Rat na Bliskom istoku ušao u treći dan: Ovo su 10 najvažnijih pitanja za Iran i čitav svet

Tokom krize poput ove koja se sada odvija na Bliskom istoku, predsednik SAD dobija objedinjenu procenu zasnovanu na obaveštajnim i vojnim izvorima. Ona može da procenjuje odnos snaga, dinamiku u rukovodstvu i strateške kalkulacije - bez davanja preporuka za politiku. Njena svrha je jasnoća: polazna tačka na osnovu koje se donose odluke.

Evo deset pitanja koja su najvažnija i na šta treba obratiti pažnju dalje.

Preporučujemo

Vazdušna nadmoć nad Iranom

U ranim satima u subotu uveče, američke vojne snage su, prema izveštajima, uništile ono što je preostalo od iranske protivvazdušne odbrane. Nije je bilo mnogo, jer je veliki deo sistema koje je Iran dobio od Rusije uništen u prethodnim napadima Izraela tokom protekle godine, piše CNN.

Američka i izraelska strana sada, čini se, imaju vazdušnu nadmoć nad Iranom. To znači da američki i izraelski avioni mogu da lete po volji uz prihvatljiv rizik sve dok ovaj sukob traje, i nakon njega.

Rasulo u iranskom rukovodstvu

Tramp je naveo da je 48 visokih iranskih lidera ubijeno u prvim atima vazdušne kampanje, uključujući iranskog vrhovnog vođu Alija Hamneija. To bi bilo ravno tome da su u jednom trenutku ubijeni američki predsednik, predsedavajući Združenog generalštaba i više članova kabineta.

Za zemlju poput Irana, koja je imala samo jednu smenu vođe od građanskog rata 1979. godine, ovo će verovatno izazvati duboko rasulo i neizvesnost kroz čitav lanac komandovanja. U nedelju je iranski ministar spoljnih poslova u intervjuu priznao da vojne jedinice verovatno deluju nezavisno i bez kontakta sa nadređenim lancem komandovanja. To je priznanje koje govori da čak ni iranski zvaničnici možda nisu sigurni ko je na čelu.

Neizvesnost oko nasledstva

Iranski režim je nastojao da uveri svoje pristalice da je nasledstvo za zamenu Hamneija u toku, u skladu sa procesom predviđenim ustavom. To znači da navodno odluke donosi privremeni savet koji predvode predsednik, predsednik pravosuđa i jedan verski lider koji tek treba da bude imenovan. Međutim, niko od njih nije viđen u javnosti, a izraelski i američki avioni nastavljaju da gađaju iransko rukovodstvo. U subotu je prijavljen napad u blizini mesta gde, kako se navodi, živi bivši iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad.

Takođe, ne postoji jasan naslednik Hamneija. Jedan od glavnih kandidata, takođe bivši predsednik Ebrahim Raisi, poginuo je u helikopterskoj nesreći pre dve godine. Drugi, Hamneijev sin Modžtaba, suočio bi se sa više prepreka uprkos snažnim vezama sa Korpusom islamske revolucionarne garde. Bez imenovanog naslednika, temelji Islamske Republike Iran mogli bi dodatno da se urušavaju u narednim nedeljama.

Računica sa raketama

Iran odgovara na američke i izraelske udare raketnim napadima na Izrael, američke objekte u regionu i civilne ciljeve širom Zaliva. Najviši prioritet za američke i izraelske vojne komandante u ovim prvim danima jeste slabljenje iranskih raketnih sposobnosti, posebno lansera. Lanseri određuju koliko raketa Iran može da ispali po salvi. To će biti teško. Iran ima ograničene količine raketa dugog dometa za gađanje Izraela, ali ima veće zalihe raketa kratkog i srednjeg dometa za bliže ciljeve, poput onih u Iraku ili zalivskim državama. One su verovatno raspoređene i skrivene pre upotrebe.

U narednim danima treba pratiti da li Iran može da održi baraže kakve smo videli u prvim satima, ili da li vojni udari po Iranu imaju željeni efekat slabljenja.

Zalivske države: više nisu po strani

Najiznenađujući razvoj događaja u ovim prvim satima bila je odluka Irana da gađa civilnu infrastrukturu, hotele i rezidencije u zalivskim državama - Saudijskoj Arabiji, UAE, Kataru, Bahreinu, Kuvajtu i Omanu. Centralna komanda SAD je u nedelju objavila listu pogođenih ciljeva, nakon što je Iran tvrdio da se fokusira isključivo na američke vojne baze.

Ove zemlje su želele da ostanu po strani u ovom sukobu, ali ih iranski napadi sada uvlače u njega. Političke nesuglasice stavljene su po strani pred zajedničkom pretnjom. Sada se razmatra kako odgovoriti. Ukoliko bi neke od zalivskih država učestvovale u napadima na Iran, to bi bio značajan razvoj događaja, koji bi poništio godine iranskih napora da se pomiri sa arapskim susedima.

Podsetimo, Velika Britanija, Francuska i Nemačka su u nedelju izdale zajedničko saopštenje u kojem navode da bi mogle da se pridruže napadima na iranske zalihe raketa i dronova. To ukazuje na moguće formiranje koalicije protiv Irana.

Do kasno u nedelju činilo se da se formira šira koalicija. Nakon E3, pet zalivskih država i Jordan pridružili su se SAD u osudi Irana i isticanju svog "prava na samoodbranu" od iranskih napada.

Rusija i Kina - za sada odsutne

Iran je istorijski isticao svoje strateško partnerstvo sa Rusijom i Kinom. Obezbeđivao je rakete i dronove za rusku upotrebu u Ukrajini i oslanjao se na ruske sisteme protivvazdušne odbrane. Oni su sada uništeni, a Rusija nema kapacitet da ih zameni. Što se Kine tiče, ona zavisi od jeftine iranske nafte - 80% iranske nafte ide u Kinu - kao i od globalne trgovine kroz Ormuski moreuz.

Moskva i Peking su rekli malo toga čak i nakon smrti svog partnera Hamneija. Kasno u nedelju, prema izveštajima, telefonski razgovor ministara spoljnih poslova Rusije i Kine doneo je verbalnu osudu američkih i izraelskih napada, ali ne mnogo više. To se verovatno neće promeniti. Iran stoji sam.

Nema velikog asimetričnog odgovora 

Iranski asimetrični arsenal - sajber operacije, posredničke milicije, pomorska ometanja - za sada deluje uspavano. Iranski zvaničnici su ublažili pretnje zatvaranjem Ormuskog moreuza, a američke snage, prema izveštajima, gađaju iransku mornaricu.

Iranski najvredniji saveznik, Hezbolah, već je oslabljen i za sada nije angažovan na severnoj granici Irana. Milicije u Iraku ispalile su dronove na aerodrom u Erbilu, ali irački lideri rade na tome da svoju zemlju drže podalje od nišana. Ipak, ovo je oblast koju treba pratiti, jer nedostatak akcije može odražavati rasulo - ili pripremu.

Energetski šok

Svaki produženi sukob koji uključuje Iran podiže cene nafte, posebno ako je ugrožen pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz. To je izvesno bez obzira na to da li Iran pokuša da zatvori moreuz ili ne. U nedelju je OPEK, organizacija zemalja proizvođača nafte predvođena Saudijskom Arabijom, pristala da poveća proizvodnju za više od 200 hiljada barela dnevno. Ipak, cene nafte porasle su 10% kada su se tržišta otvorila u nedelju uveče.

Trgovci će pažljivo pratiti tržišta narednih dana. Iran će se nadati da će rast cena povećati domaći pritisak na Trampa, koji je nastojao da održi cene niskim.

Međutim, globalna tržišta su se promenila od vremena energetskih kriza na Bliskom istoku pre nekoliko decenija. Sjedinjene Države su sada najveći proizvođač na svetu, i svako značajno globalno cenovno poremećavanje zbog izvoza sa Bliskog istoka verovatno će biti kratkog daha.

Dominacija u eskalaciji, ne i u ishodu

Vojno gledano, Sjedinjene Države zadržavaju ogromnu konvencionalnu nadmoć: vazdušne snage, udarne pomorske grupe, globalni obaveštajni domet i logističku dubinu. Ako Iran odluči da značajno eskalira, SAD zajedno sa Izraelom imaju više opcija i ciljeva širom Irana. Ta prednost vremenom može oblikovati iranske kalkulacije i podržati pragmatičnije glasove u tranziciji rukovodstva.

Međutim, vojna prednost sama po sebi ne može da donese političke ishode i u ovoj fazi je verovatno da novi iranski lideri ostanu posvećeni ideologiji revolucije i neprijateljstvu prema Zapadu.

Nema prirodnog završetka

Ratovi, kada jednom počnu, nose sopstveni zamah sa varijablama koje često nisu razmatrane na početku. Nemoguće je predvideti 48 sati unapred kuda sve ovo vodi. Glavna briga u ovoj fazi iz perspektive Vašingtona, čak i posle izuzetnog vojnog uspeha, jeste to što ne postoji jasan izlaz ili prirodni završetak kampanje. Čak i u najboljem slučaju iranskog ustanka protiv onoga što je ostalo od režima, ti ostaci bi verovatno ponovo reagovali smrtonosnom silom kako bi suzbili proteste. Ostaje otvoreno pitanje da li bi Sjedinjene Države tada upotrebile vazdušnu silu da odvrate novo gušenje pobune. To su pitanja koja moraju da se razmotre - sada, navodi CNN.

Kako se zaključuje u analizi, strateška i taktička prednost mogu koegzistirati sa dubokom neizvesnošću o tome kuda sve ovo vodi. To je verovatno objedinjena procena koju Tramp dobija.

(Telegraf.rs)