Kristin Melsom, ambasadorka Norveške u Srbiji: Jedan dan u martu i 364 dana odgovornosti

Obeležavamo još jedan 8. mart u Srbiji, u Norveškoj i širom sveta. To je dan kada se prisećamo borbe žena za prava koja danas često uzimamo zdravo za gotovo, ali i dan kada sebe podsećamo da ravnopravnost još uvek nije u potpunosti ostvarena. Međunarodni dan žena nije samo prilika za čestitke i simbolične gestove: današnji dan je poziv na odgovornost koja traje tokom cele godine.

Žene su stub svakog društva. Njihov doprinos porodici, ekonomiji, obrazovanju, zdravstvu, kulturi i politici je nemerljiv. Tokom svog boravka u Srbiji imala sam priliku da upoznam brojne snažne, obrazovane i posvećene žene koje svakodnevno doprinose razvoju ove zemlje.

Preporučujemo

Upoznala sam žene lidere u biznisu i politici, žene koje donose odluke, pokreću inicijative i menjaju društvene tokove. Ali jednako snažan utisak na mene ostavile su i žene koje žive i rade na selu. Kroz projekte koje je Norveška podržala, posebno u zapadnoj Srbiji, imala sam priliku da upoznam žene koje su se udružile u organizacije, zajedničke proizvodnje i lokalne inicijative, sa ciljem ekonomskog, ali i šireg društvenog osnaživanja.

Foto: Kancelarija poverenika za zaštitu ravnopravnosti

Te žene pokazuju da ekonomska nezavisnost donosi više od prihoda - donosi samopouzdanje, vidljivost i snažniju ulogu u zajednici. Taj napredak je stvaran i ohrabrujući i potvrđuje da promene jesu moguće kada postoji podrška, poverenje i dugoročna vizija.

Ipak, realnost nas obavezuje da govorimo i o izazovima.

U Srbiji svake godine neprihvatljivo veliki broj žena izgubi život kao posledica porodičnog i partnerskog nasilja. Iza svake statistike stoji jedan život, najmanje jedna porodica i društvo koje je moglo da reaguje ranije. Nasilje nad ženama nije privatna stvar, ono je ozbiljan društveni problem koji zahteva doslednu primenu zakona, snažne institucije i jasnu poruku da nasilje nikada nije prihvatljivo.

Da bi se okončalo nasilje u bliskim odnosima, potrebno je više od snažnih institucija. Potrebno je da se i pojedinci, svako od nas, raspitujemo i brinemo. Da li pokucaš komšiji na vrata ako čuješ zvuke koji mogu ukazivati na nasilje? Da li pitaš svoju koleginicu, koja uvek nosi rolke, kako joj je kod kuće? Postavljanje neprijatnih pitanja može biti presudno za otkrivanje nasilja.

Pored bezbednosti, ekonomska ravnopravnost ostaje jedno od ključnih pitanja. Žene u Srbiji su i dalje manje zastupljene na tržištu rada i u proseku zarađuju manje od muškaraca.

I ovde možemo postaviti pitanje o tome kako se mi sami odnosimo prema ženama na radnom mestu. Nedavna studija jednog norveškog fakulteta to dobro ilustruje. Studentima su data dva identična opisa šefa gde je jedina razlika bila što je jedan šef imao žensko, a drugi muško ime. Rezultat je bio interesantan. Ženska šefica je opisivana mnogo negativnijim rečima, poput "arogantna" i "autoritativna", dok je muški šef opisan pozitivnije, studenti su koristili formulacije kao što su na primer "usmeren ka cilju" i "jasan". Sve to uprkos tome što je opis bio potpuno isti.

Želela bih da podstaknem čitaoce da se suoče sa sopstvenim nesvesnim stavovima. Kako gledaju na žene koje žele da napreduju, ili na žene koje su na visokim pozicijama? Da li je "premalo ženstveno" biti ambiciozna? Očekujemo li od žena da budu "mekše" od muškaraca?

Foto: CorD

U tom kontekstu, legitimno je zapitati se i kako institucionalni procesi napreduju kada je reč o zakonodavnom okviru za rodnu ravnopravnost. Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je donet 2021. i čije su odredbe o rodno osetljivom jeziku počele da se primenjuju 2024. godine, trenutno je u postupku pred Ustavnim sudom, a njegova primena je obustavljena do konačne odluke o njegovoj ustavnosti. Ostaje pitanje kako i kada se mogu postići zakonska rešenja koja dosledno štite ravnopravnost i prava svih žena, kroz inkluzivan i transparentan proces koji jača poverenje građana?

Iskustvo Norveške pokazuje da ravnopravnost nije samo pitanje pravde, već i prosperiteta. Naše društvo danas ne bi moglo da funkcioniše bez punog učešća žena u svim oblastima života. Kako je bivši norveški premijer Jens Stoltenberg rekao u govoru povodom 8. marta 2012. godine: "Ženski poslovi vrede više od nafte." Ta poruka i danas snažno odjekuje jer bez rada žena, bez njihove stručnosti i doprinosa, nijedna ekonomija ne može dostići svoj puni potencijal.

Ravnopravnost se ne gradi velikim rečima, već svakodnevnim postupcima: u institucijama, na radnim mestima, u školama i u porodicama. Ona počinje obrazovanjem, nastavlja se ekonomskom nezavisnošću i učvršćuje nultom tolerancijom prema nasilju.

Na ovaj 8. mart, važno je da odamo priznanje svim ženama koje pomeraju granice u gradovima i na selu, u javnom i privatnom prostoru. Istovremeno, to je prilika da se zapitamo šta svako od nas može učiniti kako bi Srbija bila društvo u kojem nijedna žena nije diskriminisana, potcenjena ili ugrožena.

Moja poruka je jednostavna: Brini radije jednom previše nego jednom premalo. Podržite, a ne omalovažavajte ambiciozne i uspešne žene.

Svi možemo učiniti nešto. Ravnopravno društvo je zajednička odgovornost.

Ne samo danas – već 365 dana u godini.

Autorka kolumne je ambasadorka Norveške u Srbiji, gospođa Kristin Melsom.

(Telegraf.rs)