IRAN ŽELI KRAJ RATA! Obaveštajci Teherana u kontaktu sa CIA, traže način da se okončaju žestoki napadi!

Javno, preživeli lideri Irana prkosno su odbili da pregovaraju sa predsednikom SAD Donaldom Trampom o okončanju američko-izraelskog napada na njihovu zemlju. Međutim, dan nakon početka napada, operativci Ministarstva obaveštajnih službi Irana indirektno su se obratili CIA sa ponudom da razgovaraju o uslovima za okončanje sukoba, prema zvaničnicima koji su bili upoznati sa tim kontaktom.

Zvaničnici SAD su skeptični - barem na kratke staze - da li je Trampova administracija ili Iran zaista spreman na izlaz iz sukoba, rekli su zvaničnici upoznati sa kontaktom.

Ipak, ponuda, koja je upućena preko obaveštajne službe druge zemlje, postavlja ključna pitanja o tome da li bilo koji iranski zvaničnici mogu sprovesti dogovor o prekidu vatre dok je vlada u Teheranu u haosu, a njeni lideri sistematski eliminisani izraelskim napadima.

Ponuda je opisana uz uslov anonimnosti zvaničnicima iz Bliskog istoka i jedne zapadne zemlje za The New York Times.

Zamenici Bele kuće i iranski zvaničnici nisu odgovorili na zahteve za komentar. CIA je odbila da komentariše.

Izraelski zvaničnici, koji žele višenedeljnu kampanju kako bi naneli maksimalnu štetu iranskim vojnim kapacitetima i možda izazvali kolaps vlade u Iranu, savetovali su SAD da ignorišu ovu ponudu. Za sada se u Vašingtonu ta ponuda ne smatra ozbiljnom.

Nakon što je danima govorio da je spreman da razgovara o dogovoru sa Iranom, Tramp je u utorak ujutru na društvenim mrežama napisao da je sada "prekasno" za pregovore.

Kasnije tokom dana, Tramp je novinarima izrazio žaljenje što iranski zvaničnici koje su SAD prepoznale kao potencijalne lidere bivaju ubijeni.

"Većina ljudi o kojima smo razmišljali je mrtva", rekao je Tramp. "Uskoro više nećemo nikoga poznavati."

Iranski kontakt, kao i haos u redovima iranskog rukovodstva dok napadi traju, ističu ključni problem sa kojim se Tramp suočava dok odlučuje kakvu iransku vladu bi mogao da očekuje da formira, ili barem prihvati. Izgleda da je prestao da promoviše inicijalni scenario popularnog ustanka protiv vlade koji bi doveo do novog seta lidera, i umesto toga sada vidi najbolji ishod u tome da pragmatičniji ljudi preuzmu postojeću političku strukturu.

Najmanje, Trampovi zvaničnici očekivali bi da svaki dogovor o prekidu bombardovanja uključuje obavezu Teherana da odustane ili drastično ograniči balistički i nuklearni program, kao i podršku stranim proksi grupama poput Hezbolaha. Zauzvrat, Tramp je sugerisao da bi preživeli lideri Irana zadržali ekonomsku i političku moć.

Tramp je u utorak ponovo sugerisao da bi model mogao biti Venecuela nakon što su SAD u januaru preuzele kontrolu nakon hapšenja Nikolasa Madura, pa je sada njegova naslednica Delsi Rodrigez dovedena u sitzuaciju da mora SAD da prepusti kontrolu nad izvozom nafte, ali uz minimalne zahteve za političke reforme.

"Ono što smo uradili u Venecueli, mislim da je savršen scenario", rekao je Tramp u intervjuu za The New York Times u nedelju. "Lideri se mogu izabrati."

Ali ta vizija može biti iluzorna.

Prvo, nije jasno da li je Iran zaista otvoren za dogovor, uprkos nedavnom kontaktu njegove obaveštajne službe. Neki iranski lideri mogu verovati da mogu naneti dovoljno fizičke, ekonomske i političke štete SAD-u i Izraelu kako bi primorali okončanje napada. Tramp se već suočava sa sve većim političkim pritiskom republikanaca nezadovoljnih operacijom.

Promene u Trampovim izjavama o iranskom rukovodstvu mogu odražavati napetost s Izraelom oko ciljeva rata, kaže Stiven A. Kuk, stručnjak za Bliski istok iz Saveta za spoljne odnose.

Izrael, dodaje Kuk, ne želi da Tramp proizvede "rešenje slično Venecueli za promenu u Iranu", moguće sa članom Iranske revolucionarnog garde, elitne vojne jedinice koja kontroliše veliki deo iranske ekonomije. Neki analitičari i zvaničnici SAD veruju da među njihovim redovima može biti pragmatičnih članova više fokusiranih na očuvanje moći i bogatstva nego na fundamentalističke principe režima.

U utorak, Izrael je napao kompleks u kojem su se sastajali visoki iranski verski zvaničnici kako bi izabrali naslednika vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hameneija, koji je ubijen u vazdušnom napadu u subotu.

Pre napada na Iran, CIA je pripremila obaveštajnu procenu koja je ispitivala različite scenarije o tome kakvo bi iransko rukovodstvo moglo da se pojavi posle američko-izraelskog napada. Ljudi upoznati sa scenarijima napominju da nijedan nije imao visok stepen poverenja - bilo je previše nepoznanica da bi se predvidelo kako će se situacija odvijati.

Ali kreatori politike koji su pregledali obaveštajne podatke doneli su svoje zaključke o najverovatnijim scenarijima. Neki su odbacivali ideju da bi iranska opozicija mogla pronaći način da preuzme vlast. Više su se fokusirali na mogućnost da grupa članova Iranske revolucionarne garde postane najuticajniji glas u vladi.

Pitanje za Trampovu administraciju sada je da li će neki od tih zvaničnika preživeti ponovljene napade na vladu.

Tramp je dao više kontradiktornih izjava o ciljevima rata, pa je moguće da će promeniti mišljenje nakon što isključi pregovore.

Ali čak i ako obnovi potragu za iranskim liderom, kako vlada slabi, može biti teže pronaći osobu sa dovoljno uticaja da primora zemlju da poštuje dogovor sa SAD.

Mnogi analitičari upozoravaju da iranska vlada uskoro može izgubiti kontrolu nad udaljenim regionima koje naseljavaju etničke manjine poput Kurda ili da se potpuno sruši, što bi dovelo do haosa i nasilja sličnog građanskim ratovima u Siriji i Libiji.

Iranci bi mogli oboriti oslabljenu vladu. Stručnjaci kažu da je režim duboko nepopularan i da je vlast zadržao samo brutalnim suzbijanjem narodnih ustanka. Trampove izjave o promeni režima usledile su nakon okrutnog gušenja u januaru.

U videu u kojem je najavio napad ranog subotnjeg jutra, Tramp je ohrabrivao Irance da se podignu, rekavši da "sati vaše slobode dolaze" i da kada napad završi, "preuzmite svoju vladu, biće vaša da je preuzmete".

Od tada je Tramp zauzeo pasivniji ton. "Imaće priliku, ali iskreno, to će zavisiti od njih", rekao je The Timesu. "Oni će morati da donesu tu odluku."

Ali nema garancije da bi Tramp pozdravio ishod popularne revolucije, upozoravaju analitičari.

"Mala je verovatnoća da bi nasledna vlast bila liberalna demokratija prijateljska SAD - s obzirom na to da je nastala u ratu sa SAD", kaže Rozmeri Kelanik, direktorka programa za Bliski istok u grupi Defense Priorities.

Tramp je priznao taj rizik u utorak.

"Najgori scenario bio bi da ovo uradimo, a onda neko preuzme ko je jednako loš kao prethodni, zar ne?", rekao je. "Želimo da vidimo nekoga ko će to vratiti ljudima."

Na pitanje o potencijalu za ponovnu instalaciju Reze Pahlavija, najstarijeg sina bivšeg iranskog šaha, kojeg su srušili 1979. godine, Tramp nije delovao naročito zainteresovano. Pahlavi "izgleda kao vrlo prijatan čovek", rekao je, ali je nagovestio da bi više voleo "nekoga ko je trenutno popularan, ako takva osoba postoji".

Pahlavi ne živi u Iranu od 1970-ih.

Neki Iranci su skandirali njegovo ime tokom nedavnih protesta, ali nije jasno koliki je njegov stvarni narodni rejting.

Pahlavi je, međutim, živi podsetnik na bliži odnos između Amerike i Irana. Njegov otac, Mohamed Reza Pahlavi, podržan je od SAD tokom puča 1950-ih koji mu je obezbedio vlast decenijama. Prodavao je naftu i kupovao oružje od SAD, bio slavljen u administracijama Niksona i Kartera i imao dobre odnose sa Izraelom.

Islamski revolucionari koji su ga srušili predvođeni ajatolahom Ruholom Homeinijem uspostavili su versku vladu otvoreno neprijateljsku prema SAD i Izraelu, posvećenu širenju fundamentalističke vizije šiitskog islama širom Bliskog istoka.

Tramp i njegovi najbliži savetnici kažu da je nemoguće poslovati sa sadašnjim liderima Irana zbog njihovog religijskog radikalizma i otvorene mržnje prema Zapadu. Oni tvrde da je Iranovo odbijanje da prihvati Trampove zahteve tokom prošlomesečnih nuklearnih pregovora, praktično pod pretnjom, pokazalo fanatizam njihovih lidera.

U ponedeljak je Tramp nazvao iranske lidere "radikalnim ludacima", dodajući: "Oni su bolesni ljudi. Mentalno su bolesni. Bolesni su. Besni su. Ludi su. Bolesni."

Ako vlada Irana preživi, pitanje je da li Tramp može pronaći "umerenijeg" sagovornika, kako je rekao u utorak. To bi značilo nekoga dovoljno visokog u trenutnoj vladi da komanduje autoritetom, ali ne previše vezanog za revolucionarnu ideologiju.

Bivši američki predsednici pregovarali su sa relativno umerenim članovima iranskog političkog sistema koji su izgledali otvoreno za bliže odnose sa Zapadom. Predsednik Barak Obama sklopio je 2015. godine dogovor sa reformističkim iranskim predsednikom da ograniči nuklearni program u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija. (Tramp se povukao iz dogovora 2018.)

Neki zvaničnici Obamine administracije se nadali da će dogovor osnažiti umerene i otvoriti Iran prema Zapadu tokom vremena. Ali kritičari, uključujući premijera Benjamin Netanjahua, isticali su da je iranski politički sistem pod kontrolom klerika i da je ideja o umerenome iluzija.

"Već 30 godina učestvujem u potrazi za neuhvatljivim iranskim umerenim liderom", šaljivo je rekao Robert Gejts, tadašnji ministar odbrane SAD, 2008. godine.

Sve najnovije informacije o stanju na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf.rs)