Podmornica SAD potopila iranski ratni brod: Ovako nešto nije se desilo 44 godine, ali taj slučaj ima "repove"!

Američka mornarica je danas kod obala Šri Lanke potopila iransku fregatu, čime je po prvi put posle 44 godine nuklearna podmornica izvršila dejstvo koje je rezultiralo potapanjem jednog ratnog broda. Objavljen je i snimak američkog napada.

Američki zvaničnici su istakli da je današnja akcija bila "deo operacije odvraćanja i zaštite međunarodnih voda", dok iranska strana još nije iznela zvaničan komentar.

Preporučujemo

Prema prvim izveštajima, dejstvo je sprovedeno precizno, bez civilnih žrtava, ali s velikom simboličkom težinom s obzirom na dug period bez sličnih operacija.

Poslednji put pre današnjeg slučaja da je američka podmornica torpedom potopila neprijateljski ratni brod bilo je tokom Drugog svetskog rata, kada su američke podmornice aktivno dejstvovale protiv japanske mornarice.

Poslednji sličan slučaj zabeležen tokom Foklandskog rata 1982. godine, kada je britanska podmornica HMS Conqueror potopila argentinsku krstaricu ARA General Belgrano.

Tokom sukoba između Argentine i Velike Britanije 1982. godine, britanska nuklearna podmornica HMS Conqueror, pod komandom Kristofera Vreforda-Brauna, 2. maja potopila je argentinsku krstaricu ARA General Belgrano.

Napad se dogodio izvan Zone potpune isključenosti koju su Britanci prethodno proglasili, što je izazvalo žestoke kritike u Argentini i delu međunarodne javnosti koji je taj akt ocenio kao kontroverzan.

U napadu su poginula 323 argentinska mornara, što čini gotovo polovinu ukupnih gubitaka Argentine u tom ratu, dok su spasena 793 člana posade.

Krstarica je bila deo argentinskih planova za operacije na južnom pristupu prema Foklandima, iako su neki britanski zvaničnici tvrdili da brod u trenutku napada nije aktivno učestvovao u borbenim dejstvima.

Foklandski rat je trajao od 2. aprila do 14. juna 1982. godine, a povod je bio sporan status Foklandskih ostrva, Južne Džordžije i Južnih Sendvič ostrva. Argentine je poslala vojsku i mornaricu kako bi zauzela ostrva, dok je Velika Britanija poslala mornaričku udarnu grupu kako bi povratila kontrolu.

Sukob je doveo do 649 argentinskih i 255 britanskih žrtava.

Britanske trupe su uspele da povrate ostrva, čime je sukob okončan vojnom pobedom Londona, ali politički i moralni aspekt napada na Belgrano ostao je predmet višedecenijske debate.

U Argentini, mnogi istoričari i političari napad smatraju nepravednim i neproporcionalnim, dok britanska strana naglašava da je krstarica predstavljala realnu pretnju britanskoj floti i da je napad bio legitimna vojna odluka.

Sve najnovije informacije o stanju na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf.rs)