Kako je rat na Bliskom istoku stavio Kim Džong Una u težak položaj: Tramp mu postavio opasan izazov

Prošlog vikenda, severnokorejski državni mediji osudili su Sjedinjene Države i Izrael zbog pokretanja "rata agresije" protiv Irana, ali nisu izvestili o smrti ajatolaha Alija Hamneija, zajedno sa desetinama članova najvišeg iranskog rukovodstva.

Taj propust nije bio slučajan. Severnokorejski politički sistem je izgrađen oko gotovo mitskog autoriteta i neranjivosti njenog vođe. Javno objavljivanje nasilnog uklanjanja još jednog vrhovnog vođe uvelo bi opasan presedan. Podsetilo bi severnokorejske građane da čak i najmoćnija figura u čvrsto kontrolisanoj državi može biti praćena, ciljana i eliminisana. To nije narativ koji Pjongjang želi da širi kod kuće.

Preporučujemo

Zaista, severnokorejski lider Kim Džong Un se možda pita da li je došlo vreme da podigne slušalicu i pozove američkog predsednika Donalda Trampa. Dok SAD i Izrael nastavljaju svoju vojnu kampanju koja je gurnula Bliski istok u krizu, Kim i njegov mali krug partijskih i vojnih zvaničnika koji nadgledaju nacionalnu bezbednost nesumnjivo analiziraju svaki aspekt američke vojne operacije. I svakako uzimaju u obzir Trampovu sposobnost da se brzo prebaci sa diplomatije na silu.

Očekuje se da će se Tramp vratiti u Aziju kasnije ovog meseca na samit sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. Iako nema informacija o planovima za sastanak sa Kimom dok je u regionu, Čed O’Kerol, osnivač i izvršni direktor kompanije Korea Risk Group, istraživačke grupe koja pažljivo prati Severnu Koreju i izdavač je NK News-a, kaže da to ne bi isključio.

"Da sam Kim Džong Un osećao bih da je u mom snažnom interesu da se ove godine uključim u neki oblik razgovora sa Trampom, čak i ako su samo površni", rekao je O’Karol za CNN.

O’Karol kaže da je logika više u vezi sa Kimovim upravljanjem Trampovom nepredvidivošću.

Kimu i njegovom užem krugu sigurno neće promaći činjenica da su, pre nešto više od dva meseca, američke specijalne snage šokantno zarobile predsednika Venecuele Nikolasa Madura. U to vreme, Severna Koreja je brzo odgovorila lansiranjem rakete za koju su neki analitičari spekulisali da bi mogla biti povezana sa Madurovim hapšenjem.

Hapšenje Nikolasa Madura Foto: instagram.com/realdonaldtrump/

U sredu je Kim nadgledao testiranje krstareće rakete sa novog severnokorejskog razarača Čoe Hjon pre njegovog puštanja u rad, iako ostaje nejasno da li je demonstracija vojne moći povezana sa ratom u Iranu.

Nakon što su SAD izvršile invaziju na Irak 2003. godine i bivši predsednik Džordž V. Buš svrstao Severnu Koreju u takozvanu Osovinu zla, njen tadašnji lider Kim Džong Il nestao je iz javnosti na nekoliko nedelja. Kada se ponovo pojavio, većinu svojih javnih nastupa odvijao je na vojnim lokacijama.

"Utisak te 2003. godine je bio da je postojao početni strah", kaže Čed O’Kerol.

"Mislim da je situacija sada fundamentalno drugačija. Kim Džong Un se već pojavio u javnosti. Dakle, očigledno se neće skrivati", dodaje.

Kim Džong Un ne sme da dozvoli da ga zadesi Hamneijeva sudbina

Severnokorejska garda i organi unutrašnje bezbednosti sada će analizirati svaki aspekt iranske operacije dok pokušavaju da osiguraju da Kim nikada neće podeliti Hamneijevu sudbinu.

Južnokorejske i američke obaveštajne procene dugo su opisivale Severnu Koreju kao zemlju koja održava jedan od najsloženijih sistema zaštite vođa na svetu, a Pjongjang je proveo mnogo decenija usavršavajući višeslojnu zaštitu.

Na nedavnim snimcima Kimovih javnih izlazaka, koje su objavili državni mediji, vidi se obezbeđenje kako stoji zbijeno oko njega, a neki nose karakteristične balističke aktovke dizajnirane da se rasklope u štitove u slučaju pucnjave.

Novinar CNN-a navodi da je tokom svojih izveštačkih putovanja unutar zemlje, video kako su Kimova kretanja bila strogo čuvana do poslednjeg trenutka.

Foto: Tanjug/AP

"Sećam se da sam prolazio kroz sate iscrpljujućih bezbednosnih provera, samo da bih video da Kimova stolica ostaje prazna na zvaničnim događajima", dodaje.

Posmatrači kažu da je Kimova bezbednost pojačana poznatim taktikama kao što su mamci za povorke, iznenadne promene mesta održavanja i višeslojni bezbednosni prstenovi. Veruje se da su duboko ispod Pjongjanga i u ogromnim planinama Severne Koreje skriveni opsežni podzemni objekti i alternativna komandna mesta izgrađena kako bi se osigurala bezbednost i kontinuitet vođstva u kriznim trenucima.

Kim danas ima mnogo razloga da bude samouvereniji nego što je njegov otac bio 2003. godine.

Veruje se da je Severna Koreja sastavila desetine nuklearnih bojevih glava, što je stvarnost koja fundamentalno menja stratešku jednačinu. Za razliku od Irana ili Venecuele (ili Libije, štaviše), Severna Koreja tvrdi da poseduje operativno nuklearno oružje i sisteme za isporuku sposobne da dosegnu bilo gde u kontinentalnom delu Sjedinjenih Država, iako nikada nisu u potpunosti testirani. Prošlo je nekoliko godina otkako je Pjongjang kodifikovao pravo na preventivnu upotrebu nuklearnog oružja i proglasio svoj nuklearni status "nepovratnim". Stara, ali impozantna artiljerijska snaga Severne Koreje i dalje je usmerena direktno na Seul, kao što je to bilo decenijama.

O’Kerol mi je rekao da sposobnost Severne Koreje da postavi "taktičke ili čak strateške nuklearne bojeve glave" na svoje rakete fundamentalno menja procenu rizika svakog protivnika. Ali dodaje da odvraćanje ne garantuje imunitet. Nedavni sukobi su pokazali koliko duboko moderne obaveštajne službe i dalje mogu da prodru u protivnike, identifikuju ciljeve vođstva, poremete komunikacije i brzo potisnu odbranu.

Događaji oko Irana takođe mogu oživeti jedno neprijatno sećanje za Kima - Hanoj.

U februaru 2019. godine, gledali smo kako Kim stiže u Vijetnam oklopnim vozom na svoj drugi samit sa Trampom, zračeći samopouzdanjem koje, gledajući unazad, deluje gotovo naivno. Severnokorejski zvaničnici, prema izvorima sa kojima je novinar CNN tada razgovarao, verovali su da je dogovor blizu. Kim nije imao rezervni plan, rekao je jedan izvor. Nagomilavanje domaće propagande predstavilo je samit kao proboj pre nego što je počeo.

Sto za ručak je bio postavljen. Na meniju su bili riba i banofi pita. Ali kada su Tramp i njegov tim naglo otišli ​​bez dogovora ili zajedničke izjave, sto za ručak je ostao prazan, a Kim je napustio Hanoj praznih ruku.

Prošle godine, Njujork tajms je objavio da su tokom istog perioda angažovanja na visokom nivou, američke "foke" navodno su izvršile tajnu misiju u Severnoj Koreji kako bi postavili uređaj za prisluškivanje pre samita.

Operacija je navodno krenula po zlu i rezultirala je smrtnim slučajevima civila. Vlada SAD nije javno potvrdila ovu izjavu, a CNN je nije nezavisno verifikovao.

Ako je tačna, to bi podvuklo surovu realnost: diplomatija ne obustavlja prikupljanje obaveštajnih podataka ili planiranje za nepredviđene situacije.

Iran je, izgleda, doživeo sličan obrazac, sa razgovorima koji su u toku čak i dok je vojni pritisak rastao i obaveštajni podaci o kretanju najvišeg iranskog rukovodstva su se tiho prikupljali. Kada su pregovori zastali, usledila je ogromna i smrtonosna sila, koja je naizgled iznenadila Irance. Pouka za Kima je da diplomatija ne eliminiše rizik od konfrontacije.

Nakon Hanoja, Kim se pregrupisao i ponovo prilagodio. Angažovanje sa Vašingtonom je postepeno slabilo, a testiranje oružja je konačno nastavljeno, ubrzavajući se tokom mandata predsednika Džoa Bajdena.

Foto: Profimedia/AFP

Zatim je došlo do Kimovog odlučnog zaokreta ka Moskvi. Kako je ruski rat u Ukrajini promenio odnose i produbio izolaciju Moskve na Zapadu, Pjongjang je iskoristio priliku i Kim se dva puta sastao sa ruskim političarem Vladimirom Putinom, jačajući ono što obe nacije sada nazivaju obostrano korisnim i transakcionim "strateškim partnerstvom".

Kim je pristao da isporuči artiljerijske granate i rakete i rasporedio je hiljade vojnika kako bi podržao ruske ratne napore. Zauzvrat, analitičari kažu da je Pjongjang dobio hranu, gorivo i potencijalno osetljivu vojnu tehnologiju, zajedno sa podacima sa bojnog polja koji pomažu Severnoj Koreji da usavrši svoje oružje.

Čak i formalna partnerstva imaju svoja ograničenja. Na papiru, Severna Koreja ima sporazum o međusobnoj odbrani sa Rusijom – kao i sa Kinom, sa kojom takođe održava dugogodišnje ekonomske veze.

Ali iranski režim je takođe negovao jake veze sa obema nuklearnim silama. Teheran je formalizovao dugoročne strateške sporazume i sa Pekingom i sa Moskvom. Pa ipak, kada je poslednja kriza eskalirala, nijedna nacija nije vojno intervenisala.

Neki veruju da bi stvarnost mogla da vrati Kima da barem razmatra ideju o ponovnom angažovanju sa Trampom. Njihov odnos je uvek bio neobično ličan. U Singapuru 2018. godine, Kim i Tramp su prošetali privatnom baštom i čak uporedili blindirane limuzine. Tramp je kasnije sa oduševljenjem govorio o "prelepim pismima" koja mu je Kim poslao i na jednom skupu je čuveno rekao: "Zaljubili smo se".

Kim je evoluirao u Trampovoj retorici od "Malog čoveka-rakete" do "moj prijatelj". U aprilu 2019. godine, tokom njihovog poslednjeg poznatog susreta, Tramp je postao prvi aktuelni predsednik SAD koji je stupio na severnokorejsko tlo u korejskoj demilitarizovanoj zoni.

Kim je jedno vreme bio istaknut u Trampovoj spoljnopolitičkoj naraciji, kao deo diplomatskog stila koji često stavlja lični odnos u centar državničkog umeća. Ali u Trampovom najnovijem obraćanju o stanju nacije, Severna Koreja nije pomenuta. Za predsednika koji često diplomatiju uokviruje u lične okvire, biti van te naracije može uvesti drugačiju vrstu neizvesnosti za Kima.

Na Devetom kongresu Radničke partije Severne Koreje krajem februara, Kim je ostavio uzak prostor za razgovore sa Vašingtonom, povezujući svako resetovanje odnosa sa američkim prihvatanjem statusa Severne Koreje kao države sa nuklearnim oružjem. Kim je rekao da nema razloga da se dve zemlje ne slažu dobro, ali samo ako Sjedinjene Države povuku ono što on naziva "neprijateljskom politikom" i poštuju nuklearni status Severne Koreje kako je navedeno u njenom ustavu.

U danima koji su usledili, južnokorejsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je Bela kuća potvrdila da Sjedinjene Države ostaju otvorene za dijalog sa Severnom Korejom bez preduslova. Niko ne zna da li će se i kada razgovori nastaviti. Ali nakon nedavnih događaja, Kim se mora pitati koja je opcija rizičnija: pozvati Trampa ili ćutati.

Najnovije informacije o situaciji na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf.rs)