Iran od prvog dana rata koristi rakete na potpuno neočekivan način: Evo šta bi to moglo da znači

Iran je od prvog dana rata 28. februara svoje rakete i dronove lansirao kako bi napao većinu susednih država.

Međutim, razmere njegove razorne moći do sada su ublažene naprednim odbrambenim sistemima Izraela, Sjedinjenih Država i njihovih regionalnih arapskih partnera.

Moćne oružane snage iranskog režima, koristeći decentralizovanu strategiju koju su osmislile pre nekoliko decenija, verovatno se nalaze u trci da sačuvaju ono što je ostalo od njihovog ofanzivnog naoružanja, prenosi Buisness Insider.

"Najveće iznenađenje je to što Iran nije odlučio ili nije bio u stanju da nadvlada protivvazdušnu odbranu arapskih država Zaliva na načine koji bi imali veoma snažan uticaj", rekao je Rajan Bohl, viši analitičar za Bliski istok i Severnu Afriku u kompaniji za obaveštajne analize rizika kompanije RANE.

Bohl je napomenuo da je Iran radije birao da "rasprši napade" ili da se uglavnom fokusira na Ujedinjene Arapske Emirate, za koje je rekao da se "sa dolazećim napadima nose jednako dobro kao i Izraelci".

Ključno pitanje je da li iranske oružane snage, koje naizgled deluju uz minimalnu centralizovanu komandu i kontrolu, mogu da sačuvaju dronove i rakete koje SAD i Izrael pokušavaju da pronađu i unište, rekli su vojni analitičari.

Velika vazdušna kampanja koja je počela 28. februara ozbiljno je oštetila iranski arsenal. General Den Kejn, predsedavajući Združenog generalštaba, ukazao je na pad raketnih napada za više od 80 odsto nedelju dana nakon početka rata kao znak da udari strateški i sistematski slabe iranske ofanzivne sposobnosti. Pored toga, nakon nešto više od nedelju dana rata, izraelska vojska je saopštila da je sada uništeno 75 odsto iranskih lansera raketa.

Za sada je teško utvrditi da li izbor oružja Teherana proizlazi iz njegove strategije ili iz onoga što je preživelo američko-izraelske napade. Iranski državni mediji tvrde da je Teheran do 5. marta ispalio 500 balističkih i krstarećih raketa, dok je lansirao 2.000 dronova.

Čini se da su iranske balističke rakete kratkog dometa "Fatah‑110" upotrebljene u značajnom broju, dok su napredniji modeli srednjeg dometa, poput "Horamšar‑4" i "Fatah‑1", za koje Teheran tvrdi da je hipersoničan, do sada korišćeni samo u ograničenoj meri.

"Iran koristi svoje rakete donekle drugačije nego 2025. godine“, rekao je Džejms Divajn, vanredni profesor na Odeljenju za politiku i međunarodne odnose na Mount Allison University u Kanadi.

"Čini se da ih ispaljuju u stalnom tempu i na veliki broj različitih ciljeva, umesto da izvode velike masovne napade usmerene na jednu lokaciju. Umesto da pokušavaju da izazovu što je moguće veću štetu, izgleda da pokušavaju da iscrpe zalihe presretača koje imaju Sjedinjene Države i njihovi saveznici".

Gerilski rat

Neredovni napadi sa malim brojem projektila takođe bi mogli biti znak napetog iranskog komandovanja i kontrole. Dan nakon što je vrhovni vođa Irana ubijen u ogromnom vazdušnom napadu zajedno sa drugim visokim zvaničnicima, ministar spoljnih poslova zemlje Abas Aragči, rekao je da je Iran prešao na "decentralizovanu mozaičnu odbranu", omogućavajući iranskim vojnim jedinicama da deluju nezavisnije.

"Ne mislim da Aragči blefira, i postoje dokazi da Iran sprovodi mozaičnu strategiju koja mu pomaže da prevaziđe probleme sa komandovanjem i kontrolom", rekao je Araš Azizi, gostujući saradnik na Bostonskom univerzitetu i autor knjige "Komandant u senci: Sulejmani, SAD i iranske globalne ambicije".

"Iran je iscrpeo značajne vojne resurse, ali i dalje može da racionalizuje dovoljno (pa čak i da sprovede proizvodnju) da bi mogao da nastavi neko vreme. Njegove mogućnosti dronova su posebno značajne i kontinuirane. On efikasno vodi gerilski rat", rekao je on.

Iranske taktike sada verovatno su oblikovane iskustvom iz vazdušne kampanje prošlog juna, napora predvođenih Izraelom, kojima su se SAD pridružile kako bi se napale teško utvrđene iranske nuklearne lokacije strateškim bombarderima B-2 Spirit u Operaciji "Ponoćni čekić".

"Ideja je da se decentralizuje komanda kako bi vojska mogla da nastavi da se bori čak i ako političko rukovodstvo bude uništeno", rekao je Devin.

"Dvanaestodnevni rat iz juna 2025. godine pojačao je važnost strategije nakon što je režim oklevao da odgovori nakon udara obezglavljivanja na početku tog sukoba. Očigledno su ovog puta bili bolje pripremljeni".

Pored napada na Izrael svojim naprednijim balističkim raketama srednjeg dometa, Iran je ciljao i sve zemlje Persijskog zaliva. Mnoge od ovih država imaju napredne sisteme PVO američke proizvodnje.

Na početku rata, UAE su izvestili da je njihova protivvazdušna odbrana, koja uključuje THAAD i Patriot, presrela 94 odsto dolazećih dronova i 92 odsto svih raketa.

Iran je izgradio podzemna skrovišta nazvana "raketni gradovi" kako bi sakrio i zaštitio svoj arsenal od udara. SAD su ih ciljale u sadašnjem ratu svojim B-2.

"Iako podzemni gradovi sa raketama predstavljaju pretnju, suočavaju se sa problemom izraelskih i američkih ratnih aviona koji lebde iznad njih dok se njihove lokacije mapiraju, što im otežava da pucaju tako često", rekao je Bol, analitičar za Bliski istok u RANE.

"Pored toga, ponovljeni udari na njih će na kraju smanjiti njihovu efikasnost".

Čak i ako Iran zadrži značajan broj raketa, više lansera je pogođeno izraelska vojska procenjuje tri četvrtine njih smanjujući njegovu sposobnost ispaljivanja.

"Međutim, i dalje je jednostavan dron Šahid najnovija pretnja, koju SAD, Izrael i zemlje Zaliva ne mogu lako da zaustave“, rekao je Bol.

"Kako se Ukrajina borila da potpuno zaustavi ovaj sistem, čini se verovatnim da će se to desiti i sa ovim naprednim vojskama".

Iran je uspeo direktno da pogodi američku vojsku na nekim mestima. Jedan od njegovih projektila pogodio je taktički operativni centar u Kuvajtu 1. marta, ubivši šest američkih vojnika.

A satelitski snimci od prošle nedelje otkrivaju da je iranska municija pogodila radar američkog sistema THAAD u Jordanu i zgrade koje sadrže slične radare u UAE. THAAD je najnapredniji sistem protivraketne odbrane u regionu, pored izraelskog analognog "Arrow 3".

Trenutno, Iran trpi mnogo više udara na svoj ofanzivni arsenal.

"Nemoguće je reći šta je uništeno, a šta je preživelo“, rekao je Divajn.

"Ovo važi za gradove sa raketama i lansirne sisteme uopšte. SAD sada tvrde da su zabeležile značajno smanjenje iranskih napada, ali nije jasno da li je to taktički ili zbog značajne promene u iranskim sposobnostima".

Iran je takođe ispalio rakete opremljene kasetnim bojevim glavama na Izrael, verovatno u pokušaju da ugrozi civile.

"Kasetna municija neće naneti veliku strukturnu štetu niti će probiti odgovarajuća skloništa od bombi. Međutim, teško ju je zaustaviti i veoma je opasna za lake mete i civile. Sumnjam da će promeniti igru, ali će povećati politički pritisak na SAD i Izrael" zaključuje Divajn.

Sve najnovije informacije o stanju na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf.rs)