Šta je zapravo Trampov pravi cilj u ratu protiv Irana? Ove američke mete pružaju nagoveštaj

Ministarstvo odbrane SAD prošle nedelje je iznelo sažet skup vojnih ciljeva u ratu predsednika Donalda Trampa protiv Irana, tvrdeći da je krajnji cilj razbijanje sposobnosti Teherana da projektuje moć izvan svojih granica.

Ipak, moguće je da upravo mete koje je Pentagon uglavnom gađao daleko od očiju javnosti pružaju do sada najjasniji uvid u Trampove stvarne namere, prenosi The Los Angeles Times.

Američki vojni udari fokusirali su se na iranske programe balističkih raketa, dronova i nuklearnog oružja, kao i na njegove pomorske kapacitete, prema podacima Američke centralne komande (CENTCOM). Ali napadi su takođe sve više usmereni na iranske unutrašnje bezbednosne snage, koje Islamska republika Iran koristi za suzbijanje protesta, navodi se u analizi Instituta za proučavanje rata (ISW).

Napadi su pogodili najmanje 123 štaba, kasarne i lokalne baze kojima upravljaju iranske paravojne organizacije, uključujući Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) i njegovu miliciju Basidž.

Regionalne policijske snage, prvenstveno u glavnom gradu Tehran i u zapadnom Iranu, u blizini oblasti u kojima dominiraju kurdske grupe neprijateljski raspoložene prema iranskoj vladi, takođe su bile meta napada.

Gađanje iranskih unutrašnjih bezbednosnih snaga

Tokom protekle nedelje, američki vojni udari pogodili su najmanje 123 štaba, kasarne i lokalne baze kojima upravljaju iranske paravojne organizacije, uključujući Islamic Revolutionary Guard Corps i njegovu miliciju Basij.

Neke od tih grupa naoružava i podržava američka obaveštajna zajednica, rekao je jedan američki zvaničnik koji je govorio pod uslovom anonimnosti kako bi otvoreno govorio o toj temi.

Nikolas Carl iz "Critical Threats Project" rekao je da obrazac napada ukazuje na to da je kampanja već usmerena na stvaranje uslova za revoluciju.

"Dok napadamo ove represivne institucije, smanjujemo sposobnost režima da nadgleda svoje stanovništvo i da ga potiskuje“, rekao je Karl i nastavio:

"Zato izgleda kao da je kampanja udara organizovana oko pokušaja da se oslabi sposobnost režima da sprovodi represiju u tim oblastima".

Analitičari su rekli da bi udari na unutrašnje snage mogli biti veći nego što su do sada izmerili, ističući teškoću praćenja ciljeva u ratu na osnovu javno dostupnih podataka zbog prekida interneta koji strogo sprovodi iranska vlada.

Mirnija strana američke kampanje sugeriše političku strategiju Trampove administracije koja ide dalje od pukog obuzdavanja iranske vlade i umesto toga može ciljati na postavljanje temelja za njeno svrgavanje.

Tramp i njegovi glavni pomoćnici bili su nedosledni u svojim porukama o svojim ciljevima za rat, kolebajući se između poziva na promenu režima i daleko kraćih ambicija, kao što je Islamska Republika koja ostaje na vlasti pod vođstvom koje je popustljivije prema Sjedinjenim Državama.

Pre nego što je rat počeo, Trampu je predstavljena obaveštajna procena da je malo verovatno da će vojna akcija velikih razmera srušiti iransku vladu, rekla su dva izvora upoznata sa procenom. Procena je navela analitičare u CIA, Stejt departmentu i Pentagonu da savetuju Beloj kući da ne nastavlja sa operacijom. Obaveštajnu analizu je prvi objavio Vašington post.

Podmazivanje točkova za domaće nemire, pobunu ili revoluciju moglo bi poslužiti drugim strateškim ciljevima Trampove administracije, pored promene režima, dodajući nove izvore pritiska na Islamsku Republiku koja bi, ako bi ostala netaknuta do kraja rata, suočila obnovljene unutrašnje pritiske u trenutku istorijske slabosti.

Rob Mali, glavni pregovarač o iranskom nuklearnom sporazumu iz 2015. i specijalni izaslanik SAD za Iran pod predsednikom Džozefom Bajdenom, rekao je da bi kontinuirana američka kampanja koja osakaćuje sposobnost Irana da održi domaću kontrolu mogla značiti „da se režim urušava, u smislu da više ne može, istinski i efikasno, da upravlja celom zemljom“.

"Trenutno, ono što Tramp govori sugeriše izuzetno ambicioznu, izuzetno dugoročnu, izuzetno opasnu kampanju koja će se završiti samo predajom Irana, i veoma je teško videti da se Iran predaje", rekao je Mali.

Ali kampanja možda već funkcioniše. "Njihova komunikacija je svakako probijena ne mogu se sastati a da ih ne ciljaju Izrael ili Sjedinjene Države", dodao je.

"Ili režim ostaje na mestu oslabljen, krvav, teže mu je da upravlja fragmentiranijom, haotičnijom zemljom", nastavio je Mali, "ali režim više ne može da vlada".

Izraelski zvaničnik nije negirao da su snage unutrašnje bezbednosti bile meta napada, iako je zvaničnik rekao da je Izrael bio fokusiran na ubistvo iranskog političkog i bezbednosnog rukovodstva "nivoa jedan, dva i tri", rekao je zvaničnik. Veliku većinu napada na službe unutrašnje bezbednosti do sada su izvele Sjedinjene Države.

"Naš cilj je da oslabimo ajatolahski režim, do tačke u kojoj iranski narod može da izabere svoju sudbinu", rekao je zvaničnik za Tajms.

"Još uvek nismo u tački u kojoj to mogu da urade, ali još uvek ima posla".

Prema svim izveštajima, kampanja protiv iranske vojne imovine je postigla uspeh. Napadi iranskih balističkih raketa na Izrael i američke snage i saveznike u regionu smanjeni su za 90 odsto nakon samo nedelju dana borbi, rekli su zvaničnici odbrane. Napadi dronova smanjeni su za 83 odsto.

Uništeno je preko 30 iranskih brodova, uključujući i one koji se koriste kao lansirne rampe za dronove i avione značajan broj za iransku zastarelu i loše finansiranu pomorsku flotu.

Tramp bi jednostavno mogao da proglasi pobedu samo na osnovu ovih rezultata, rekao je Eliot Abrams, koji je bio Trampov specijalni predstavnik za Iran 2020. godine.

"Oni će postati slabiji kako budu trošili resurse, a mi bombardujemo sve više i više relevantnih lokacija. Vazdušni saobraćaj se već ponovo pokreće", rekao je Abrams, napominjući da su komercijalni letovi u regionu počeli da se nastavljaju ovog vikenda. "Zato sumnjam da će predsedniku biti potrebna dugotrajna kampanja".

Ali to bi ostavilo režim na vlasti, ostavljajući otvorenu mogućnost revanšističke Islamske Republike koja bi mogla da rekonstruiše svoju vojsku i dalje se obračuna sa demokratskim demonstrantima – ishod koji bi mogao da stvori političku reakciju za Trampa, rekao je Abrams, nakon što je izgubio američke vojnike u borbi.

"Ishod ostaje potpuno pod znakom pitanja, kolaps režima nakon talasa protesta, građanski rat, sporazum koji ostavlja režim na mestu iza novog lica", dodao je Abrams.

"Pravi test za Trampa bi nastao ako dođe do talasa protesta kao u januaru, i režim ponovo počne da puca. Može li ništa da ne učini? Malo je verovatno.“

U svom prvom govoru kojim je najavio početak kampanje, Tramp se obratio narodu Irana, rekavši im da se sklone u svoje domove dok se američka kampanja bombardovanja ne završi.

"Kada završimo, preuzmite svoju vladu. Biće vaša. Ovo će verovatno biti vaša jedina šansa generacijama", rekao je on.

"Godinama ste tražili pomoć Amerike. Ali je nikada niste dobili. Nijedan predsednik nije bio spreman da uradi ono što sam ja spreman da uradim večeras. Sada imate predsednika koji vam daje ono što želite. Pa hajde da vidimo kako ćete reagovati.“

Ali predsednikova poruka je postala zbunjujuća tokom prošle nedelje, nakon što je ponudio suprotstavljene ciljeve u nizu intervjua sa novinarima.

Odmah je rekao da očekuje da će lično izabrati sledećeg ajatolaha, nakon što je ubio dugogodišnjeg vrhovnog vođu Irana, Alija Hamneija, u uvodnom atentatu na početak rata. U drugim intervjuima je rekao da je zajednička američko-izraelska kampanja ubila mnoge potencijalne lidere sa kojima je Vašington mogao da sarađuje. U petak je Tramp pozvao na "bezuslovnu predaju" Irana.

Nije precizirao da li misli na predaju iranskog nuklearnog programa, programa balističkih raketa ili na kontrolu nad samom zemljom, a u kasnijem intervjuu je rekao da bi to jednostavno moglo da znači „kada Iran više nema sposobnost da se bori“.

Tokom prošle nedelje, kurdski lideri su podelili izveštaje o tome kako su im se Tramp i njegovi glavni pomoćnici obratili i ohrabrili njihovo učešće u ratu, uključujući kopneni upad u zapadni Iran iz iračkog Kurdistana. Ali čini se da je predsednik taj napor za sada stavio na čekanje. "Rat je dovoljno komplikovan i bez uključivanja Kurda", rekao je Tramp novinarima u avionu "Air Force One".

U sedištu Centralne komande, ministar odbrane Pit Hegset rekao je novinarima da Tramp ispunjava svoje obećanje iranskom narodu na početku rata, da će doći vreme za ustanak.

"Niko nije učinio više od predsednika Trampa da ponovo otvori priliku onima koji žele slobodan Iran da to učine", rekao je Hegset.

"Na kraju krajeva, zdrav razum je, kao što je rekao unapred, ne izlazite i ne protestujte dok bombe padaju u Teheranu i drugde. Doći će trenutak kada će on, ili oni će odlučiti, da je vreme da se iskoristi ta prednost".

Suzan Maloni, potpredsednica i direktorka programa spoljne politike u Brukings institutu i ​​stručnjakinja za Iran, rekla je da očekuje da će vlada preživeti američki napad, "i dalje lako sposobna da nadmudri i manevriše sa svim izazovima sa ulica".

Ali, usmerena, dugotrajna kampanja mogla bi da promeni tu procenu.

"Naravno, meseci rata u velikim razmerama svakako bi mogli da slome sistem", rekla je Maloni, dodajući:

"Ne mislim da bi kratkoročni rezultat bio stabilan prelaz na liberalniji sistem već kolaps same države, i barem na neko vreme, opasan vakuum moći i reda u srcu Bliskog istoka".

(Telegraf.rs)