Četiri godine od početka rata u Ukrajini, Rusija i dalje plaća fatalnu cenu za pogrešnu procenu

U ranim jutarnjim satima 24. februara 2022. godine, stojeći na zaleđenom krovu jednog hotela u Kijevu, ideja da će Rusija pokrenuti sveobuhvatni napad na Ukrajinu, uprkos gomilanju trupa na granici, i dalje je delovala gotovo nemoguće za zamisliti.

Da, Vladimir Putin, moćnik iz Kremlja, razvio je sklonost ka upotrebi ruske tvrde moći. Putinovi ratovi u Čečeniji, Gruziji i Siriji, kao i vojna dejstva na Krimu i u istočnoj Ukrajini, doneli su mu uspeh po relativno niskoj ceni, navodi CNN i nastavlja:

Ali invazija na drugu po veličini zemlju u Evropi, odmah posle same Rusije, predstavljala bi potencijalno katastrofalnu perspektivu koja bi, sigurno, naterala hladnog stratega poput Putina da zastane i dobro razmisli.

Očigledno nije bilo tako, sećaju se strani novinari dok su navlačili pancire dok su se čule eksplozije po ukrajinskoj prestonici tog kobnog jutra.

Protekle četiri godine sukoba razotkrile su više od jedne pogrešne pretpostavke, ne najmanje onu ranije široko rasprostranjenu čak i među saveznicima Kijeva, da će Ukrajina biti suviše slaba, suviše neorganizovana, da bi se oduprla invaziji punog obima.

Isto tako, narušen je i ugled nepobedivosti koji je okruživao rusku ogromnu vojsku.

Prema istraživanju jednog istraživačkog centra, "The Royal United Services Institute" (RUSI), kada je Kremlj pokrenuo ono što je nazvao svojom "Specijalnom vojnom operacijom", očekivao je da će njegove snage preuzeti kontrolu nad Ukrajinom za svega 10 dana.

Više od 1450 dana kasnije, taj vremenski okvir deluje beznadežno naivno i pokazao se kao fundamentalna pogrešna procena koja je odnela razoran danak u bolu, razaranju i krvoproliću.

Žrtve

Prava cena je, naravno, pažljivo potisnuta u Rusiji, gde su informacije pod sve strožom kontrolom. Zvanični podaci o žrtvama drže se strogo van očiju javnosti, iako procene iz više izvora ukazuju na gubitke koji su zapanjujuće visoki.

Najnovije istraživanje američkog Centra za strateške i međunarodne studije (Center for Strategic and International Studies - CSIS), na primer, procenjuje broj na gotovo 1,2 miliona poginulih i ranjenih ruskih vojnika od početka sveobuhvatne invazije.

Taj zastrašujući broj žrtava koji, naravno, ne uključuje zapanjujući broj ukrajinskih žrtava, za koje se smatra da su između 500.000 i 600.000 ljudi, veći je od svih žrtava koje je pretrpela "bilo koja velika sila u bilo kom ratu od Drugog svetskog rata", navodi se u izveštaju CSIS.

Od te procene, čak 325.000 Rusa, dodaje se u izveštaju, ubijeno je u poslednje četiri godine. Za neki kontekst, to je trostruko više od ukupnih gubitaka koje su američke snage pretrpele u svakom ratu koji je Vašington vodio od 1945. godine, uključujući i bojišta u Koreji, Vijetnamu, Avganistanu i Iraku.

I kako sukob u Ukrajini ulazi u petu godinu, vojno krvoproliće, kako predsednik SAD Donald Tramp često ističe, samo se pogoršava, stalno se povećavajući svakog meseca.

Kremlj ponovo nije potvrdio brojke, ali ukrajinski zvaničnici su se nedavno pohvalili da su samo u decembru ubili 35.000 ruskih vojnika. Deklarisani cilj vojnih planera u Kijevu je sada da ubijaju ruske vojnike brže nego što novi regruti, koji su trenutno uglavnom dobrovoljci, mogu biti obučeni i poslati u bitku.

"Ako dostignemo 50.000, videćemo šta će se desiti sa neprijateljem. Oni ljude vide kao resurs, a nestašice su već evidentne", rekao je novinarima na nedavnoj konferenciji za novinare ukrajinski ministar odbrane Mihailo Fedorov.

Na više načina, ovaj rat je mutirao u ružnu igru brojeva.

Ekonomija

Moskvu je u međuvremenu napustio veliki broj onih koji su se protivili ratu, a istovremeno je zapanjujuće  koliko se tamo brutalni rat u Ukrajini čini udaljenim.

Na površini, barem, blistava ruska prestonica, sa svojim prodavnicama, kafićima i saobraćajnim gužvama, dobro je izolovana od užasa fronta, osim povremenog presretanja ukrajinskih dronova, o kojima, iskreno, malo Moskovljana pomisli.

Nakon kratkog šoka sankcija posle invazije 2022. godine, ruska vojna potrošnja je porasla, a njena ekonomija je procvetala.

Podstaknuta izvozom nafte i gasa, Rusija je prkosila zapadnim predviđanjima ekonomskog kolapsa, umesto toga postavši 9. najveća ekonomija na svetu 2025. godine, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, ispred Kanade i Brazila. To je porast u odnosu na 11. mesto pre početka rata u Ukrajini.

Ali postoje sve veći znaci puzeće finansijske patnje, povezane sa iskrivljenom ratnom ekonomijom. Jedan od problema je sve skuplja praksa nuđenja velikih bonusa za potpisivanje ugovora Rusima koji pristanu da se pridruže vojsci, plus još veće isplate ako poginu u akciji.

Pored toga, vojno regrutovanje i davanje prioriteta vojnoindustrijskoj proizvodnji doveli su do onoga što su jedne ruske prokremljovske novine, Nezavisimaja gazeta, nazvale "ozbiljnim nedostatkom radne snage" u drugim osnovnim industrijama.

"Ekonomija nema dovoljno operatera mašina ili montažera. Moramo negde pronaći 800.000 radnika plavih okovratnika", objavio je list.

Spiralno rastuće cene prehrambenih proizvoda sve su veći fokus bola potrošača, a krastavci postaju najnoviji izvor narodnog nezadovoljstva.

Zvanična statistika pokazuje da su se cene krastavaca udvostručile od decembra, dok se navodi da ih neke prodavnice prodaju po još većoj marži, cenama iz ratnog vremena za osnovnu salatu, kako ruska ekonomija usporava.

"Cene krastavaca i paradajza su preterane. Nekada su govorili da su jaja 'zlatna'. Sada su to krastavci", objavila je žena koja se predstavila Svetlana na internetu u jednoj od retkih javnih kritika vlasti.

Na drugim mestima, priče o ekonomskoj krizi od galopirajuće inflacije do zatvaranja restorana i posledica ozbiljnog povećanja poreza, opisuju mnoge načine na koje produženi rat u Ukrajini sada teško pogađa Ruse kod kuće.

Međunarodni ugled

Ni rat nije bio od velike koristi za Kremlj u inostranstvu. Zaustavljanje daljeg širenja NATO bio je jedan od glavnih razloga zašto su ruski zvaničnici rekli da je invazija na Ukrajinu uopšte pokrenuta.

Činjenica da su se Švedska i Finska pridružile savezu kao direktan rezultat invazije punih razmera predstavlja jasan neuspeh tog cilja, jer je samo pristupanje Finske više nego udvostručilo kopnenu granicu između Rusije i država NATO.

Štaviše, zapadne sankcije i politička izolacija primorale su Rusiju da se okrene ka istoku, posebno ka Kini, od koje se sada sve više oslanja na esencijalnu trgovinu, od izvoza energije do uvoza automobila i elektronike, što sve Pekingu daje nepovoljnu prednost nad Moskvom.

"Odnos je neuravnotežen jer je Moskva više zavisna od Pekinga nego Peking od Moskve", komentarisao je nedavno izveštaj Centra za analizu evropske politike (CEPA).

"Rusija je očigledno postala mlađi partner, prvenstveno zbog svojih ograničenih ekonomskih alternativa", dodaje se u izveštaju CEPA.

Moskva takođe nije uspela da spreči eroziju svog tradicionalnog uticaja na drugim mestima.

Kremlj je 2024. godine bio primoran da evakuiše i odobri azil svom sirijskom savezniku, Bašaru el Asadu, nakon što su ga svrgnule pobunjeničke snage. Novi predsednik Sirije, gde Rusija još uvek ima dve vojne baze, više puta je pozivao na ekstradiciju Asada iz Moskve.

Prošlog leta, Rusija je nemoćno stajala po strani dok su američki i izraelski ratni avioni napali Iran, još jednog ključnog ruskog partnera Kremlja na Bliskom istoku, ciljajući njegova nuklearna postrojenja.

Takođe nije bila u stanju da zaštiti venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, ličnost sa bliskim vezama sa Kremljem, od hapšenja američkih trupa prošlog meseca u njegovoj spavaćoj sobi u Karakasu.

Moguće je da Rusija nikada ne bi bila u stanju da spreči razvoj ovih događaja, čak i da već nije bila rastegnuta i zaglavljena u Ukrajini.

Ali nakon četiri godine mučnog rata, koji je uzeo strašan danak Ukrajini, Rusija je iscrpljena kod kuće i njen ugled je značajno splasnuo na međunarodnoj sceni.

(Telegraf.rs)