HAOS NA BLISKOM ISTOKU Kalifornija na meti, Teheran objavio uslove za kraj rata, Tramp tvrdi da je kraj blizu

Dva tankera, u američkom i grčkom vlasništvu, pogođena su najverovatnije iranskim morskim dronovima, javlja Američki i grčki tanker pogođeni iranskim morskim dronovima: Preti najveća ekološka katastrofa u istoriji!.

Iranski ambasador u Rusiji Kazem Džalali negirao je danas tvrdnju predsednika SAD Donalda Trampa da Teheran planira pokušaj atentata na njega.

"Islamska Republika Iran nije pokušala atentat na američkog predsednika i traži njegovo kažnjavanje na međunarodnim sudovima", rekao je iranski ambasador, prenosi RIA Novosti.

Prema njegovim rečima, američke obaveštajne agencije takođe nisu potvrdile takve izjave predsednika SAD.

"Tramp je pokušao da poveća svoju popularnost davanjem takvih izjava tokom predizbornog perioda", rekao je iranski ambasador.

On je dodao da je ubistvo vrhovnog vođe Irana ajatolaha Alija Hamneija u prvim američkim napadima na Iran postalo destabilizujući faktor, čije je posledice teško predvideti.

Tramp je, u intervjuu za ABC News početkom marta, tvrdio da je iransko rukovodstvo navodno dva puta pokušalo da ga eliminiše.

Sjedinjene Države će osloboditi 172 miliona barela nafte iz Strateških naftnih rezervi u pokušaju da snize cenu nafte, izjavio je ministar energetike Kris Rajt.

Najava dolazi nakon što je Međunarodna agencija za energiju, čiji su SAD deo i jedan od osnivača, saopštila da su sve 32 države članice pristale da oslobode ukupno 400 miliona barela nafte.

„Predsednik Donald Tramp odobrio je Ministarstvu energetike da oslobodi 172 miliona barela iz Strateških naftnih rezervi, počevši od sledeće nedelje“, rekao je Rajt u saopštenju.

„Biće potrebno približno 120 dana da se to isporuči, na osnovu planiranih stopa pražnjenja“, dodao je.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) saopštila je da je oslobađanje naftnih rezervi osmišljeno kako bi se ublažili poremećaji na tržištu nafte izazvani ratom sa Iranom. Rat i ti poremećaji povećali su cene goriva na pumpama u SAD i drugde.

Iranska revolucionarna garda (IRGC) saopštila je danas da u saradnji sa libanskom militantnom grupom Hezbolah pokrenula 40. talas operacije "Pravo obećanje 4".

"IRGC je izveo 40. talas svoje operacije odmazde 'Pravo obećanje 4' s odlučnim udarima na neprijateljske ciljeve širom regiona", navodi se u saopštenju, prenosi iranska državna televizija PressTV.

Naglašava se da su tokom poslednje faze operacije lansirane rakete "kadr", "emad", "hejbar šekan" i "fatah" "na ciljeve na okupiranim teritorijama".

"Operacija je osmišljena da održi kontinuiranu i stalnu vatru tokom perioda od pet sati. Udari su izvedeni zajedno sa borcima libanskog pokreta otpora Hezbolah", navodi se u saopštenju IRGC i ističe da se na udaru našlo više od 50 ciljeva širom okupiranih teritorija, kao i da su neprijatelju naneti bolni udarci u "Haifi na severu Izraela, u Tel Avivu i Beer Ševeu na jugu okupiranih teritorija".

IRGC navodi da su izraelski mediju priznali i potvrdili da se lansiranje raketa iz Irana prema Izraelu primetno povećalo u poslednja 24 sata, kao i da je broj žrtava u Izraelu eksponencijalno rastao".

"Smrtonosni udari se nastavljaju, pretvarajući postojanje ilegalnih doseljenika izraelskog režima u život od sirene do sirene i produženo zatvaranje u skloništima. Udari su suočili neprijatelja sa novom realnošću na terenu", navodi se u saopštenju IRGC.

Vlada Kuvajta izdala je saopštenje u kojem navodi da je njeno ratno vazduhoplovstvo presrelo nekoliko balističkih raketa.

Dodaje se da su rakete bile usmerene ka južnom delu zemlje i da presretanje nije izazvalo nikakvu štetu.

Takođe, i protivvazdušni odbrambeni sistemi Ujedinjenih Arapskih Emirata uspešno su odbili novi talas iranskih raketa, presrevši 6 balističkih raketa, 7 krstarećih raketa i 39 bespilotnih letelica lansiranih iz Irana 11. marta, saopštilo je Ministarstvo odbrane te zemlje.

Policija u Bahreinu uhapsila je šest osoba optuženih za objavljivanje snimaka sa mesta iranskih napada.

Uhapšeni su zbog "snimanja i objavljivanja video-snimaka povezanih sa posledicama iranske agresije, izražavanja simpatija i veličanja njenih neprijateljskih dela", saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova te zemlje.

Ministarstvo je navelo da je bahreinska uprava za borbu protiv sajber-kriminala uhapsila osumnjičene i predala ih tužiocima nakon što su se njihovi snimci proširili društvenim mrežama, „"otencijalno dovodeći javnost u zabludu, šireći strah među građanima i stanovnicima i ugrožavajući bezbednost i javni red".

Bahreinske vlasti uhapsile su desetine ljudi optuženih da su dokumentovali mesta iranskih napada ili učestvovali u proiranskim demonstracijama u toj zemlji sa šiitskom većinom i sunitskom vlašću. Iran ima šiitsku većinu.

Portparol Jedinstvene komande Oružanih snaga Irana, Katam al-Anbija, izjavio je da je Ormuski moreuz "nesumnjivo pod kontrolom Irana".

Iran je takođe upozorio da će svi brodovi koji pripadaju Sjedinjenim Državama, Izraelu ili njihovim saveznicima, a prolaze kroz ovaj strateški moreuz, biti smatrani legitimnim vojnim ciljevima.

Ormuski moreuz je ključna pomorska ruta kroz koju prolazi približno petina svetske trgovine naftom, zbog čega svaka pretnja njegovom zatvaranju ili kontroli može imati veliki uticaj na globalno tržište energije.

Večeras je prijavljen veliki požar na naftnom tankeru u severnom delu Persijskog zaliva nakon iranskog napada.

Ministarstvo odbrane Ujedinjenih Arapskih Emirata saopštilo je da je Iran danas ispalio šest balističkih raketa, sedam krstarećih raketa i 39 dronova prema toj zemlji bez podataka o tome koliko projektila je prošlo kroz protivvazdušnu odbranu UAE i kakva je šteta učenjena.

U saopštenju se navodi da su od početka rata u Iranu PVO sistemi UAE oborili 268 balističkih raketa, 15 krstarećih raketa i 1.514 dronova, prenosi NBC News.

"Rezultat iranskih napada je šest smrtnih slučajeva i 131 osoba sa lakšim i umerenim povredama", navodi se u X objavi ministarstva odbrane UAE.

Ministarstvo odbrane Katara je saopštilo da je danas oboreno osam od devet iranskih balističkih raketa i veći broj dronova, preneo je CBS News.

Sjedinjene Američke Države stavile su danas veto na nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN koji je predložila Rusija, a kojim se poziva na prekid vatre na Bliskom istoku i osuđuju napadi na civile.

Za rezoluciju su glasale četiri države, devet je bilo uzdržano, dok su SAD, kao stalna članica Saveta bezbednosti, uložile veto, a protiv je glasala Letonija, prenosi Sputnjik.

"Duboko smo razočarani što Savet bezbednosti danas nije uspeo da usvoji tako potrebnu rezoluciju", izjavio je stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja tokom sednice Saveta bezbednosti.

Predstavljeni ruski dokument pozivao je "sve strane" na hitno obustavljanje vojnih dejstava "na Bliskom istoku i izvan njega".

Predlog je takođe osuđivao sve napade na civile i pozivao "sve strane" uključene u eskalaciju da se vrate diplomatiji.

Vreme za odmazdu je prošlo, upozorava iranska Revolucionarna garda, koja tvrdi da je spremna za potpuni rat.

Ormuski moreuz je sada zona zabranjenog prolaza, kažu, i poručuju da "ni jedan litar nafte neće proći bez dozvole Irana".

Što se tiče tri broda pogođena ranije danas, IRGC navodi da, iako su plovili pod različitim zastavama, „radili su za SAD i Izrael".

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči osudio je bombardovanje filijale najstarije iranske banke, koja je bila puna ljudi.

Zaposleni su "naporno radili kako bi Iranci imali hranu na svojim stolovima pre Nove godine", koja se slavi 21. marta.

"Naše moćne oružane snage osvetiće se za ovaj zločin", dodao je.

Ranije danas, Jerusalem Post je izvestio da je bombom pogođen bankarski data centar s ciljem ometanja isplata državnim zvaničnicima.

Donald Tramp je više puta tokom svog govora u Kentakiju pomenuo rat u Iranu.

Govoreći o početnim američkim napadima, predsednik SAD kaže da Iran "ne zna šta ih je snašlo".

Iran je "hteo da postavi nekoliko mina" u Ormuskom moreuzu, dodao je, ali američka vojska je potom uništila 54 broda u dva dana.

Nije jasno da li su svi ti brodovi bili namenjeni polaganju mina.

Osvrćući se na sukob u širem smislu, Tramp je rekao: "Moramo da završimo posao."

"Posle Operacije 'Ponoćni čekić' mislili smo da je to kraj za njih na neko vreme. Ali oni su nastavili."

"Zato moramo da završimo, zar ne? Ne želimo da se vraćamo svake dve godine."

Iran je od prvog dana rata 28. februara svoje rakete i dronove lansirao kako bi napao većinu susednih država.

Međutim, razmere njegove razorne moći do sada su ublažene naprednim odbrambenim sistemima Izraela, Sjedinjenih Država i njihovih regionalnih arapskih partnera.

Moćne oružane snage iranskog režima, koristeći decentralizovanu strategiju koju su osmislile pre nekoliko decenija, verovatno se nalaze u trci da sačuvaju ono što je ostalo od njihovog ofanzivnog naoružanja.

Novinar je upitao Donalda Trampa tokom posete Ohaju da li sukob u Iranu smatra "malom ekspedicijom" ili "ratom", što su dve formulacije koje je američki predsednik koristio da ga opiše.

"Oboje je", odgovario je Tramp.

"To je ekspedicija koja će nas držati izvan rata, za njih je rat, za nas se ispalo da je lakše nego što smo mislili."

Tramp kaže da su SAD pogodile "28 brodova minopologača koristeći isti tip oružja koji smo koristili protiv dilera droge“.

Ovo, čini se, upućuje na politiku njegove administracije da gađa brodove u Karibima, ciljajući operacije narko-trgovine.

Ti napadi kritikovani su kao smrtonosna upotreba vojne sile u situacijama koje bi obično bile pitanje sprovođenja zakona, dok se dovodi u pitanje legalnost i efikasnost ove politike.

Sukob u Iranu dnevno košta najmanje 600 miliona dolara u međunarodnoj potrošnji turista u sektoru putovanja i turizma Bliskog istoka, prema prvim procenama Saveta za svetski turizam i putovanja (World Travel and Tourism Council).

Jedan od glavnih faktora je zatvaranje velikih regionalnih avio-čvorišta, uključujući Dubai, Abu Dabi, Dohu i Bahrein, koja zajedno obično dnevno opslužuju više od 500.000 putnika.

Istraživanja prethodnih kriznih situacija pokazuju da, uz pravilan odgovor, potražnja za turizmom nakon bezbednosnih incidenata može da se oporavi za samo dva meseca.

Kako je većina vazdušnog prostora u regionu zatvorena od početka rata zbog zabrinutosti oko raketa i dronova, avio-kompanije su bile primorane da otkažu, reprogramiraju i preusmere hiljade letova.

Tokom intervjua u sredu za WKRC Local 12 u Sinsinatiju, predsednik SAD Donald Tramp je upitan o korišćenju američkih strateških rezervi nafte, na šta je odgovorio: "Pa, uradićemo to, a potom ćemo ih ponovo napuniti."

"Sada ćemo ih malo smanjiti, i to spušta cene", dodao je, ali nije precizirao koliko barela nafte bi SAD pustile iz rezerve.

Tramp je često kritikovao administraciju bivšeg predsednika Džoa Bajdena zbog korišćenja rezervi u pokušaju da se smanje cene goriva.

Iranske vlasti saopštile su da "nije moguće" da njihova zemlja učestvuje na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu, ali predsednik SAD sugeriše da je iranska reprezentacija i dalje dobrodošla u Sjedinjene Države.

Tramp se privatno sastao sa predsednikom FIFA, Đanijem Infantinom, u utorak u Beloj kući, prema Instagram nalogu predsednika FIFA.

Tokom sastanka, Tramp je "ponovio da je iranska reprezentacija, naravno, dobrodošla da se takmiči na turniru u SAD", napisao je Infantino u objavi na Instagramu.

Zvaničnik Bele kuće, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, potvrdio je Trampovu poruku Infantinu o učešću Irana.

Od juna, Iran je predmet zabrane putovanja u SAD kao deo imigracione politike Trampove administracije. Međutim, sportisti i treneri iz ciljanih zemalja su izuzeti, što znači da bi iranskoj reprezentaciji bilo dozvoljeno da dođe u SAD.

SAD su zajedno sa Kanadom i Meksikom domaćin turnira od 11. juna do 19. jula.

Hezbolah je u sredu uveče lansirao desetine raketa ka Izraelu, saopštila je izraelska vojska. Jedna raketa pogodila je kuću u blizini grada Karmijel, pri čemu su dve osobe lakše povređene, prema izraelskim službama za spasavanje.

Izraelska vojska je saopštila da je uzvratila velikom serijom udara, ciljajući Hezbolah u gusto naseljenom južnom bejrutskom naselju Dahije.

Predsednik SAD je novinarima tokom posete Ohaju rekao da su SAD "eliminišale dvostruko njihovo rukovodstvo" u Iranu, dodajući: "Sada im dolazi nova grupa. Videćemo šta će biti s njima."

Ministarstvo pomorstva Crne Gore saopštilo je danas da se putem platforme za hitnu registraciju do sada prijavilo 40 crnogorskih pomoraca koji se nalaze u rejonu Ormuskog moreuza, Persijskog i Omanskog zaliva, i istaklo da je njihova bezbednost apsolutni prioritet.

Iz crnogorskog ministarstva naveli su da je platforma pokrenuta radi pravovremenog prikupljanja informacija i održavanja kontakta sa pomorcima koji se nalaze u potencijalno ugroženim područjima, prenosi RTCG.

"Prema podacima koje smo dobili od brodarskih kompanija i agencija za posredovanje pri zapošljavanju pomoraca, na teretnim brodovima kompanije MSC nalazi se 21 član posade i sedam naših pomoraca na putničkom brodu u luci Dubai, dok se na brodovima kompanije MOL nalazi osam crnogorskih pomoraca", dodaje se u saopštenju.

Iz ministarstva su saopštili i da postoji mogućnost da se određeni broj pomoraca nije registrovao putem platfrorme ili da nisu bili u mogućnosti da to učine, zbog čega se podaci kontinuirano ažuriraju u saradnji sa kompanijama i agencijama.

Očevide koji su putovali ka Teheranu opisali su stubove dima od eksplozija bombi i raketa koji se uzdižu u vazduh iz različitih delova prestonice, što je učinilo nebo oblačnim, uz karakterističan miris izgorelog praha i benzina.

Duž autoputa, ljudi u civilnim vozilima zaustavljali su automobile radi kontrola. Očevide je govorio pod uslovom anonimnosti zbog straha od posledica.

Sloj sive prašine sleteo je po gradu, a saobraćaj vozila bio je neuobičajeno slab.

Predsednik Irana Masud Pezeškijan objavio je uslove za završetak rata koji traje već 12 dana i kom se u ovom trenutku ne nazire kraj, iako američki predsednik Donald Tramp tvrdi da je veoma blizu.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan objavio je na platformi X:

"U razgovorima sa liderima Rusije i Pakistana ponovo sam potvrdio posvećenost Irana miru u regionu. Jedini način da se okonča ovaj rat - koji su zapalili cionistički režim i SAD - jeste priznanje legitimnih prava Irana, isplata reparacija i čvrste međunarodne garancije protiv buduće agresije."

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da su američke snage danas uništile 28 iranskih brodova minopolagača, prenosi Reuters.

Ranije danas Tramp je rekao da bi rat sa Iranom mogao uskoro da se završi jer, kako je naveo, "gotovo da više nema ciljeva za napade", iako američki i izraelski zvaničnici istovremeno poručuju da se pripremaju za još najmanje dve nedelje vojnih udara, rekao je Tramp u razgovoru za Axios.

"Daleko smo ispred predviđenog rasporeda. Naneli smo mnogo veću štetu nego što smo mislili da je moguće, čak i u prvobitno planiranom periodu od šest nedelja", rekao je Tramp.

Izraelska vojska (IDF) spremna je da nastavi rat sa Iranom koliko god je potrebno, izjavio je danas na konferenciji za novinare portparol IDF, brigadni general Efi Defrin.

"Mi kao vojska smo spremni da nastavimo kampanju koliko god je potrebno", rekao je Defrin, prenosi Rojters.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je ranije danas u intervjuu za portal Aksios da "praktično nema ništa više za ciljanje u Iranu".

"Daleko smo ispred predviđenog rasporeda. Naneli smo mnogo veću štetu nego što smo mislili da je moguće, čak i u prvobitno planiranom periodu od šest nedelja. Praktično nema ništa više za ciljanje u Iranu", rekao je Tramp.

Iranski napad dronom na Kuvajt u kojem je na samom početku rata sa Iranom poginulo šest pripadnika američke vojske, bio je teži nego što se mislilo jer je više desetina američkih vojnika zadobilo povrede, uključujući traume mozga, rane od šrapnela i opekotine, a najmanje jednom bi mogla biti urađena hiruška amputacija udova, tvrde neimenovani izvori upoznati sa situacijom.

Govoreći za CBS News ovi izvori su opisali mračnu i haotičnu scenu nakon iranskog napada na taktički operativni centar u kuvajtskoj luci Šuaiba 1. marta.

"Dim je brzo ispunio zgradu otežavajući spasavanje onih koji su ostali unutra", izjavio je jedan izvor američke TV mreže i dodao da je više od 30 pripadnika vojske SAD ostalo u bolnicama sa povredama od napada u Kuvajtu.

Oko 20 povređenih vojnim transportnim avionom C-17 premešteno je u američku vojnu bolnicu u nemačkom gradu Landštul u utorak sa povredama koje je vojska označila kao "hitne" i koje zahtevaju evakuaciju, uključujući traumatske povrede mozga, gubitak pamćenja i potrese mozga, rekla su tri izvora.

Više od 100 medicinskih radnika poslato je kao pomoć u vojnu bolnicu u Landštulu da pomogne, rekao je jedan od izvora CBS News.

Libanski Hezbolah i Iran su danas izveli zajednički raketni napad na sever Izraela, što je prvi koordinisani udar od početka rata sa Iranom, rekao je Rojtersu visoki izraelski zvaničnik odbrane.

Izraelska vojska (IDF) je ranije saopštila da je "teroristička organizacija Hezbolah lansirala oko 100 raketa iz Libana" na sever Izraela u svom napadu večeras.

Rakete su lansirane iz nekoliko oblasti u Libanu, a sirene su se aktivirale u Haifi i širom Galileje i Golanske visoravni, prenosi Tajms of Izrael.

To je najveći napad Hezbolaha na Izrael otkako su se neprijateljstva intenzivirala početkom ovog meseca.

Za sada je potvrđeno da su dve osobe lakše povređene u napadu, navodi izraelski portal.

FBI je upozorio policijske uprave u Kaliforniji da bi Iran mogao da uzvrati na američke napade lansiranjem dronova ka Zapadnoj obali Sjedinjenih Američkih Država, prema upozorenju koje prenosi ABC News.

"Nedavno smo došli do informacija da je početkom februara 2026. Iran navodno planirao iznenadni napad korišćenjem bespilotnih letelica sa neidentifikovanog broda kod obale Sjedinjenih Američkih Država, konkretno protiv neodređenih ciljeva u Kaliforniji, u slučaju da SAD izvedu udare na Iran", navodi se u upozorenju koje je distribuirano krajem februara.

Izraelska vojska (IDF) saopštila je da je izraelsko ratno vazduhoplovstvo tokom današnjih vazdušnih udara na Teheran i zapadni Iran pogodilo više desetina infrastrukturnih objekata iranskog režima.

Navodi se da su izraelski borbeni avioni identifikovali iranske vojnike koji su delovali u sedištu Revolucionarne garde Irana (IRGC) u Teheranu, a nekoliko trenutaka kasnije su ih pogodili i likvidirali, prenosi Tajms of Izrael.

Drugi udari na Teheran ciljali su sedište i komandne centre vazduhoplovnih snaga IRGC-a, kompleks na Univerzitetu Imam Hosein, vojnu akademiju IRGC-a, koju su iranski vojnici koristili kao mesto za pripremu, mesta za skladištenje i proizvodnju balističkih raketa i lokavije PVO raketa.

Pored toga izraelska vojska tvrdi da je pogođeno i sedište vojne baze iranskih snaga unutrašnje bezbednosti, paravojnih snaga Basidž i sedište iranskog ministarstva obaveštajnih poslova.

Ministarstvo odbrane Ujedinjenih Arapskih Emirata saopštilo je da PVO snage te zemlje trenutno dejstvuju protiv talasa dronova i raketa lansiranih iz Irana.

"Ministarstvo odbrane potvrđuje da su zvuci koji se čuju u više oblasti zemlje rezultat presretanja balističkih raketa od strane sistema protivvazdušne odbrane, kao i presretanja dronova i municije borbenih aviona", navodi se u saopštenju ministarstva na X mreži.

Vlasti UAE su nevele da situaciju drže pod kontrolom i pozvale građane da prate zvanična obaveštenja.

Pomoćnik ministra spoljnih poslova Irana Esmail Bagei izjavio je da Iran nije počeo rat koji se trenutno vodi, optužujući Zapad za "nametnutu agresiju" i odbacio je tvrdnje o vojnoj prirodi iranskog nuklearnog programa. On tvrdi da se Teheran brani od spoljne agresije, dok posledice sukoba, prema njegovim rečima, oseća čitav Bliski istok i globalna ekonomija.

"Mi nismo počeli ovaj rat. On je bio izbor Sjedinjenih Država, a mnogi kažu da ih je u rat uvukao Izrael. Iran se brani. Za poslednjih devet meseci, ovo je drugi put da je Iran napadnut usred diplomatskog procesa. Samo dva dana pre početka ovog rata trebalo je da se sastanemo u Beču i razgovaramo o tehničkim detaljima i mogućem dogovoru. Isto su uradili i u junu prošle godine, kada smo bili usred pregovora, a onda su ipak počeli rat protiv nas", rekao je Bagei za RTS.

Kako je dodao, ovo nije samo rat protiv Irana već protiv celog Bliskog istoka i međunarodne zajednice.

"Sada imate rast cena nafte i hrane u svetu. To nije naša greška. Mi se samo branimo i žao nam je što ceo region prolazi kroz tešku situaciju kao posledica ovog nametnutog rata", rekao je on.

Prema njegovim rečima, Iran je vrlo smelo podigao diplomatiju na novi nivo blokadom Ormuskog moreuza te dodao da je to nešto kao 4D šah - kao da Iran testira lojalnost ostatka sveta.

Na pitanje da li postoji rizik od šireg rata na Bliskom istoku - uključujući i mogućnost ulaska Rusije u sukob, s obzirom na to da je podrška Moskve Teheranu velika, Bagei je odgovoroi da Iran ima dobre odnose sa Rusijom i drugim zemljama koje su odgovorne za mir i bezbednost u svetu.

Odgovarajući na pitanje kako objašnjava visok nivo obogaćivanja uranijuma u iranskim postrojenjima, kako tvrde neki na Zapadu, naveo je da je to velika laž.

"Naš nuklearni program je civilni. Pokažite mi jedan dokaz Međunarodne agencije za atomsku energiju koji potvrđuje da nije mirnodopski. Izmislili su tu laž pre dve ili tri decenije. Lažu da bi iranski nuklearni program mogao postati vojni, bez davanja dokaza za to. U junu su SAD rekle da će uništiti naš nuklearni program. Čemu onda ova agresija? To znači da je naš nuklearni program izgovor za novi pritisak na Iran", rekao je Bagai.

Izraelska vojska (IDF) je saopštila da je "teroristička organizacija Hezbolah lansirala oko 100 raketa iz Libana" na sever Izraela u svom napadu večeras.

Rakete su lansirane iz nekoliko oblasti u Libanu, a sirene su se aktivirale u Haifi i širom Galileje i Golanske visoravni, prenosi Times of Israel.

To je najveći napad Hezbolaha na Izrael otkako su se neprijateljstva intenzivirala početkom ovog meseca.

Za sada nema izveštaja o povređenima u napadu, navodi izraelski portal.

FBI je upozorio policijske uprave u Kaliforniji da bi Iran mogao da uzvrati na američke napade lansiranjem dronova ka Zapadnoj obali Sjedinjenih Američkih Država, prema upozorenju koje prenosi ABC News.

"Nedavno smo došli do informacija da je početkom februara 2026. Iran navodno planirao iznenadni napad korišćenjem bespilotnih letelica sa neidentifikovanog broda kod obale Sjedinjenih Američkih Država, konkretno protiv neodređenih ciljeva u Kaliforniji, u slučaju da SAD izvedu udare na Iran", navodi se u upozorenju koje je distribuirano krajem februara.

Rumunija će ugostiti američke avione za dopunu goriva u vazduhu, opremu za nadzor i satelitske komunikacije za operacije prema Tehranu, rekao je u sredu predsednik Nikušor Dan, dodajući da je ta oprema "odbrambene prirode" i da ne nosi nikakvu municiju.

Dan je ranije sazvao vrhovni savet za odbranu te države članice EU i NATO, koji je odobrio američki zahtev. Parlament je takođe glasao za odobravanje te mere, uprkos kritikama krajnje desne opozicije, koja je kritikovala plan iako se predstavlja kao pristalica predsednika SAD Donalda Trampa.

Rumunija, čvrst saveznik Vašingtona, domaćin je američkog sistema protivbalističke raketne odbrane "Aegis Ashore", koji je raspoređen pre deset godina u gradu Deveselu kako bi se suprotstavio potencijalnim pretnjama NATO saveznicima. Sistem je modernizovan nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Uplašeni Iranci upozoravaju da dolazak sina ubijenog ajatolaha na čelo države neće ništa promeniti, jer je "podjednako loš kao i njegov otac".

Modžtaba Khamenei izabran je u nedelju za novog vrhovnog vođu Irana nakon što je Ali Hamnei ubijen u raketnom napadu prvog dana rata.

Tvrdi konzervativac Modžtaba, star 56 godina, jedan je od najuticajnijih ljudi u iranskom verskom establišmentu i godinama se smatrao jednim od glavnih kandidata da nasledi svog oca.

Britanske diplomate ne veruju da Iran ima volju ili kapacitet da nastavi rat u slučaju da američki predsednik Donald Tramp u bliskoj budućnosti proglasi jednostrani prekid vatre s obzirom da su ispunjeni američki ratni ciljevi.

Navodi se da sudeći po izjavama iz Bele kuće, SAD neće pokušati da ciljaju ili zauzmu iranska postrojenja sa zalihama visoko obogaćenog uranijuma, već će se zadovoljiti isticanjem štete koju su nanele iranskim državnim institucijama i njihovom programu balističkih raketa, prenosi Gardijan.

Zvaničnici smatraju da iranske tvrdnje da neće prihvatiti prekid vatre predstavljaju hvalisanje i podsećaju da je Iran prihvatio prekid vatre na kraju 12-dnevnog rata u junu prošle godine.

Diplomate takođe ne očekuju da će države Zaliva promeniti svoj stav o prestanku rata, al naglašavaju da će šteta u odnosima zalivskih država i Irana biti dugoročna.

Iranske oružane snage zapretile su danas da će gađati luke u regionu ukoliko tokom rata sa Izraelom i Sjedinjenim Američkim Državama budu napadnute iranske luke, izjavio je portparol vojske Abolfazl Šekarči.

Portparol iranskih oružanih snaga Šekarči izjavio je, prema navodima iranske državne televizije, da će sve luke u regionu biti smatrane legitimnim vojnim ciljevima ukoliko budu ugrožene iranske pomorske infrastrukture, preneo je Gardijan.

"Ako naše luke i pristaništa budu ugroženi, sve luke i pristaništa u regionu biće naši legitimni ciljevi", rekao je Šekarči.

On je upozorio da će iranske oružane snage sprovesti "još snažniju operaciju od one koja je do sada izvedena" ukoliko iranske luke budu napadnute.

Šekarči je ujedno pozvao države regiona da "proteraju američke snage sa svoje teritorije".

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je za portal Axios da će se rat završiti "uskoro" i da "praktično više nema ničega za gađanje".

"Kad god ja poželim da se završi, završiće se", preneo je portal njegove reči.

Sukob je pokrenut 28. februara u koordinaciji sa Izraelom, čiji je ministar odbrane Izrael Kac u sredu rekao da će rat "trajati bez vremenskog ograničenja".

Kac je rekao da će sukob trajati onoliko dugo koliko bude potrebno i dok se ne ostvare svi ciljevi zajedničke izraelsko-američke kampanje, prenose Reuters i Times of Israel.

Katar, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kuvajt osudili su danas napade Irana na teritorije Zalivskih zemalja, ocenjujući ih kao neopravdano i neprihvatljivo eskaliranje koje ugrožava civile i infrastrukturu, i pozvali Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da preduzme odlučne mere.

Stalna predstavnica Katara pri UN Alija Ahmed bin Saif Al Tani izjavila je da su iranski napadi "neopravdani i neprihvatljivo eskaliranje" koje ugrožava civile, nanosi štetu infrastrukturi i podriva temelje međusobnog poverenja, ugrožavajući regionalnu bezbednost, prenosi Al Džazira.

Ona je upozorila da bi neodgovaranje na napade poslalo opasnu poruku da agresija prema susedima bez posledica može proći nekažnjeno.

Stalni predstavnik Saudijske Arabije pri UN Abdulaziz Al Vasil ocenio je da ponašanje Irana prema kraljevini ne doprinosi smanjenju tenzija.

On je dodao da takvo ponašanje nije u skladu sa principima dobrosusedskih odnosa.

Predstavnik Ujedinjenih Arapskih Emirata pri UN Mohamed Abu Šahab izjavio je da ta zemlja "ne teži eskalaciji", ali da će preduzeti sve potrebne mere kako bi zaštitila bezbednost svoje teritorije i suverenitet.

"Da nije bilo naših sposobnosti da se suprotstavimo iranskim napadima, šteta bi bila mnogo veća", rekao je Abu Šahab, dodajući da UAE već dugo pozivaju na smirivanje tenzija i da, kako je naveo, nijedna sila ne može promeniti poruku Emirata o miru.

Kuvajtski predstavnik pri UN Tarek Al Banai naveo je da su "suverenitet i bezbednost teritorije crvene linije" i odbacio iranske tvrdnje da je teritorija Kuvajta korišćena za napade.

Svi predstavnici pozvali su Savet bezbednosti UN da "deluje odlučno i donese odluku povodom otvorene agresije Irana na njihove teritorije".

Generalni sekretar libanskog militantnog pokreta Hezbolaha Naim Kasem čestitao je danas ajatolahu Modžtabi Hamneiju izbor za novog vrhovnog vođu Irana i poručio da ta organizacija ostaje verna vođstvu Teherana, dok su palestinski militantni pokret Hamas i Palestinski islamski džihad takođe pozdravili njegov izbor i izrazili podršku Iranu u sukobu sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom.

Kasem je, kako prenosi Al Džazira, u poruci objavljenoj u medijima bliskim tom pokretu naveo je da Hezbolah pozdravlja izbor Modžtabe Hamneija za novog vrhovnog vođu Irana.

"Čestitamo Vašoj eminenciji na izboru i potvrđujemo našu posvećenost vašem vođstvu", naveo je Kasem u poruci, dodajući da Hezbolah ostaje "postojan" u podršci, kako je rekao, putu iranske islamske revolucije.

U saopštenju se dodaje da se u ime njega lično, kao i članova Saveta šure Hezbolaha, rukovodstva i boraca "Islamskog otpora u Libanu", obnavlja zakletva vernosti novom vrhovnom vođi Irana.

Istovremeno, palestinski militantni pokret Hamas takođe je čestitao, kako je naveo, "braći u Iranu" na imenovanju Modžtabe Hamneija za novog vrhovnog vođu Islamske Republike.

Portparol Hamasa Hazem Kasem izjavio je da tom lideru želi uspeh u ostvarivanju težnji iranskog naroda da, kako je naveo, porazi "izraelsko-američku agresiju" i spreči "sile oholosti" da nametnu svoju volju Iranu.

U odvojenom saopštenju pokret Palestinski islamski džihad pozdravio je izbor Hamneija, poručivši da "svi slobodni narodi sveta stoje uz Iran".

Ormuski moreuz je zatvoren, ali najmanje šest brodova je uspelo da prođe u poslednjih nekoliko dana, preneli su danas američki mediji.

Pozivajući na podatke globalne internet platforme za praćenje brodova u realnom vremenu Marin Trafik, CNN navodi da je većina od šest brodova koji su prošli kroz Ormuz isključila svoje signale za pomorsko praćenje u pokušaju da prikriju svoje pozicije.

U grupi šest brodova koji su uspeli da prođu kroz Ormuski moreuz nalaze se tri broda za rasute terete, tanker za sirovu naftu i dva tankera za naftu i hemikalije.

Ormuz je ključna tranzitna ruta za energente kroz koju prolazi jedna petina ukupne količine sirove nafte, ali taj pomorski put je zatvoren od početka rata u Iranu i nakon što je iranska vojska upozorila da će svaki brod koji prolazi tim pravcem biti napadnut.

Među brodovima koje su identifikovali CNN i MarinTrafik je i Dalija, tanker za naftu i hemikalije koji plovi pod iranskom zastavom i nalazi se na listi sankcionisanih brodova američkog ministarstva finansija i Evropske unije.

Brod je prestao da emituje svoj signal za identifikaciju (AIS) 8. marta nakon što se približio Ormuskom moreuzu sa istoka Irana.

Sličnu taktiku koristili su Šenlong, tanker za sirovu naftu pod liberijskom zastavom koji je 11. marta stigao u Mumbai u Indiji i KSL Hengjang, brod za rasute terete koji je plovio ka Singapuru pod zastavom Jordana.

Drugi brodovi u blizini moreuza počeli su da emituju poruke koje su naizgled imale za cilj da obeshrabre Iran da ih napadne.

U porukama koje se emituju navodi se da je brod u vlasništvu Kine i da plovi sa kineskom posadom.

Novi vrhovni vođa Irana, Modžtaba Hamnei, zadobio je prelom stopala i druge lakše povrede prvog dana bombardovanja koje su pokrenule SAD i Izrael, rekao je za CNN izvor upoznat sa situacijom.

Pored povrede stopala, Hamnei je zadobio modricu oko levog oka, kao i manje posekotine na licu, dodao je izvor.

Centralna komanda SAD saopštila јe da јe u sredu izdala upozorenje civilima "da iranski režim koristi civilne luke duž Ormuskog moreuza za sprovođenje voјnih operaciјa koјe ugrožavaјu međunarodni brodarski saobraćaј".

"Američke snage pozivaјu civile u Iranu da odmah izbegnu sve lučke obјekte u koјima deluјu iranske pomorske snage. Iranski lučki radnici, administrativno osoblje i posade komerciјalnih brodova trebalo bi da izbegavaјu iranske mornaričke brodove i voјnu opremu“, navodi se u saopštenju Centralne komande.

"Iranski režim koristi civilne luke duž Ormuskog moreuza za sprovođenje voјnih operaciјa koјe ugrožavaјu međunarodni brodarski saobraćaј. Ova opasna akciјa rizikuјe živote nevinih ljudi. Civilne luke koјe se koriste u voјne svrhe gube zaštićeni status i postaјu legitimne voјne mete prema međunarodnom pravu", upozoreno јe.

"Iako američka voјska takođe ne može da garantuјe bezbednost civila u ili blizu obјekata koјe iranski režim koristi u voјne svrhe, američke snage će nastaviti da preduzimaјu sve izvodljive mere predostrožnosti kako bi minimizirale štetu po civile", takođe јe saopštila Centralna komanda.

Visoki zvaničnik Ujedinjenih Arapskih Emirata izjavio je da Iran namerno cilja civilne mete u regionu, navodeći da iranske tvrdnje o napadima isključivo na američke vojne baze nisu tačne.

Savetnik predsednika UAE Anvar Gargaš objavio je na mreži X da broj ispaljenih raketa i dronova pokazuje suprotno.

"Napadi pogađaju civilnu infrastrukturu i vitalne objekte bez obzira na civile i nevine", napisao je Gargaš i ocenio napade kao "izdajničke".

Rat sa Iranom mogao bi uskoro da se završi, izjavio je danas predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp jer, kako je naveo, "gotovo da više nema ciljeva za napade", iako američki i izraelski zvaničnici istovremeno poručuju da se pripremaju za još najmanje dve nedelje vojnih udara.

"Po malo ovo i ono... Kad god budem želeo da se rat završi, završiće se", rekao je Tramp u razgovoru za Axios. Tramp je, u istom razgovoru, ocenio i da se rat odvija "veoma dobro".

Korpus Islamske Revolucionarne garde (IRGC) tvrdi da je najmanje 100 američkih vojnika ranjeno u napadu raketama i dronovima na vazduhoplovnu bazu Al-Udairi u Kuvajtu, prenosi agencija Tasnim.

Napad je izveden 21. dana svetog meseca Ramazana u okviru operacije "Pravo obećanje 4", koju je IRGC nazvao "Ja Hajdar al-Karar (AS)".

Prema saopštenju IRGC-a, dva istovremena raketna udara pogodila su helikoptersku bazu u Al-Udairiju, pri čemu je veliki broj američkih vojnika povređen.

Više od 100 ranjenih prevezeno je u bolnice Al-Jaber i Al-Mubarak.

Napad je pogodio i kritičnu infrastrukturu u američkoj bazi u luci Mina Salman, uključujući sistem "LEADS", dok su raketni sistemi "patriot", skladišta opreme i kasarne u pomorskim bazama "Mohamed el Ahmad" i "Ali el Salem" pretrpeli značajna oštećenja.

Američka ambasada u Iraku upozorila je danas svoje građane da su u opasnosti od otmice usled tekućih tenzija u regionu Bliskog istoka, i pozvala ih da se "ne ističu".

"Iran i terorističke milicije povezane sa Iranom i dalje predstavljaju značajnu pretnju javnoj bezbednosti. Bilo je napada na američke građane i američke interese u Iraku, a Amerikanci se suočavaju sa rizikom od otmice. Američka preduzeća, hoteli koje posećuju stranci i drugi objekti u Iraku, uključujući i one sa vezama sa Sjedinjenim Američkim Državama, napadnuti su. Kritična infrastrukturna mesta širom Iraka takođe su bila meta napada", navodi se u saopštenju, a prenosi Al Arabija.

Ambasada je saopštila da poziva američke građane da ostanu oprezni, da se ne ističu i drže se podalje od područja koja bi ih mogla učiniti metom.

"Okupljanje u područjima povezanim sa Sjedinjenim Državama ili sa grupama drugih američkih građana moglo bi vas dovesti u opasnost", dodaje se u saopštenju.

Predsednik Rumunije Nikušor Dan rekao je nakon sednice vrhovnog saveta za odbranu da će tražiti od Parlamenta da glasa o zahtevu SAD za slanje snaga u Rumuniju.

"Danas smo imali sastanak sa 3 teme, razgovarali smo o situaciji na Bliskom istoku, kratkoročnim, srednjoročnim i dugoročnim prognozama, situaciji Rumuna u tom području, prezentaciji ministra, do sada se 5.700 ljudi vratilo iz tog područja, od čega je 3.700 dobilo pomoć od vlasti", rekao je on na konferenciji za medije.

Dan je rekao da će danas popodne imati debatu u Parlamentu.

"Radi se o nekoj opremi koja povećava bezbednost Rumunije. Uveravam Rumune da nemaju razloga za brigu. Njihova zemlja je bezbedna zemlja. Još bezbednija", poručio je on.

Tajlandski brod pogođen je projektilima u Ormuskom moreuzu.

Omanska mornarica spasila je 20 članova posade, dok se za trojicom još uvek traga.

Novi vrhovni vođa Irana, Modžtaba Hamnei (56) u svom posedu ima veoma luksuzne adrese u Londonu, prema britanskim medijima. Dva luksuzna stana vredna desetine miliona dolara nalaze se samo nekoliko desetina metara od ambasade Izraela u prestižnom distriktu Kensington.

Nekretnine su navodno kupljene preko iranskog bankara Alija Ansarija, koga je britanska vlada prošle godine sankcionisala zbog sumnje da je pružao finansijsku podršku Iranskom revolucionarnom gardijskom korpusu (IRGC). London je zamrznuo njegovu imovinu i zabranio mu ulazak u Veliku Britaniju, piše The Telegraph.

Jedan britanski državljanin uhapšen je u Dubaiju nakon što je prekršio jedno od najvažnijih pravila od početka rata. Turista je navodno snimao rakete, saopštila je jedna aktivistička grupa.

Ovaj 60-godišnji muškarac, za koga se veruje da je bio na odmoru, nalazi se u policijskoj stanici Bur Dubai, nakon što je priveden u ponedeljak, preneo je The Telegraph.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da sukob izazvan napadima Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran mora da bude zaustavljen pre nego što potpuno zahvati region.

"Ovaj rat mora da bude zaustavljen pre nego što eskalira i potpuno zahvati region plamenom. Ako se diplomatiji pruži šansa, sasvim je moguće da se to postigne", rekao je Erdogan na sastanku parlamentarne grupe svoje stranke Partija pravde i razvoja u Velikoj narodnoj skupštini, prenela je Anadolija.

Turski lider je naglasio važnost diplomatije i mogućnost postizanja rešenja ukoliko se pregovorima pruži šansa.

On je istakao da Turska neće okrenuti leđa svom poreklu ni precima i da će zaštititi prava svojih građana i Republike Turske "čak i po cenu naših života".

"Nećemo dozvoliti nijednom unutrašnjem ili spoljašnjem neprijatelju da naruši ove kvalitete, slomi našu volju ili porobi ovu naciju lažnim i izmišljenim strahovima. Svih 86 miliona nas ćemo se zajedno boriti da zaštitimo prava jedni drugih i prava Republike Turske, čak i po cenu naših života", istakao je on.

Erdogan je dodao da Turska ne može da bude ravnodušna prema krizama u regionu i da će podržati prijatelje i saveznike u teškim vremenima.

Rusija je u stalnom kontaktu sa iranskim rukovodstvom, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

"U stalnom smo kontaktu sa iranskom stranom i sa iranskim rukovodstvom", rekao je Peskov novinarima, prenosi RIA novosti.

Peskov je podsetio da je ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je Rusija uvek spremna da pruži svaki doprinos koji može pomoći da se obnovi mir na Bliskom istoku.

"Kao što je predsednik Putin rekao, Rusija je uvek spremna da pruži svoj doprinos obnavljanju mira i stabilnosti u regionu", istakao je Peskov.

Svedoci su prijavili kontinuirane vazdušne napade na prestonicu Irana, Teheran, u sredu popodne.

Premijerka Italije Đorđa Meloni izjavila je danas da Italija neće učestvovati u intervenciji Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana, ocenjujući da takvi potezi krše međunarodno pravo.

"Upravo u kontekstu krize u međunarodnom sistemu, gde pretnje postaju sve strašnije, a jednostrane intervencije van okvira međunarodnog prava se množe, moramo da postavimo i američku i izraelsku intervenciju protiv iranskog režima", rekla je Meloni u svom obraćanju Senatu uoči Saveta EU i o krizi na Bliskom istoku, preneo je RAI.

Ona je, takođe, rekla da je ruski napad na Ukrajinu bio prekretnica koja je doprinela globalnoj destabilizaciji, uključujući i Bliski istok.

Takođe je izrazila zabrinutost zbog iranskog nuklearnog oružja i raketnih kapaciteta, ističući da bi oni mogli direktno da ugroze Italiju i veći deo Evrope.

Meloni je u obraćanju podsetila na "masakr devojčica na jugu Irana" i pozvala na utvrđivanje odgovornosti, naglašavajući da "bezbednost civila i dece mora da bude zaštićena".

Što se tiče američkih vojnih baza, Meloni je pojasnila da Italija do sada nije primila nijedan zahtev za njihovo korišćenje, ali da bi eventualne odluke uvek bile poverene Parlamentu.

"Nismo u ratu i ne želimo da idemo u rat", poručila je italijanska premijerka, dodajući da Italija poštuje postojeće sporazume sa partnerima, slično praksi Španije.

Nove slike stižu iz Libana jutros, gde izraelska vojska nastavlja da napada južna predgrađa Bejruta, kao i samu prestonicu.

Bahrein je u sredu kasno ujutru oglasio sirene za vazdušnu opasnost.

Iranska vojna komanda saopštila je danas da su banke i finansijske institucije sada njihove mete na Bliskom istoku.

Sedište Hatam al-Anbije izdalo je saopštenje u kojem su saopštili ko su nove mete.

To je usledilo nakon što su iranski mediji izvestili da je osoblje jedne banke u Teheranu poginulo u izraelsko-američkim vazdušnim napadima.

Dva iranska drona su u sredu pogodila Međunarodni aerodrom u Dubaiju, ranivši četiri osobe, iako se letovi nastavljaju, saopštile su vlasti.

Kancelarija za medije u Dubaiju, koja je izdala saopštenje u ime vlade grada-države, saopštila je da je napad prouzrokovao "lake povrede dva državljanina Gane i jednog državljanina Bangladeša, i umerene povrede jednog državljanina Indije".

Navodi se da su letovi nastavljeni.

Iranski novi vrhovni vođa, Modžtaba Hamnei, "bezbedan je i zdrav" uprkos ratnim povredama, rekao je u sredu Jusef Pezeškijan, vladin savetnik i sin iranskog predsednika, Masuda Pezeškijana.

"Čuo sam vest da je gospodin Modžtaba Hamnei povređen. Pitao sam neke prijatelje koji imaju veze. Rekli su mi da je, hvala Bogu, bezbedan i zdrav", objavio je Pezeškijan na svom Telegram kanalu.

Još jedan teretni brod pogođen je danas nepoznatim projektilom u Ormuskom moreuzu, izazvavši požar, a posada je evakuisana, saopšteno je iz Britanske službe za pomorske trgovinske operacije (UKMTO).

Nije poznato ko je ispalio projektil, a brod je zatražio pomoć i posada je evakuisana, prenosi "Gardijan".

Prethodno je jedan teretni brod u Ormuskom moreuzu pogođen, takođe nepoznatim projektilom, na oko 46 kilometara udaljenosti od obale Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Tri dana nakon što je proglašen naslednikom svog ubijenog oca na mestu iranskog vrhovnog vođe, Modžtaba Hamnei još se nije pojavio u javnosti niti se obratio ikakvom izjavom. Jedan od razloga je sigurnosna zabrinutost da bi bilo kakva komunikacija mogla otkriti njegovu lokaciju, ali drugi je, prema trojici iranskih službenika, činjenica da je 56-godišnji Hamnei povređen, piše The New York Times.

Iranski službenici, koji su govorili pod uslovom anonimnosti, izjavili su da su im visoki vladini izvori potvrdili kako je Hamnei povređen, između ostalog i na nogama, ali da je pri svesti i sklonjen na vrlo sigurnu lokaciju s ograničenom komunikacijom.

Jedan od najmoćnijih iranskih zvaničnika, koji formalno obavlja posao sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, Ali Laridžani, juče je američkom predsedniku Donaldu Trampu zapretio "eliminacijom".

"Iran se ne boji vaših praznih pretnji. Čak ni oni veći od vas nisu mogli eliminisati iransku naciju. Brinite se sami o sebi da ne budete eliminisani", napisao je Ali Laridžani na X-u.

Portparol iranske vojske Abolfazl Šekarči pozvao je danas zemlje regiona Bliskog istoka da otkriju skrovišta "američko-cionističkih snaga", ističući da američke i izraelske snage ubijaju civile.

On je pozvao zemlje u regionu da otkriju Iranu gde se kriju američke i izraelske snage, kako bi se "smanjila šteta po civile", prenosi "Gardijan".

"Molim muslimanski narod regiona i zemlje regiona da nam pokažu skrovišta američko-cionističkih snaga kako im ne bi bilo nauđeno i kako bismo mogli precizno da pogodimo one koji su koristili ljude regiona kao ljudske štitove", rekao je Šekarči.

On je izneo tvrdnju da američke i izraelske snage napadaju civile zbog "očaja i nemogućnosti da se suprotstave oružanim snagama Irana".

Američke snage uništile su više iranskih ratnih plovila, uključujući 16 brodova za polaganje mina, objavio je CENTCOM.

Prema njihovom saopštenju, napadi su izvedeni sinoć u blizini Ormuskog moreuza, ključnog pomorskog prolaza kroz koji prolazi veliki deo svetske trgovine energentima.

"Američke snage eliminisale su više plovila iranske mornarice, uključujući 16 brodova za polaganje mina u blizini Ormuskog moreuza", objavio je CENTCOM uz videosnimke napada.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je sinoć da sukob na Bliskom istoku nastavlja da eskalira, direktno ili indirektno utičući na interese sve većeg broja država i njihovih civila.

- To je posebno očigledno u činjenici da su strane diplomatske misije i konzularna predstavništva u regionu takođe napadnute, a njihov broj raste - rekla je Zaharova.

Ona je izjavila da je 8. marta u iranskom gradu Isfahanu, Generalni konzulat Rusije oštećen usled napada na obližnju kancelariju guvernera istoimene provincije, prenosi Sputnjik. Prozori na poslovnoj zgradi i stanovima su razbijeni, a nekoliko zaposlenih je odbacio eksplozivni talas. Srećom, nije bilo žrtava niti težih povreda, dodala je ruska zvaničnica.

- Smatramo da su napadi na diplomatska i konzularna predstavništva flagrantno kršenje fundamentalnih dokumenata međunarodnog prava kao što su Bečka konvencija o diplomatskim odnosima iz 1961. godine i Bečka konvencija o konzularnim odnosima iz 1963. godine - navela je Zaharova.

Ona je saopštila da Rusija zahteva da sve strane strogo poštuju nepovredivost diplomatskih objekata i da se uzdrže od ugrožavanja bezbednosti, života i zdravlja osoblja.

Iran je pokrenuo raketne napade na američke baze Al Udeid u Kataru, kamp Arifdžan u Kuvajtu i Harir u Iraku, navodi se u saopštenju Korpusa islamske revolucionarne garde na X.

ISNA, državni medij, ističe da je "masovno lansiranje" takođe ciljalo američku Petu mornaričku flotu u regionu i da je "operativna infrastruktura američke vojske uništena". U posebnoj objavi se to naziva "najrazornijom i najtežom operacijom" od početka rata.

Američki zvaničnici još uvek nisu komentarisali napade.

Šef policije Irana Ahmad Reza Radan upozorio je građane da ne izlaze na ulice na proteste zbog promene režima, navodeći da će osobe koje učestvuju u protestima biti tretirane kao neprijatelji države.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu ranije je pozvao Irance da ustanu protiv rukovodstva te zemlje, dok traju američko-izraelski napadi na Iran.

- Više nećemo smatrati demonstrantom nikoga ko izađe na ulice na zahtev neprijatelja. Smatraćemo ga neprijateljem a ne demonstrantom, i tako ćemo ga tretirati - rekao je Radan na državnoj televiziji, prenosi danas Rojters.

On je kazao da sve iranske "snage bezbednosti drže prst na obaraču".

Američki predsednik Donald Tramp je više puta ranije pozivao Irance da svrgnu vodstvo u Teheranu, ali ih je takođe pozvao da ne izlaze na ulice, u trenutku kada traju američko-izraelski napadi.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu poručio je sinoć Irancima da će im Izrael "uskoro stvoriti uslove da preuzmu sudbinu u svoje ruke".

"Narode Irana, vodimo istorijski rat za slobodu. Ovo je jedinstvena prilika za vas da svrgnete ajatolahov režim i steknete slobodu", napisao je Netanjahu na mreži Iks.

On je dodao da Izrael zajedno sa SAD "udara tirane Teherana jače nego ikad“ i da će nastaviti "da udara sa sve većom silom".

Netanjahu je saopštio da će "u narednim danima stvoriti uslove da iranski narod uzme sudbinu u svoje ruke".

"Kada dođe pravo vreme, a to vreme se brzo približava, predaćemo vam vođstvo", napisao je Netanjahu, i pozvao iranski narod da "bude spreman da iskoristi trenutak".

Ekipa Si-En-Ena u Dohi, u Kataru, čula je udare iznad grada, dovoljno glasne da zatresu zgrade, nakon što je Iran ispalio više talasa raketa i dronova na države Persijskog zaliva.

Katarsko ministarstvo odbrane saopštilo je da je "presrelo raketni napad koji je ciljao Državu Katar", u objavi na X.

Ranije u sredu, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati prijavili su presretanja dronova i projektila iz Irana.

Jedna od sedam iranskih fudbalerki koje su tražile azil u Australiji promenila je mišljenje, primoravajući australijske zvaničnike da brzo premeste ostalih šest žena nakon što su iranske vlasti saznale gde se nalaze.

Ministar unutrašnjih poslova Toni Berk rekao je u sredu parlamentu da je jedna od žena, nakon konsultacija sa nekim od svojih saigračica koje su već napustile zemlju, rekla da želi da ode.

- Nažalost, prilikom donošenja te odluke, saigračice i trener su joj savetovale da kontaktira iransku ambasadu i da se pokupi - rekao je Berk, pa dodao: "Kao rezultat toga, iranska ambasada sada zna gde se svi nalaze. Odmah sam dao uputstvo da se ljudi premeste".

Foto: STR / AFP / Profimedia

Preostalih šest je sada na bezbednoj lokaciji pod čuvanjem australijske policije. Njihove saigračice su napustile Sidnej u utorak uveče i poslednji put su viđene kako stižu na međunarodni aerodrom Kuala Lumpur u Maleziji.

Berk nije imenovao ženu koja je promenila mišljenje, ali je prethodno objavio da su dve dodatne žene koje su tražile azil igračica i članica timske podrške. Fotografije sedam žena objavljene su ranije u sredu na društvenim mrežama ministra.

Savet bezbednosti UN trebalo bi kasnije danas da glasa o konkurentnim nacrtima rezolucija o ratu u Iranu i njegovom uticaju na region.

Prva mera koju su predložile zemlje Zaliva osuđuje napade Irana na njih i Jordan.

Rusija, iranski saveznik u savetu, predstavila je konkurentni nacrt. Bez imenovanja Irana, Izraela ili SAD, tekst osuđuje sve napade na civile i poziva sve strane da prestanu sa borbama i vrate se pregovorima.

To je prva akcija koju će savet razmatrati otkako je održao hitan sastanak ubrzo nakon izbijanja sukoba.

Obraćajući se članovima tada, generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da su izraelsko-američki vazdušni napadi na Iran i iranski odmazdni napadi na zemlje u regionu kršenje povelje UN.

Iranski ambasador pri UN Amir Said Iravani kritikovao je zemlje Zaliva - optužujući ih da pokušavaju da obrnu uloge agresora i žrtve kroz ono što je nazvao pristrasnim i politički motivisanim tekstom.

Nacrt sada ima više od 90 sponzora. Zahteva se hitan prekid svih napada i pretnji Irana protiv šest zemalja Zaliva i Jordana, uključujući i one preko posrednika. Takođe se osuđuju sve akcije ili pretnje Teherana koje bi mogle da zatvore ili ometaju međunarodnu plovidbu kroz ključni Ormuski moreuz.

Dron je navodno pogodio američki diplomatski objekat u Iraku. Meta je bio diplomatski centar za podršku, logističko čvorište koje se nalazi u blizini aerodroma u Bagdadu.

U ovom trenutku nije poznato da li ima žrtvama. Prema izveštajima američkih medija, lansirano je šest dronova, od kojih je jedan pogodio objekat.

Iznad Kuvajt tokom noći oboreno osam dronova.

Dve glasne eksplozije čule su se u centru Bejruta rano u sredu, tačna lokacija eksplozija nije poznata u ovom trenutku.

Britanska vojska je saopštila da je projektil pogodio tanker rano u sredu ujutru kod obale Ujedinjenih Arapskih Emirata u Ormuskom moreuzu.

Centar za pomorske trgovinske operacije Ujedinjenog Kraljevstva izdao je upozorenje, navodeći da se napad dogodio kod Ras el Hajme, najsevernijeg emirata UAE na moreuzu.

Navedeno je da je obim štete trenutno nepoznat.

Sirene su se oglasile u Bahreinu rano u sredu, upozoravajući na nadolazeći iranski napad.

Ujedinjeni Arapski Emirati su saopštili da njihova protivvazdušna odbrana puca na nadolazeće iranske napade.

Eksplozije su se navodno u sredu čule iz pravca teheranskog međunarodnog aerodroma Mehrabad.

Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije saopštilo je rano ujutro u sredu da je uništilo pet dronova koji su se kretali ka ogromnom naftnom polju Šajbah.

Kako se dodaje, presretnuta su i uništena još dva drona u Istočnoj provinciji.