Trampov trenutak prosvetljenja: Amerika ipak treba Evropu, u toku je obostrano neprijatna igra

Trampovih nemački preci možda su znali reč koja opisuje kako se sada osećaju neki evropski zvaničnici dok ga gledaju kako se žali da su ga saveznici izneverili: Schadenfreude (nemački izraz za "zadovoljstvo tuđom nesrećom", op.aut.).

Nakon godina kritika, uvreda i pretnji evropskim liderima, Donald Tramp sada vidi vrednost prijatelja na strateški važnim mestima - pod uslovom da imaju vojne resurse koje on može da koristi.

Rat SAD i Izraela protiv Irana bio bi mnogo lakši u prvim danima da britanski premijer Kir Starmer nije odbio da američkim bombarderima dozvoli poletanje iz britanskih baza, požalio se Tramp ove nedelje.

Starmer, međutim, ostaje pri stavu i odbija da odobri bilo šta više od "odbrambenih" operacija iz baza Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva u Ujedinjenom Kraljevstvu i inostranstvu, piše Politico.

Španski premijer Pedro Sančez takođe igra tvrdo, osuđujući ono što smatra nezakonitom operacijom na Bliskom istoku i slično Starmeru odbija da dozvoli američkim avionima poletanje iz španskih baza. To je izazvalo Trampov bes.

Francuski predsednik Emanuel Makron, poznat kao "kritički prijatelj", nazvao je rat u Iranu opasnim, upozoravajući da nije u skladu sa međunarodnim pravom i da ga ne može podržati.

Sada ovaj jaz preti da preraste u veliki trgovinski sukob između SAD i Evropske unije, dok mit o "posebnom odnosu" između Velike Britanije i Amerike jedva opstaje, dok se približava 250. godišnjica američke nezavisnosti.

"On nije Vinston Čerčil sa kojim imamo posla", rekao je Tramp objašnjavajući frustraciju prema Starmeru.

U sredu je portparolka Bele kuće Karolajn Livit izjavila da "predsednik očekuje da cela Evropa - svi naši evropski saveznici - sarađuju u ovoj dugo željenoj misiji, ne samo za SAD, već i za Evropu, kako bi se uništio odmetnički iranski režim koji preti ne samo Americi, već i našim evropskim saveznicima."

Dodala je da je Španija "sada pristala na saradnju" sa američkom vojskom, ali je španska vlada odmah to demantovala.

Oštar stav evropskih lidera prema Iranu označava ključni trenutak, slično kao što je neuspešna i kontroverzna invazija na Irak 2003. godine potkopala transatlantsko poverenje na duži period. Napetosti oko novog konflikta na Bliskom istoku mogu biti egzistencijalne za zapadni savez, nakon 12 meseci koji su već doveli do napetosti u odnosima SAD i Evrope.

Emili Tornberi, predsednica Odbora za spoljne poslove britanskog Parlamenta i članica Starmerove Laburističke partije, rekla je za Politico: "Pretpostavljam da predsednik Tramp nije pokušao da dobije podršku NATO za rat u Iranu - možda nije smatrao da je to vredno truda. Sumnjam da sada uči lekciju o vrednosti široke baze saveznika."

Duhovi Iraka

Trampov agresivan pristup od povratka na vlast u januaru 2025. bio je teško rihvatljiv za mnoge evropske zvaničnike. Smanjio je američku podršku Ukrajini i pokušao da gurne Kijev ka nepoželjnim mirovnim dogovorima; kritikovao "slabe" lidere EU zbog neuspeha u kontroli migracija; zahtevao da se Grenland preda Americi; i sada napada Iran bez konsultacija sa ključnim NATO saveznicima.

Sada kada su saveznici uznemireni i ne žele da učestvuju, Tramp i njegovi MAGA saradnici nisu jasno popustljivi, slično kao što nisu bili ni Trampovi republikanci kada je Francuska odbila podršku ratu u Iraku pre dve decenije.

U utorak uveče predsednik SAD je osudio vladu Španije kao "strašnu" i "nekooperativnu" zbog zabrane korišćenja španskih baza za napad na Iran, pre nego što je zapretio prekidom trgovine sa četvrtom ekonomijom EU. Sančez je u sredu odgovorio da neće popustiti.

"Nećemo zauzeti stav protiv naših vrednosti i principa iz straha od odmazde drugih", rekao je Sančez u televizijskom obraćanju naciji.

Američki avio-tankeri za dopunu goriva u vazduhu koji su bili stacionirani u Španiji prebačeni su u druge vojne baze u Evropi nakon početka rata u Iranu, prema Reutersu. Jedan zvaničnik rekao je Politicu da su neki tankeri privremeno premešteni u Francusku.

Američki sekretar za finansije Skot Besent kritikovao je Španiju u sredu ujutru tokom TV intervjua. "Izuzetno nesaradnički" stav Madrida prema korišćenju baza od strane SAD utiče na sposobnost američke vojske da izvodi operacije protiv Irana, rekao je. "Španci stavljaju američke živote u opasnost."

(U međuvremenu je Španija ostala "nepopustljiva", ali je poslala jednu svoju fregatu na Kipar u "misiju zaštite" nakon iranskih napada na britansku bazu RAF Akrotiri, op.aut.)

Neki Evropljani i dalje su u Trampovim "dobrim knjigama". Tokom posete Bele kuće ove nedelje, nemački kancelar Fridrih Merc dobio je pohvale od američkog predsednika nakon što je baza Ramštajn u Nemačkoj stavljena na raspolaganje američkim snagama. "Nemačka je bila sjajna. Bio je odličan", rekao je Tramp za Merca. "Dozvoljavaju nam sletanje na određenim mestima i cenimo to."

Tramp je naglasio da Vašington ne želi direktno nemačko učešće u borbama. "Ne tražimo da postavljaju vojnike na terenu ili bilo šta slično", rekao je.

Šta sa Ukrajinom?

Čak i ako Sančez, Starmer i Makron - tri vodeća evropska lidera - ostanu pri svom stavu uprkos američkom besu, evropski zvaničnici znaju da i dalje zavise od SAD po pitanju svoje bezbednosti.

Bez pritiska predsednika SAD, Rusija verovatno neće doći za pregovarački sto kako bi postigla mirovni sporazum s Ukrajinom; bez američkog oružja, Ukrajina bi ionako bila u opasnosti od poraza na bojnom polju.

Evropski diplomata iz druge zemlje rekao je da se nada da će više lidera EU slediti primer Španije.

"Ako želimo međunarodno pravo, vladavinu zakona i bilo kakav oblik multilateralizma, moramo moći da izrazimo zabrinutost zbog američkih akcija. Kakva bi nam bila moć u ratu protiv Putina u Ukrajini ako Evropa ne može da izrazi prigovore zbog rata SAD u Iranu? Izgubili bismo kredibilitet."

U SAD su neki već predviđali rizike. General Den Kejn, predsednik Združenog štaba Vojske SAD, navodno je upozorio Trampa da bi rat sa Iranom bio opasniji bez podrške ključnih saveznika, prema Washington Postu.

Privatno, zvaničnici EU složili su se: "Trampu je potrebna Evropa."

Pre početka vojne ofanzive, saveznici Amerike u Zalivu takođe su navodno savetovali Trampa da ne ide u rat protiv Irana. I njih je ignorisao.

Ne brinu se

Prema starijem zvaničniku Bele kuće koji je tražio anonimnost, Trampovo očekivanje pune evropske podrške nije toliko nerealno koliko neki Evropljani veruju, jer su SAD i dalje ključne za NATO.

"Priznali su da je bio u pravu u vezi sa izdacima", rekao je zvaničnik, misleći na prošlogodišnje obećanje članica NATO da povećaju budžete za odbranu, što je uglavnom bio Trampov pritisak. "I dalje mnogo radimo za Evropu."

Zvaničnik je umanjio uticaj Trampovog zahteva za Grenland na šire transatlantske odnose, navodeći da "to više nije naš problem".

Ali oslanjanje Evrope na Ameriku nikada nije bilo sumnjivo. Ono što je možda novo jeste shvatanje u Vašingtonu da Amerika nije tako snažna bez svojih tradicionalnih saveznika.

"Moć koja je sigurna u realnosti i legitimnosti svoje moći ne tretira druge na taj način", rekla je Konstans Stelcenmiler, stručnjakinja za Nemačku i transatlantske odnose u Brookings Institutionu, nepartijskoj američkoj instituciji.

"Ono zbog čega Evropljani zaista brinu kada sve ovo posmatramo jesu američki blef i preopterećenost", rekla je Stelcenmiler. "Misliti da možda svedočimo samouništenju američke moći - to je ono što, po mom mišljenju, izaziva strah čak i kod najkritičnijih saveznika."

I ima mnogo razloga za strah.

Britanija, Francuska i Nemačka su među evropskim državama koje sada šalju svoje ratne brodove i druge snage ka Bliskom istoku. Njihov motiv je da zaštite sopstvene interese, na primer jačajući odbranu Kipra, gde je iranski dron pogodio britansku bazu.

Ali svako vojno raspoređivanje na ivici eskalirajućeg rata nosi rizik da čak i "odbrambene" snage budu uvučene u borbe. Tada neće biti ugroženi samo američki ili izraelski životi, rekao je jedan evropski diplomat.

"To je velika odluka."

Sve najnovije informacije o stanju na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf.rs)