Slanje specijalaca u Iran po obogaćeni uranijum moglo bi uskoro da postane vrlo rizična potreba

Američke i izraelske vlasti navodno razmatraju kopnenu operaciju specijalnih jedinica kako bi izvukle ili na drugi način neutralisale iranske zalihe obogaćenog uranijuma.

Veruje se da je ovaj nuklearni materijal uskladišten u dubokim podzemnim bunkerima, što predstavlja izazov za pokušaj ostvarivanja tog cilja isključivo iz vazduha, navodi portal The War Zone u analizi koju prenosimo:

Američke i izraelske specijalne snage decenijama aktivno treniraju za ovakve misije, a Izrael je pokazao sposobnost i spremnost da sprovodi složene upade na podzemne objekte, ali bi svaka takva operacija ipak bila suočena sa ogromnim rizicima i neizvesnostima.

Više medija je izvestilo o razmatranjima unutar vlada SAD i Izraela tokom proteklog vikenda o kopnenom upadu usmerenom na iranske zalihe obogaćenog uranijuma. Nije jasno da li bi misiju izvele američke ili izraelske snage, ili bi bila sprovedena zajednički od strane obe strane.

"Neko će morati da ode tamo i uzme ga", rekao je državni sekretar i vršilac dužnosti savetnika za nacionalnu bezbednost Marko Rubio tokom brifinga u Kongresu SAD 3. marta, odgovarajući na pitanje o obezbeđivanju iranskog obogaćenog uranijuma.

"Saznaćemo nešto više o tome. Nismo razgovarali o tome, ali to je bilo potpuno uništenje. Oni nisu uspeli da dođu do toga. A u nekom trenutku, možda ćemo i mi", rekao je predsednik SAD Donald Tramp novinarima u avionu Air Force One.

"Znate, to bi bila sjajna stvar, ali trenutno ih samo razaramo. Nismo išli na to, ali to je nešto što možemo uraditi kasnije. Ne bismo to uradili sada. Možda bismo to uradili kasnije".

NBC News je prošle nedelje izvestio da je predsednik Tramp "privatno izrazio ozbiljno interesovanje" za slanje u Iran "malog kontingenta američkih vojnika koji bi bili korišćeni za specifične strateške svrhe".

Vlada Sjedinjenih Država navodi da je sprečavanje Iran da razvije nuklearno oružje ključni cilj njenih trenutnih operacija usmerenih protiv te zemlje. Ako bi se iranska vlada urušila, i to iznenada, pojavile bi se dodatne zabrinutosti zbog širenja nuklearnog materijala te zemlje, uključujući mogućnost da dospe do regionalnih saveznika i terorističkih grupa, kao i do drugih potencijalnih kupaca na crnom tržištu.

Šta znamo o iranskim zalihama obogaćenog uranijuma

Prema svojoj poslednjoj čvrstoj proceni, zaključno sa junom 2025. godine, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) procenila je da Iran ima nešto manje od 441 kilograma uranijuma obogaćenog do čistoće od 60 procenata. Ove zalihe dugo su bile zabrinjavajuće za širenje oružja i dokaz da iranske vlasti zadržavaju mogućnost brzog razvoja nuklearnog oružja čak i u odsustvu aktivnog programa razvoja.

Smatra se da je, tehnički gledano, relativno brz proces da se uranijum dobije od 60 procenata do 90 procenata čistoće, u kom trenutku se smatra visoko obogaćenim ili pogodnim za oružje. Prema IAEA, oko 40 kilograma uranijuma od 60 procenata je dovoljno da se obogati u dovoljno materijala od 90 procenata za jednu nuklearnu bombu. Koristeći ovu metriku, iranske deklarisane zalihe obogaćenog uranijuma su dovoljne za najmanje 10 bombi.

"Na tom prvom sastanku, oba iranska pregovarača su nam direktno, bez stida, rekla da kontrolišu 460 kilograma obogaćenog uranijuma od 60 procenata i da su svesni da bi to moglo da napravi 11 nuklearnih bombi", rekao je Stiv Vitkof, specijalni izaslanik SAD za Bliski istok, koji je vodio razgovore sa iranskim zvaničnicima.

"Imaju otprilike 10.000 kilograma fisionog materijala. To je razloženo na otprilike 460 kilograma obogaćenog uranijuma od 60 procenata, još hiljadu kilograma obogaćenog uranijuma od 20 procenata, a ostatak je na 3,67 procenata čistoće".

Uranijum koji nije dovoljno čist za nuklearno oružje i dalje bi mogao biti pretvoren u takozvanu "prljavu bombu" dizajniranu samo da širi radioaktivnu kontaminaciju po određenom području. Čak i ako su neposredni uticaji detonacije takve naprave minimalni, to bi moglo da izazove široku paniku i zahtevalo bi značajan napor da se očisti. Ova pretnja je u prošlosti često povezivana i sa nedržavnim akterima.

Iransko podzemno nuklearno postrojenje u Isfahanu se dugo smatralo glavnim skladištem zaliha obogaćenog uranijuma. To postrojenje je bilo među onima koje su bile meta američkih udara prošlog juna, nazvanih Operacija "Ponoćni čekić". Iako je pristup bilo kakvom uranijumu tamo kasnije ograničen, američka obaveštajna zajednica je nedavno procenila da su iranske vlasti ponovo dobile pristup, barem donekle, prema izveštaju Njujork tajmsa tokom vikenda.

Uzgred, u nedeljama koje su prethodile trenutnom sukobu, satelitski snimci su pokazali da Iran preduzima korake da zapečati Isfahan, kao i druge ključne objekte, što bi pomoglo u sprečavanju bilo kakvih potencijalnih kopnenih napada.

Postoje i dalje pitanja o stepenu u kojem je Iran možda raspršio svoj obogaćeni uranijum van Isfahana. Dan pre nego što je izbio trenutni sukob, AP je izvestio da je IAEA širila izveštaj u kojem se navodi da ne može "da proveri da li je Iran obustavio sve aktivnosti vezane za obogaćivanje" ili "veličinu iranskih zaliha uranijuma u ​​pogođenim nuklearnim objektima" i da nije u mogućnosti da "pruža nikakve informacije o trenutnoj veličini, sastavu ili lokaciji zaliha obogaćenog uranijuma u ​​Iranu".

"Javno, američki zvaničnici su projektovali poverenje da znaju gde se uranijum skladišti. Privatno, kaže se da postoji manja sigurnost", prema današnjem izveštaju Blumberga.

Opcije za kopneni napad

Što se tiče specifičnosti o tome kako bi kopneni napad neutralisao iranske zalihe obogaćenog uranijuma, navodno se razmatra više opcija.

"Prvo pitanje je gde se uranijum nalazi? Drugo pitanje je kako da dođemo do njega i kako da dobijemo fizičku kontrolu?", rekao je američki zvaničnik.

"A onda bi to bila odluka predsednika i Ministarstva rata, CIA, da li želimo da ga fizički transportujemo ili razblažimo na licu mesta. Misija bi verovatno uključivala specijalne operatere pored naučnika, moguće iz Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA)", navodi se u izveštaju.

Američke snage za specijalne operacije, posebno takozvane jedinice "prvog nivoa2 poput Delta snaga američke vojske i SEAL tima šest američke mornarice, redovno se treniraju kako bi izvodile vežbe usmerene na scenarije protiv oružja za masovno uništenje (OMU) i druge scenarije koji uključuju hemijske, biološke, nuklearne i radiološke opasnosti.

Komanda za specijalne operacije SAD (SOCOM) je formalno određena za vodeći entitet za misiju protiv oružja za masovno uništenje (CWMD) postavljenu 2016. godine. Očekuje se da će niz specijalizovanih konvencionalnih jedinica američke vojske, kao i osoblje iz drugih delova vlade SAD, kao što je Ministarstvo energetike, takođe učestvovati u ovim operacijama i često su direktno integrisani u relevantne obuke zajedno sa elementima specijalnih operacija.

Izrael ima svoju dugu istoriju spektakularnih vazdušnih i kopnenih napada, kao i tajnih ili tajnih obaveštajnih operacija, koje su često ciljale nuklearne programe u neprijateljskim zemljama, posebno u Iranu. Operacije ove vrste su takođe pokretane protiv konvencionalnih kapaciteta naoružanja za koje se smatra da predstavljaju posebnu pretnju.

Kao jedan posebno spektakularan primer, 2024. godine, izraelske snage su uništile podzemnu fabriku balističkih raketa u Siriji, koja je izgrađena uz iransku pomoć. Napadnička grupa je bila na terenu otprilike dva i po sata, tokom kojih je 300 kilograma eksploziva postavljeno po celoj lokaciji.

"Planetarni mikser, brojno oružje i obaveštajni dokumenti" su takođe izvađeni, prema Izraelskim odbrambenim snagama (IDF). Ova operacija poslala je jasan signal Iranu da njegovi podzemni objekti nisu nedodirljivi.

Postoji mogućnost da bi Izrael prošle godine jednostrano pokrenuo kopnene napade na iranske nuklearne objekte u Fordovu, Natanzu i  Isfahanu da američka vojska nije sprovela operaciju "Ponoćni čekić". Bilo bi malo, ako bi uopšte i bilo drugih opcija za Izrael da krene na ta podzemna postrojenja. To, zauzvrat, otvara mogućnost da su se izraelske snage eksplicitnije pripremile za izvršenje ovih operacija samo u protekloj godini.

Veliki rizik i složenost operacije

Izvršenje bilo kakvog specijalnog napada usmerenog na iranske zalihe obogaćenog uranijuma, gde god se one nalazile, ne bi bilo bez ogromnih izazova.

Prvo, postoje realna pitanja o tome šta bi bilo potrebno da se skoro 450 kilograma obogaćenog uranijuma izmesti iz Irana, čak i ako se uglavnom nalazi na jednoj lokaciji. Materijal bi bio još teži i glomazniji kada se uzmu u obzir bezbedni kontejneri u kojima će verovatno biti skladišten.

Slična pitanja su postavljena i o izvodljivosti neutralizacije zaliha na mestu ako se utvrdi da je nepraktično ih premestiti. Stručnjaci i posmatrači su istakli ogromno vreme i resurse koji bi bili potrebni da se pokuša razblažiti čistoća bilo kog nuklearnog materijala na licu mesta, procesi koji obično zahtevaju industrijske mašine pod normalnim uslovima.

Za razliku od konvencionalnog oružja, ili čak drugih ključnih aspekata iranskog nuklearnog programa, poput centrifuga, fisioni materijal se ne može jednostavno dići u vazduh da bi se uništio na licu mesta.

Potreba za izvođenjem bilo kakve takve operacije, koliko god dugo trajala, u zoni aktivnog sukoba i verovatno pod neprijateljskom vatrom, samo bi dodatno otežala kopneni napad. Kao što je već napomenuto, Iran je, izgleda, preduzeo korake da fizički oteža pristup Isfahanu i drugim lokacijama, produžavajući vreme koje bi prijateljskim snagama bilo potrebno da uopšte uđu u svoje ciljeve.

Teška mehanizacija bi mogla biti potrebna za ukopavanje u ove objekte. Što duže prijateljske snage budu na terenu, Iran ima više vremena da pripremi odgovor.

Vazduhoplovne snage mogu pomoći u držanju neprijateljskih snaga na odstojanju, ali iranske snage bezbednosti bi na kraju mogle da okupe značajnu vatrenu moć, uključujući artiljeriju. Održavanje nuklearnih postrojenja bezbednim od napada bio je glavni prioritet za režim u Teheranu, a iranske snage bezbednosti će imati planove za reagovanje.

Tu je i jednostavno pitanje kako dovesti snage za napad do i od cilja. Kao što je utvrđeno, govorimo o onome što bi morao biti relativno veliki kontingent, opterećen specijalizovanom opremom, zajedno sa tipičnim nizom naoružanja i druge opreme.

Američka vojska, posebno, ima veoma komplikovan odnos sa ovakvim operacijama, koji datira još od neuspelog pokušaja spasavanja talaca koji su držani u američkoj ambasadi u Teheranu nakon revolucije koja je dovela na vlast sadašnji iranski režim.

Ta operacija je otkrila nedostatke koji su doveli do razvoja novih sposobnosti, kao i taktika, tehnika i procedura, i nastavlja da bude ključna studija slučaja u planiranju specijalnih operacija danas.

Videli smo demonstraciju trenutnih sposobnosti i kapaciteta američke vojske da pokrene veliku specijalnu operaciju u januaru sa operacijom "Apsolutna odlučnost", koja je rezultirala hvatanjem venecuelanskog diktatora Nikolasa Madura iz središta vojnog objekta nalik tvrđavi.

Istovremeno, to je takođe pokazalo ogromne resurse potrebne za osiguranje uspeha takve misije, sa stotinama aviona, brodova na moru i nizom drugih sredstava. Glavne snage za napad sastojale su se od 200 specijalnih operativaca. Više o tome šta se zna o opsežnim pripremama za misiju, uključujući snage posebno spremne da unište tri aerodroma ako izgleda da će borci venecuelanskog vazduhoplovstva pokušati da se popnu, možete pročitati ovde.

Pored toga, operacija u Venecueli imala je prednost iznenađenja, umesto da se dogodila usred već tekućih velikih borbenih operacija protiv neprijatelja koji tvrdi da je aktivno spreman da odgovori na bilo kakvu vrstu kopnenog upada. Vojni kapaciteti i ukupni kapaciteti Irana ozbiljno su oslabljeni američkim i izraelskim napadima u protekloj nedelji, ali značajne pretnje ostaju.

Čak i pod najoptimalnijim uslovima, pokretanje velike racije u Iranu usred tekućih neprijateljstava bilo bi izuzetno rizično.

Pitanje vremena i alternativa

Akcija specijalaca protiv iranskih zaliha obogaćenog uranijuma "verovatno bi se dogodila tek nakon što obe zemlje Sjedinjene Države i Izrael budu uverene da iranska vojska više ne može predstavljati ozbiljnu pretnju uključenim snagama".

Ovo bi se takođe poklopilo sa komentarima predsednika Trampa u subotu. Međutim, drugi faktori bi i dalje mogli uticati na taj proces donošenja odluka. Kao što je jasno rečeno, već postoje ozbiljna pitanja o tome gde bi sada mogao biti sakriven sav iranski obogaćeni uranijum.

Ovo je pogoršano izveštajima da su Iranci možda povratili pristup mestu gde se materijal skladišti u Isfahanu, što bi im onda moglo omogućiti da ga premeste negde drugde.

Čak i ako stalni nadzor daje dobru predstavu o tome gde se materijal premešta, raspršivanje može samo povećati ukupan broj lokacija koje bi morale biti obezbeđene. Takođe bi smanjilo sve garancije neutralizacije čak i većine zaliha jednim potezom.

Kao što je ranije pomenuto, presretanje nuklearnih pošiljki u pokretu i dalje bi zahtevalo neku vrstu kopnenih snaga za obezbeđivanje materijala. Samo kinetičko ciljanje vozila koja prevoze obogaćeni uranijum iz vazduha ne bi bilo dovoljno i rizikovalo bi rasipanje nuklearnog materijala na nekontrolisan način, što bi takav napad učinilo apsolutno poslednjom opcijom.

Kao što je ranije istaknuto, mogla bi postojati i zabrinutost da bi regionalni posrednici, teroristi ili druge treće strane mogle pokušati da iskoriste trenutni sukob kako bi tajno odneli deo iranskih zaliha iz Isfahana ili sa lokacija za sopstvene zlonamerne svrhe. To bi, zauzvrat, moglo dodatno podstaći zahtev za akcijom kako bi se taj materijal obezbedio u roku koji ne dozvoljava čekanje na pojavu idealnih uslova.

U međuvremenu, Sjedinjene Države i Izrael bi mogli da pokušaju da izvrše nove napade kako bi pokušali da zapečate ulaze u podzemne objekte u Isfahanu i drugim lokacijama. Udari prošle nedelje na iranski nuklearni lokalitet u Natanzu izgleda da su bili namenjeni upravo tome. Ta mesta bi zatim mogla biti nadgledana kako bi se pratili svi dalji pokušaji Iranaca da ih iskopaju. Dodatne akcije, uključujući još udara ili pokretanje kopnenog napada, mogle bi se preduzeti, po potrebi.

Pored svega ostalog, nemogućnost da se definitivno pronađu, poprave i obezbede iranske zalihe obogaćenog uranijuma otežala bi američkoj vladi da kaže da je postigla svoj osnovni cilj sprečavanja zemlje da izgradi nuklearno oružje. S druge strane, to bi se moglo smatrati neophodnim, posebno od strane Trampove administracije, za stvaranje uslova neophodnih za okončanje trenutnog sukoba.

Sve u svemu, ostaje da se vidi da li će Sjedinjene Države i Izrael odlučiti da pokretanje velike specijalne operacije usmerene na iranski obogaćeni uranijum nadmašuje rizike.

Upad je pun rizika, ali bi mogao postati jedini način da se osigura da je nuklearni materijal bezbedan i van ruku režima Islamske Republike.

Sve najnovije informacije o stanju na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf.rs)