Rat na Bliskom istoku eskalira u globalni sukob: Svet na ivici haosa

Konflikt između Sjedinjenih Američkih Država, pod predsedništvom Donalda Trampa, i Irana ubrzano prerasta u međunarodni sukob. Više od deset zemalja je već pogođeno, dok druge mobilizuju svoje oružane snage, a Iran odgovara na američke i izraelske napade.

Velike sile, uključujući Veliku Britaniju, Francusku i Španiju, šalju ratne brodove, avione i trupe u region kako bi zaštitile svoje saveznike i osigurale stabilnost. Istovremeno, zemlje Bliskog istoka, kao i Kipar, Turska i Azerbejdžan, pogođene su iranskim raketama i dronovima. SAD nisu ograničile svoje vojne operacije geografskim okvirom - američka podmornica je, na primer, potopila iranski ratni brod kod obala Šri Lanke.

Preporučujemo

Rizik od trećeg svetskog rata

Strah od šire eskalacije nije nov: upozorenja o mogućem trećem svetskom ratu postojala su još od početka ruske invazije na Ukrajinu pre više od četiri godine, zbog rizika da sukob zahvati susedne članice NATO-a u Evropi.

Nuklearno naoružani savezi mogli bi takav razvoj događaja smatrati direktnom pretnjom. Taj rizik i dalje postoji, a sada je situacija dodatno komplikovana zbog odluke SAD i Izraela da Iran udare silom koja nadmašuje početne dane invazije na Irak 2003. godine.

Od početka sukoba 28. februara, američke snage tvrde da su uništile više od 3.000 ciljeva, dok su izraelski avioni sproveli stotine borbenih misija. U prvim udarima poginuo je iranski vrhovni lider Ali Hamenei. Iran je odgovorio višestrukim talasima raketa i dronova, ne samo protiv američkih i izraelskih snaga, već i protiv zemalja Zaliva, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate, Katar i Oman, iako je Muskat ranije bio važan posrednik u pregovorima između Teherana i Vašingtona.

Iranski odgovor i diplomatske inicijative

Iranski predsednik je u subotu uputio izvinjenje susednim zemljama i poručio da više neće napadati njihove teritorije, pod uslovom da američke snage ne koriste te teritorije za vojne akcije protiv Irana. Ipak, iranske snage i dalje povremeno pogađaju ciljeve u Zalivu, mada slabijim intenzitetom nego u prvobitnoj fazi sukoba.

Trampovi ciljevi i američka strategija

Američka vojska ističe da su značajno oslabila iranske ofanzivne kapacitete, a Tramp je upozorio na mogućnost još snažnijih udara u budućnosti. Iran, s druge strane, poručuje da neće odustati i da će nastaviti borbu. Pit Hegset, američki "ministar rata", naveo je da operacija može trajati osam nedelja, što ukazuje na obim ciljeva koje SAD planiraju da unište.

Tramp je jasno definisao strateški cilj: uništiti sve iranske raketne i pomorske kapacitete i sprečiti razvoj nuklearnog programa. Međutim, što sukobi duže traju, veći je rizik od greške koja bi mogla dovesti do još šire eskalacije.

Regionalni i globalni uticaji

Linije sukoba na Bliskom istoku već se prepliću sa ratom u Evropi, iako sukobi još nisu zahvatili Aziju, dok Kina zadržava ograničen i oprezan pristup, piše Sky News.

Moskva već godinama dobija oružje od Teherana, dok je Kijev podržan od koalicije saveznika, uključujući Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku, Australiju i Kanadu. SAD takođe snabdevaju Ukrajinu municijom.

Postoje izveštaji da Rusija pruža Iranu obaveštajne podatke koji bi mogli pomoći Teheranu u ciljanju američkih brodova, baza i trupa u Zalivu. Istovremeno, SAD traže podršku ukrajinskih vojnika u odbrani od iranskih dronova.

(Telegraf)