašington smatra odgovornim za nasilje, kako bi se demonstrantima dalo samopouzdanje da mogu da zauzmu vladine i bezbednosne zgrade, rekli su izvori. Tramp još nije doneo konačnu odluku o pravcu delovanja, uključujući i to da li da krene vojnim putem, rekli su jedan od izvora i jedan američki zvaničnik.

Drugi američki izvor rekao je da opcije o kojima razgovaraju Trampovi savetnici uključuju i znatno veći udar sa namerom da ima dugotrajan efekat, moguće protiv balističkih raketa koje mogu da dosegnu američke saveznike na Bliskom istoku ili protiv iranskih programa za obogaćivanje nuklearnog materijala. Iran nije bio spreman da pregovara o ograničenjima tih raketa, koje vidi kao jedino sredstvo odvraćanja Izraela, rekao je prvi izvor.

Dolazak američkog nosača aviona i pratećih ratnih brodova na Bliski istok ove sedmice proširio je Trampove kapacitete za eventualno preduzimanje vojne akcije, nakon što je više puta pretio intervencijom zbog iranskog obračuna sa protestima.

Reuters je razgovarao sa više od deset ljudi za ovaj izveštaj o visokorizičnim razmatranjima u vezi sa narednim potezima Vašingtona prema Iranu. Četiri arapska zvaničnika, troje zapadnih diplomata i jedan visoki zapadni izvor, čije su vlade bile obaveštene o razgovorima, rekli su da su zabrinuti da bi američki udari, umesto da izvedu ljude na ulice, mogli da oslabe pokret koji je već u šoku nakon najkrvavije represije vlasti još od Islamske revolucije 1979. godine.

Aleks Vatanka, direktor Programa za Iran u Institutu za Bliski istok, rekao je da bez masovnih vojnih prebega iranski protesti ostaju "herojski, ali slabije naoružani".

Izvori u ovoj priči zatražili su anonimnost kako bi govorili o osetljivim pitanjima. Iransko ministarstvo spoljnih poslova, američko Ministarstvo odbrane i Bela kuća nisu odgovorili na zahteve za komentar. Kabinet izraelskog premijera odbio je da komentariše.

Tramp je u sredu pozvao Iran da sedne za pregovarački sto i postigne dogovor o nuklearnom oružju, upozorivši da bi svaki budući američki napad bio "daleko gori" od junske kampanje bombardovanja tri nuklearna objekta. Brodove u regionu opisao je kao "armadu" koja plovi ka Iranu.

Visoki iranski zvaničnik rekao je Reutersu da se Iran "priprema za vojni sukob, dok istovremeno koristi diplomatske kanale". Međutim, Vašington nije pokazivao otvorenost za diplomatiju, rekao je zvaničnik. Američki zvaničnik je rekao da trenutna slabost režima ohrabruje Trampa da pojača pritisak i pokuša da postigne dogovor o denuklearizaciji.

Iran, koji tvrdi da je njegov nuklearni program civilne prirode, bio je spreman za dijalog "zasnovan na međusobnom poštovanju i interesima", ali bi se branio "kao nikada do sada" ako bude pritisnut, navela je iranska misija pri Ujedinjenim nacijama u objavi na platformi X u sredu.

Tramp javno nije detaljno naveo šta tačno traži u bilo kakvom dogovoru. Prethodne pregovaračke tačke njegove administracije uključivale su zabranu Iranu da samostalno obogaćuje uranijum, kao i ograničenja dugometnih balističkih raketa i već oslabljenoj mreži naoružanih saveznika Teherana na Bliskom istoku.

Ograničenja vazdušne sile

Visoki izraelski zvaničnik sa direktnim uvidom u planiranje između Izraela i Sjedinjenih Država rekao je da Izrael ne veruje da vazdušni udari sami mogu da sruše Islamsku Republiku, ako je to cilj Vašingtona.

"Ako hoćete da srušite režim, morate da pošaljete trupe na teren", rekao je on Reutersu, dodajući da bi čak i ako bi Sjedinjene Države ubile vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija, Iran "dobio novog lidera koji bi ga zamenio".

Samo kombinacija spoljnog pritiska i organizovane domaće opozicije mogla bi da promeni politički pravac Irana, rekao je zvaničnik.

Izraelski zvaničnik je rekao da je iransko rukovodstvo oslabljeno nemirima, ali da i dalje čvrsto drži kontrolu uprkos dubokoj ekonomskoj krizi koja je podstakla proteste.

Više američkih obaveštajnih izveštaja došlo je do sličnog zaključka, da uslovi koji su doveli do protesta i dalje postoje i slabe vlast, ali bez velikih pukotina u sistemu, rekla su dva izvora upoznata sa tim.

Zapadni izvor rekao je da veruju da Trampov cilj izgleda kao inženjering promene na čelu države, a ne "rušenje režima", što bi bio ishod sličan Venecueli, gde je američka intervencija zamenila predsednika bez potpunog preobražaja vlasti. Tokom saslušanja u američkom Senatu o Venecueli u sredu, američki državni sekretar Marko Rubio rekao je da je "nada" da bi slična tranzicija usledila ako Hamnei padne, iako je priznao da je situacija u Iranu daleko složenija. Američki zvaničnik je rekao da nije jasno ko bi preuzeo vlast ako Hamnei izgubi moć.

Ajatolah Ali Hamnei je javno priznao nekoliko hiljada poginulih tokom protesta. Za nemire je okrivio Sjedinjene Države, Izrael i ono što je nazvao "pobunjenicima".

Američka organizacija za ljudska prava HRANA procenila je da je broj poginulih povezanih sa nemirima 5.937, uključujući 214 pripadnika bezbednosnih snaga, dok zvanični podaci navode 3.117 poginulih. Reuters nije mogao nezavisno da proveri te brojke.

Hamnei zadržava kontrolu, ali je manje vidljiv

Sa 86 godina, Hamnei se povukao iz svakodnevnog upravljanja državom, smanjio javna pojavljivanja i veruje se da boravi na bezbednim lokacijama nakon što su izraelski udari prošle godine desetkovali mnoge visoke vojne lidere Irana, rekli su regionalni zvaničnici.

Svakodnevno upravljanje prešlo je na ličnosti povezane sa Korpusom čuvara islamske revolucije, uključujući visokog savetnika Alija Laridžanija, rekli su. Moćni Čuvari dominiraju iranskom bezbednosnom mrežom i velikim delovima ekonomije.

Ipak, Hamnei zadržava konačnu vlast nad ratom, sukcesijom i nuklearnom strategijom, što znači da je politička promena veoma teška dok se on ne povuče sa scene, rekli su izvori. Iransko ministarstvo spoljnih poslova nije odgovorilo na pitanja o Hamneiju.

U Vašingtonu i Jerusalimu, neki zvaničnici su tvrdili da bi tranzicija u Iranu mogla da razbije nuklearni zastoj i vremenom otvori vrata kooperativnijim odnosima sa Zapadom, rekla su dvojica zapadnih diplomata.

Međutim, upozorili su da ne postoji jasan naslednik Hamneija. U tom vakuumu, arapski zvaničnici i diplomate smatraju da bi Korpus čuvara islamske revolucije mogao da preuzme vlast, učvršćujući tvrdu liniju, produbljujući nuklearni spor i regionalne tenzije.

Svaki naslednik koji bi se doživljavao kao proizvod stranog pritiska bio bi odbačen i mogao bi da ojača, a ne oslabi Korpus čuvara, rekao je jedan zvaničnik.

Širom regiona, od Zaliva do Turske, zvaničnici kažu da više favorizuju obuzdavanje nego kolaps, ne iz simpatija prema Teheranu, već iz straha da bi previranja u zemlji od 90 miliona stanovnika, rascepljenoj verskim i etničkim linijama, mogla da izazovu nestabilnost daleko izvan granica Irana.

Rascepljen Iran mogao bi da sklizne u građanski rat, kao što se dogodilo nakon američke invazije na Irak 2003. godine, upozorila su dvojica zapadnih diplomata, što bi izazvalo priliv izbeglica, podstaklo islamistički militarizam i poremetilo tokove nafte kroz Ormuski moreuz, globalno energetsko usko grlo.

Najveći rizik, upozorio je analitičar Vatanka, jeste fragmentacija u "ranu fazu Sirije", sa suparničkim jedinicama i provincijama koje se bore za teritoriju i resurse.

Regionalni odbojni efekti

Zalivske države, dugogodišnji saveznici Sjedinjenih Država i domaćini velikih američkih baza, strahuju da bi bile prve mete iranske odmazde, koja bi mogla da uključi iranske rakete ili napade dronovima koje bi izveli s Iranom povezani Huti u Jemenu.

Saudijska Arabija, Katar, Oman i Egipat lobirali su u Vašingtonu protiv udara na Iran. Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman rekao je iranskom predsedniku Masudu Pezeškijanu da Rijad neće dozvoliti da se njegov vazdušni prostor ili teritorija koriste za vojne akcije protiv Teherana.

"Sjedinjene Države mogu da povuku obarač", rekao je jedan od arapskih izvora, "ali neće živeti sa posledicama. Mi hoćemo."

Mohanad Hadž Ali iz Karnegi centra za Bliski istok rekao je da američka raspoređivanja ukazuju na to da je planiranje prešlo sa jednog udara na nešto dugotrajnije, vođeno uverenjem u Vašingtonu i Jerusalimu da bi Iran mogao da obnovi svoje raketne kapacitete i na kraju pretvori obogaćeni uranijum u oružje.

Najverovatniji ishod je "sporo trošenje - prebezi elita, ekonomska paraliza, sporna sukcesija - koje nagriza sistem dok ne pukne", rekao je analitičar Vatanka.

(Telegraf.rs)