Zašto su SAD i Izrael napali Iran: Koliko je Iran blizu nuklearne bombe?

Zašto su SAD i Izrael napale Iran - Mesecima su rasle tenzije, podstaknute propasti diplomatskih pregovora, unutrašnjim nemirima u Iranu i nagomilavanjem američkih vojnih snaga u regionu - na nivou kakav nije viđen još od invazije na Irak 2003. godine. Sve o ratu pratite u našem blogu uživo

Subota u Teheranu počela je snažnim eksplozijama i gustim stubovima dima iznad centra grada. U koordinisanoj vojnoj operaciji, Izrael i Sjedinjene Američke Države izveli su napade na iransku prestonicu, čime je Bliski istok gurnut u novu i izuzetno opasnu fazu sukoba. Prema navodima svetskih medija, prve mete nalazile su se u blizini kancelarije vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija. Iako dramatičan, napad nije bio iznenađenje - višemesečne tenzije, neuspešni pregovori i vojna mobilizacija ukazivali su da se region približava ivici otvorenog konflikta. Istovremeno, u Izraelu su se oglasile sirene za vazdušnu opasnost, dok je Iran zatvorio svoj vazdušni prostor, što je dodatno potvrdilo ozbiljnost situacije i kraj nade u mirno rešenje.

Preporučujemo

„Preventivni udar“  kao zvanično obrazloženje

Odgovornost za operaciju prva je preuzela izraelska vlada, koja je napad opisala kao nužnu meru samoodbrane. U saopštenju Ministarstva odbrane Izraela navodi se da su obaveštajni podaci ukazivali na neposrednu opasnost od masovnog napada iranskim raketama i dronovima. Ministar odbrane Israel Kac proglasio je vanredno stanje širom zemlje i naglasio da je cilj operacije uklanjanje egzistencijalne pretnje.

"Država Izrael pokrenula je preventivni napad kako bi neutralisala pretnje koje dolaze iz Irana", izjavio je Kac.

Ovakve poruke nastavak su višemesečnih upozorenja iz Jerusalima i Vašingtona. Još od „dvanaestodnevnog rata“ u junu 2025. godine, kada su Izrael i SAD gađali iranska nuklearna postrojenja, jasno je stavljeno do znanja da se nastavak iranskog nuklearnog i balističkog programa neće tolerisati.

Iako detalji o navodnom planiranom iranskom napadu nisu objavljeni, izraelski zvaničnici tvrde da je vojna akcija bila neizbežna kako bi se sprečila veća katastrofa.

Propali pregovori i rast nuklearne krize

Napad ima korene u potpunom slomu diplomatskih pregovora. Treća runda razgovora u Ženevi, održana uz posredovanje Omana, završena je bez ikakvog napretka samo nekoliko dana ranije. Američki predsednik Donald Tramp javno je izrazio nezadovoljstvo i insistirao na potpunom prekidu obogaćivanja uranijuma, uslovu koji je Teheran odlučno odbacio. Iran je bio spreman na ograničenja nuklearnog programa u zamenu za ukidanje sankcija, ali je odbio da pregovore proširi na svoj raketni program i podršku saveznicima poput Hezbolaha i Hamasa.

Zabrinutost Zapada dodatno je pojačao izveštaj Međunarodne agencije za atomsku energiju od 27. februara, u kojem se navodi da inspektori nisu imali pristup ključnim postrojenjima oštećenim u ranijim napadima. Zbog toga nije bilo moguće utvrditi tačan obim iranskih zaliha obogaćenog uranijuma, što je pojačalo sumnje da Teheran nastavlja razvoj nuklearnih kapaciteta u tajnosti. Kombinacija nedostatka transparentnosti i tvrdih pregovaračkih stavova dodatno je povećala verovatnoću vojnog scenarija.

Unutrašnja kriza u Iranu

Istovremeno, Iran se suočavao sa ozbiljnom unutrašnjom krizom. Masovni protesti, izazvani ekonomskom krizom, inflacijom i nestašicama, prerasli su u otvoreni bunt protiv vlasti. Režim je odgovorio hapšenjima, represijom i ograničavanjem internet sloboda, dok su bezbednosne snage sprovodile masovne akcije širom zemlje.

Analitičari veruju da je Vašington procenio da je Iran oslabljen i ranjiv, te da je to bio ključni trenutak za pojačani pritisak. Administracija Donalda Trampa nastojala je da Teheran primora na ustupke - ili kroz pregovore ili kroz vojnu akciju. Stejt department je neposredno pre napada optužio iranske vlasti da zanemaruju potrebe građana i daju prioritet vojnom finansiranju i regionalnim saveznicima.

Eskalaciji su prethodile nedelje otvorenih upozorenja i demonstracije vojne moći. SAD su rasporedile snažne pomorske i vazdušne snage, uključujući nosače aviona USS Abraham Lincoln i USS Gerald R. Ford. Vojni analitičari ocenili su da je reč o najvećoj mobilizaciji od 2003. godine, što ukazuje na ozbiljnu pripremu za potencijalni sukob.

Predsednik Tramp je u više objava na mreži Truth Social upozorio Iran da mu ističe vreme i dao rok od deset do petnaest dana za postizanje dogovora.

"Ako se to ne dogodi, uslediće ozbiljne posledice", poručio je Tramp.

Ovakva retorika dodatno je povećala pritisak i smanjila prostor za diplomatsko rešenje, ostavljajući region na ivici otvorenog rata.

Sve o ratu pratite u našem blogu uživo

Koliko Iran ima obogaćenog uranijuma?

Prema proceni IAEA, Iran je u trenutku kada je Izrael pokrenuo vazdušne udare 13. juna imao oko 440 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto čistoće. To je tehnički veoma blizu nivou od 90 odsto, koji je potreban za proizvodnju nuklearnog oružja. Grosi je u oktobru izjavio da bi takva količina, ako bi bila dodatno obogaćena, mogla da bude dovoljna za izradu do deset nuklearnih bombi.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao je u novembru da je obogaćivanje uranijuma „trenutno zaustavljeno“, ali je naglasio da tehnološko znanje ne može biti uništeno vojnim putem.

– Možete uništiti postrojenja i mašine, ali ne možete bombardovati znanje niti odlučnost – rekao je Aragči u januaru 2026. godine.

IAEA je u januaru potvrdila da je izvršila inspekciju 13 nuklearnih lokacija koje nisu bile pogođene napadima, ali nije imala pristup trima ključnim objektima koji jesu. Takođe, agencija već sedam meseci nije mogla da potvrdi tačan obim iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma.

Zbog toga ostaju otvorena ključna pitanja, uključujući lokaciju i količinu zaliha, kao i stvarno stanje postrojenja za obogaćivanje.

Kako je počela nuklearna kriza

Iran tvrdi da je njegov nuklearni program namenjen isključivo civilnim potrebama, poput proizvodnje energije, medicine i naučnih istraživanja. Kao potpisnik Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT), Iran ima pravo na civilnu nuklearnu tehnologiju, ali mu je zabranjeno razvijanje nuklearnog oružja.

Ipak, višegodišnja istraga IAEA pokazala je da je Iran od kasnih 1980-ih do 2003. godine sprovodio aktivnosti povezane sa razvojem nuklearne eksplozivne naprave, u okviru programa poznatog kao Projekat Amad. Agencija navodi da je taj program kasnije obustavljen.

Veliki preokret dogodio se 2015. godine, kada je Iran potpisao nuklearni sporazum sa šest svetskih sila i pristao na stroga ograničenja nuklearnih aktivnosti u zamenu za ukidanje sankcija. Sporazum je ograničio obogaćivanje uranijuma na 3,67 odsto i uveo strogi međunarodni nadzor.

Međutim, 2018. godine SAD su se povukle iz sporazuma i ponovo uvele sankcije, tvrdeći da sporazum nije sprečio Iran da razvija nuklearne kapacitete. Kao odgovor, Iran je postepeno prekršio ograničenja, povećao nivo obogaćivanja na 60 odsto i aktivirao napredne centrifuge.

U junu 2025. godine, IAEA je prvi put posle dve decenije zvanično utvrdila da Iran krši svoje obaveze. Već narednog dana Izrael je pokrenuo vazdušne udare.

Satelitski snimci otkrivaju nove aktivnosti

Satelitski snimci pokazuju da su poslednjih meseci izvođeni radovi na lokacijama Natanz i Isfahan. U Isfahanu su ulazi u podzemni kompleks zatrpani zemljom, dok su izgrađeni novi zaštitni objekti. Slične promene uočene su i u Natanzu, gde je postavljen novi krov iznad jednog od objekata.

Takođe, Iran je dodatno ojačao podzemni kompleks u planini Kolang Gaz La, koja se nalazi nedaleko od postrojenja Natanz. Ta lokacija nije bila meta američkih ni izraelskih napada.

Koliko je Iran blizu nuklearne bombe

Američka Odbrambena obaveštajna agencija procenila je da bi Iran mogao da proizvede dovoljno visoko obogaćenog uranijuma za jednu nuklearnu bombu za manje od nedelju dana. Međutim, sama proizvodnja materijala ne znači automatski i posedovanje operativnog nuklearnog oružja, jer je za to potrebno savladati dodatne tehnološke korake.

IAEA je u februaru saopštila da nema dokaza da Iran trenutno aktivno razvija nuklearno oružje, ali stručnjaci upozoravaju da su aktivnosti poslednjih godina značajno unapredile njegove kapacitete.

Zašto bi iranska nuklearna bomba promenila svet

Zapadne zemlje dugo upozoravaju da Iran ne sme da dođe do nuklearnog oružja, jer bi to ozbiljno narušilo ravnotežu moći na Bliskom istoku.

Analitičari smatraju da bi nuklearno naoružani Iran mogao da ojača svoj uticaj u regionu, produbi veze sa Rusijom i Kinom i pokrene novu trku u naoružanju, posebno sa Saudijskom Arabijom.

Istovremeno, neki stručnjaci veruju da bi takva situacija mogla dovesti do takozvanog „uzajamnog odvraćanja“, slično hladnoratovskom modelu.

Najveći rizik, upozoravaju analitičari, bio bi pogrešna procena ili incident tokom već postojećeg sukoba — scenario koji bi mogao imati nesagledive posledice po ceo region i svet.

(Telegraf.rs / Ekspres.hr / BBC nes na srpskom)