Kako je "ukrajinski eksperiment" uticao na rat na Bliskom istoku: Jeftini dronovi kao skupa "igračka"

Iran je ovog vikenda pokrenuo stotine napada dronovima na arapske države Zaliva, oštetivši američke baze i ključnu infrastrukturu i predstavljajući ozbiljan izazov za sistem protivvazdušne odbrane Bliskog istoka.

Mali, relativno teški za presretanje i jednostavni za masovnu proizvodnju, iranski eksplozivni napadački dronovi možda ne nanose toliku fizičku štetu kao njegov arsenal od hiljade projektila. Ali iranski dronovi su uspešno pogodili civilne aerodrome, luke i druge ključne objekte, potkopavajući sliku bezbednosti koju je Zaliv nastojao da održi.

Još važnije, Iran je koristio velike količine dronova, ili kombinovane napade dronovima i projektilima, kako bi preopteretio protivvazdušnu odbranu ciljanih zemalja.

Iako Iran ima ograničene zalihe balističkih projektila, veruje se da raspolaže arsenalom od više hiljada bespilotnih letelica i da ima sposobnost da ih proizvodi masovno, rekao je Deni Citrinovic, bivši zvaničnik izraelske vojne obaveštajne službe, a sada viši istraživač u Institutu za nacionalne bezbednosne studije sa sedištem u Tel Avivu.

"Njihova glavna prednost ovde je to što je masovna proizvodnja relativno jednostavna i efikasna i mogu da ih lansiraju i sa mora i sa kopna", rekao je on.

Psihološko isrcpljivanje kao u Ukrajini

Napadi imaju neka od obeležja načina na koji je Rusija godinama koristila iranske dronove u udarima u Ukrajini, gađajući ključnu infrastrukturu u pokušaju da psihološki iscrpi stanovništvo protivnika, uz nametanje ekonomskih troškova.

Leteći nisko i sporo i proizvodeći zujanje poput motocikla u daljini pre nego što eksplodiraju pri udaru, dronovi Šahed postali su simbol globalnog značaja Irana za saveznike poput Rusije i Kine. Teheran je izvezao hiljade tih letelica Rusiji, a kasnije pomogao u izgradnji fabrike u južnoj Rusiji za domaću proizvodnju.

Od kada je počela da ih koristi 2022. godine, Rusija je upotrebljavala iranske dronove, uključujući Šahed-136, u talasima napada usmerenih na energetske objekte i luke, često prekidajući snabdevanje električnom energijom i grejanjem za mnoge Ukrajince.

Ovog puta, Iran je koristio dronove za gađanje lokacija uključujući američku mornaričku bazu u Bahreinu, aerodrome u Abu Dabiju i Kuvajtu, visoke kule u Dubaiju i Bahreinu, kao i morske luke, prema snimcima koje je verifikovao The Wall Street Journal i izjavama arapskih zvaničnika.

Blizina zalivskih zemalja Iranu znači da te zemlje imaju manje vremena da se pripreme za nadolazeće dronove.

Globalni haos zbog stotina dronova

Napadi su izazvali globalni haos u vazdušnom saobraćaju i doprineli skoku cena nafte, pokazujući iransku strategiju pogađanja "mekog trbuha" globalne ekonomije. Iran pokušava da internacionalizuje sukob vršeći pritisak na američke saveznike u Zalivu i nanoseći ekonomski bol Zapadu, kažu analitičari.

Iran je do juče lansirao više od 541 drona na Ujedinjene Arapske Emirate, 283 drona na Kuvajt, devet dronova i 136 Šaheda na Bahrein, 12 dronova na Katar i desetine dronova na Jordan, uz stotine projektila lansiranih na te zemlje, prema zvaničnim saopštenjima vlada. Izrael je zasebno saopštio da je presreo više od 50 iranskih dronova, što je lakši zadatak jer je udaljeniji od Irana i dronovima je potrebno mnogo više vremena da stignu do njega.

"Iran je posmatrao kako Rusija koristi iste taktike tokom četiri godine", rekao je Semjuel Bendet, savetnik u odeljenju za strategiju, politiku, planove i programe u CNA, istraživačkom centru u okviru kog je član programa za ruske studije.

Razvijene od strane kompanije povezane sa iranskim paravojnim Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC), ranije verzije drona Šahed korišćene su na Bliskom istoku, uključujući napad na saudijska naftna postrojenja 2019. godine, za koji su Kraljevina i SAD okrivile Iran.

Samo jedna fabrika proizvodi 18.540 dronova godišnje

Iran neprestano povećava svoje zalihe dronova. Komandant iranske vojske rekao je u januaru da su oružane snage dobile novu pošiljku od 1.000 dronova. Ukupni proizvodni kapacitet Irana nije jasan, ali fabrika izgrađena u Rusiji uz iransku pomoć proizvodi 18.540 dronova godišnje, prema Institutu za nauku i međunarodnu bezbednost, koji u svojim istraživanjima iranskih i ruskih vojnih kapaciteta koristi satelitske snimke. Prošle godine Rusija je lansirala oko 1.000 dronova Šahed nedeljno na Ukrajinu, prema Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

Bezbednosni analitičari prate da li je Iran od Rusije dobio bilo kakva unapređenja dronova Šahed iz novijih verzija letelica proizvedenih u Rusiji.

Proizvodnja dronova je jednostavnija od proizvodnje projektila i stoga lakša za obnavljanje, kažu vojni analitičari. Pored Šahed-136, Iran takođe ima zalihe ranijih, grubljih modela Šaheda na koje može da se osloni.

Ukrajinska iskustva

Zemljama poput Ukrajine i Izraela bilo je potrebno vreme da nauče kako da se efikasno brane od pretnje dronova koje lansiraju protivnici. Izrael je u početku imao poteškoća da osujeti dronove koje je Hezbolah lansirao iz Libana, nakon što je godinama gradio svoje sisteme protivvazdušne odbrane kako bi se suprotstavio tradicionalnijim raketnim pretnjama. U početku je koristio skupe sisteme poput Gvozdene kupole i borbene avione F-16 za obaranje jeftino proizvedenih dronova.

Posle četiri godine rata, Ukrajina je postala stručnjak za tehnologiju protiv dronova.

Ukrajina je naučila kako da otkriva ruske dronove, na primer koristeći jeftine bespilotne letelice koje mogu da napadnu ruske dronove Šahed kada budu identifikovani.

Stanovništvo Zaliva nije naviklo da bude u ratu sa Iranom, ali će verovatno naučiti više o tome kako da se efikasnije brani kako rat bude odmicao, kažu stručnjaci. Zalivske zemlje moraće da dele obaveštajne podatke o praćenju dolazećih letova Šaheda i da izgrade višeslojne sisteme odbrane koji mogu da se nose sa dronovima, kao što su to učinili Ukrajinci, rekao je Bendet.

"Nemoguće je zaštititi i odbraniti svaku zgradu u gradu poput Dubaija ili Abu Dabija ili drugih Emirata", rekao je on.

Sve najnovije informacije o stanju na Bliskom Istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf.rs)