Mimo postao simbol Venecije, naučnici nisu videli ovako nešto, ali upozoravaju: Problem nije delfin već ljudi

Mimo je delfin koji pliva kroz venecijansku lagunu, ponekad čak i ispred Trga Svetog Marka. Između gondola i vodenih taksija, delfin Mimo je od prošlog leta najneočekivanija zvezda Venecija. Oduševljeni turisti beleže prizore mobilnim telefonima, a mnogi lokalci su već prigrlili svog "kućnog delfina". Ali koliko god fotografije bile očaravajuće, Mimo živi opasno.

On pliva u zoni izuzetno gustog saobraćaja čamaca. Istorijski gledano, dobri delfini bili su rasprostranjeni širom Jadranskog mora, uključujući i lagunu. Danas uglavnom izbegavaju takva područja. Zašto Mimo provodi svoj produženi "odmor" baš ovde nije jasno. Jedno je sigurno: neće ga biti lako oterati. Pokušaji da ga vrate na otvoreno more akustičnim signalima do sada nisu uspeli. Hvatanje i premeštanje smatra se previše rizičnim, opasnost od povrede ili traumatizovanja životinje je prevelika.

Preporučujemo

Italijanski naučnici koji prate kretanje delfina u venecijanskoj laguni poručuju da su ljudi ti koje treba "kontrolisati", a ne divlje životinje.

Foto: ANDREA PATTARO / AFP / Profimedia

Poznat kao Mimo, dobri delfin je primećen više puta otkako se prvi put pojavio u junu prošle godine, što je podstaklo istraživački tim sa univeziteta u Padovi da započne praćenje.

Iako je životinja oduševila turiste i stanovnike svojim akrobatskim skokovima, aktivisti za zaštitu životinja i životne sredine pokrenuli su kampanju "Spasimo Mima", iz straha da bi mogao stradati od propelera brojnih čamaca koji svakodnevno prolaze lagunom.

Naučnici su sada objavili studiju u časopisu "Frontiers in Ethology", u kojoj opisuju aktivnosti praćenja i kretanje delfina tokom više meseci.

"Predstavljamo slučaj jedne od najharizmatičnijih životinja u jednom od najpoznatijih gradova: usamljenog delfina u Veneciji", rekao je glavni autor rada, Đudo Pietroluongo, konzervacioni veterinarski patolog sa odseka za komparativnu biomedicinu i nauku o hrani Univerziteta u Padovi.

Pietroluongo je dodao da su posmatranja tima dokumentovala "izuzetnu prilagodljivost u neobičnom okruženju", istovremeno naglašavajući "potrebu da se upravlja ljudskim ponašanjem kako bi se osiguralo njegovo blagostanje".

Foto: Matteo Chinellato / Zuma Press / Profimedia

Dobri delfini su najčešća vrsta delfina u italijanskim vodama i iako se obično kreću u jatima, poslednjih godina zabeleženo je više slučajeva usamljenih jedinki u Jadranu koje napuštaju svoju grupu i dolaze u obalne ili urbane oblasti.

Mima je prvi put primetio vozač vodenog taksija Manuel Tifi 23. juna 2025. godine. Za list "Corriere della Sera" izjavio je da je delfin često plivao "tačno ispred pramca". Tifi je rekao da vozači vodenih taksija međusobno javljaju opažanja kako bi upozorili druge da budu oprezni. "Ali životinja kao da nema straha", dodao je.

Od tada naučnici svake nedelje posmatraju delfina sa čamaca, uz podršku venecijanskih vlasti i građana, i beleže njegovo kretanje od južnog ka severnom delu lagune, gde se i dalje zadržava.

"Posmatranje dobrih delfina u urbanim sredinama nije naročito iznenađujuće, jer su to izuzetno prilagodljivi i oportunistički morski sisari“, rekao je Pietroluongo, dodajući da "Mimo deluje zdravo i redovno se hrani ciplima".

Istorijski gledano, delfini su boravili u venecijanskoj laguni i prilagođavali se životu u njoj. Međutim, iako je Mimino ponašanje od dolaska "tipično za vrstu", problem predstavljaju ljudi, ističu naučnici. Najveći rizik dolazi od neodgovornog ponašanja, posebno neoprezne vožnje čamaca.

Naučnici navode da su neophodne mere poput ograničenja brzine i održavanja bezbedne udaljenosti od životinje.

"Ono što je zaista neobično nije prisustvo delfina, već trajna poteškoća ljudi da danas poštuju takve životinje", rekao je Đovani Bearzi, koji proučava jadranske delfine već četiri decenije.

"Moramo ceniti prilike za suživot i uživanje u divljini. Istorijski i savremeni zapisi jasno pokazuju da su delfini milenijumima pratili ljudske pomorske aktivnosti, a ipak se i dalje borimo da s njima koegzistiramo na odgovarajući način."

Istraživači zato zagovaraju jednostavno, ali ključno pravilo: treba kontrolisati ljudsko ponašanje, a ne ponašanje delfina. Ograničenja brzine, jasna pravila o minimalnoj udaljenosti i dosledno sprovođenje postojećih propisa, poput zabrane hranjenja ili dodirivanja divljih životinja, jedini su način da se postigne miran suživot.

(Telegraf.rs)