Zemlje Zaliva biraju između gneva suseda i Trampovog besa: Sve oči uprte u sledeći korak "teškaša" u regionu

Od početka rata u Iranu, države Zaliva su se suočile sa baražom iranskih raketa i dronova, ostavljajući njihove lidere sa nezavidnim izborom - da razljute svog najbližeg saveznika i garanta bezbednosti ili da rizikuju gnev moćnog suseda pored koga moraju da žive dugo nakon završetka rata.

Tokom vikenda, Iranska revolucionarna garda je priznala da je oko 40 odsto njene vatrene moći usmereno na Izrael, a većina je ciljala na njene arapske susede. Više od 2.000 projektila je ispaljeno na države Zaliva.

Preporučujemo

Čini se da obe strane u sukobu koriste napade na zalivske države u svoju korist. Iran se nada da će ih napadi na države Zaliva odvratiti od Vašingtona, dok SAD i Izrael izgleda koriste iranske napade da bi izvršili pritisak na arapske vlade da se pridruže ratu.

Kamal Harazi, ključni savetnik za spoljnu politiku iranskog vrhovnog vođe, rekao je za CNN da će se napadi nastaviti u nastojanju da se države Zaliva podstiču da ubede američkog predsednika Donalda Trampa da se povuče iz sukoba.

Prošle nedelje, Tramp je rekao da je gledanje kako Iran pogađa arapske saveznike Sjedinjenih Država bilo "najveće iznenađenje" rata, dodajući da su napadi podstakli države Zaliva da "insistiraju na učešću".

Ipak, zemlje Zaliva su više puta rekle da nemaju želju da se pridruže ratu.

Republikanski senator i Trampov saveznik Lindzi Grejam bio je najeksplicitniji u pritisku na arapske saveznike Vašingtona da učestvuju. Nakon putovanja u Izrael, postavio je pitanje zašto bi SAD trebalo da brane partnere poput Saudijske Arabije koji odbijaju da učestvuju u onome što je on opisao kao zajedničku borbu protiv Irana.

"Ako to ne učine, posledice će uslediti", upozorio je.

Regionalni lideri su uglavnom izbegavali da javno reaguju na takav pritisak. Ali, milijarder i poslovni tajkun iz Dubaija, Halaf Al Habtur, ponudio je "delić raspoloženja" u Zalivu kao odgovor na Grejamove komentare.

"Veoma dobro znamo zašto smo napadnuti, a takođe znamo i ko je uvukao ceo region u ovu opasnu eskalaciju bez konsultacija sa onima koje on naziva svojim 'saveznicima' u regionu", napisao je na X, pre nego što je obrisao objavu, piše CNN.

Zalivske države su duboko oprezne zbog mogućnosti da budu uvučene u širi rat, čije dugoročne posledice će na kraju možda morati same da snose.

U Zalivu postoji osećaj da je, ratom sa Iranom, Trampova administracija dala prioritet bezbednosti Izraela u odnosu na bezbednost svojih arapskih saveznika, rekao je Hasan Alhasan, viši saradnik za bliskoistočnu politiku u Međunarodnom institutu za strateške studije.

"To nepoverenje će verovatno biti prepreka za pridruživanje zalivskih država ofanzivnoj akciji", rekao je.

Zašto se region nerado pridružuje borbi?

Zalivske države su veoma svesne teškog položaja u kojem se nalaze.

"Na kraju krajeva, vi ste susedi", rekao je zvaničnik UAE za CNN, misleći na Iran. Odnosi sa Teheranom bi se na kraju morali normalizovati, čak i ako su potrebne decenije da se obnovi ogromni jaz u poverenju, rekao je zvaničnik.

Američke snage će na kraju "spakovati i napustiti" Bliski istok, dok će Iran ostati stalni sused, rekao je Bader Al Saif, profesor istorije na Univerzitetu u Kuvajtu.

"Napustili su Avganistan. Napuštaju Irak, a napustiće i naš region. Zato moramo da uzmemo stvari u svoje ruke", rekao je on.

Neke manje zalivske države možda takođe čekaju da vide kako će Saudijska Arabija reagovati. Kraljevina je "teškaš" u regionu, a njene odluke bi mogle da oblikuju da li će je drugi slediti.

Ali ulazak u sukob bi mogao da primora Rijad da se bori na više frontova, uključujući i duž svoje južne granice sa Jemenom, gde su pobunjenici Huti, koje podržava Iran, tek nedavno smanjili višegodišnje napade na saudijsku teritoriju.

Među arapskim državama Zaliva koje je Iran ciljao, Saudijska Arabija je jedina sa obalom na Crvenom moru, što joj daje izvoznu rutu koja zaobilazi Ormuski moreuz. Ali i ta ruta je ranjiva na iranske posrednike.

Jemenski Huti su ranije poremetili plovidbu kroz moreuz Bab el-Mandab – usko grlo koje povezuje Crveno more sa globalnim brodskim putevima – i mogli bi ponovo da ga ugroze ako sukob eskalira.

Alhasan je rekao da države Zaliva moraju da procene rizike pridruživanja ratu u odnosu na cenu ostajanja van njega, upozoravajući da bi neaktivnost mogla da oslabi odvraćanje i učini buduće iranske napade verovatnijim.

Mogle bi da podrže američke operacije otvaranjem svog vazdušnog prostora i baza, što je "najmanje eskalatorna opcija", rekao je. Takođe bi mogle da ciljaju iranska mesta za lansiranje raketa i dronova ili da dalje eskaliraju direktnim napadima na infrastrukturu - rafinerija za rafineriju.

Ali vlade Zaliva bi verovatno intervenisale sa ciljem obnavljanja odvraćanja i brzog okončanja sukoba, rekao je, dok se čini da su SAD i Izrael fokusirani na uništavanje iranskih vojnih kapaciteta.

Napadi na infrastrukturu

Još jedna zabrinutost za države Zaliva je uzvratno gađanje kritične civilne infrastrukture. Tokom vikenda, pogođeno je postrojenje za desalinizaciju na iranskom ostrvu Kešm, što je navelo Iran da uzvrati oštećenjem postrojenja za desalinizaciju u Bahreinu dronom.

Ovaj događaj je pojačao strahove širom Zaliva da bi se rat mogao proširiti i na vodovodnu infrastrukturu u regionu koji u velikoj meri zavisi od desalinizacije.

Pustinjske države Zaliva imaju manje od 1% svetske populacije, ali čine otprilike polovinu njenih kapaciteta za desalinizaciju. Iranski kontranapad na vodovodnu infrastrukturu mogao bi ozbiljno da poremeti snabdevanje u regionu koji gotovo u potpunosti zavisi od desalinizirane vode.

Pozivajući se na izraelskog zvaničnika, Jerusalem post je u nedelju objavio da su UAE odgovorni za napad na iransko postrojenje, potencijalno njihov prvi napad na Iran tokom rata.

Demanti UAE su bili brzi. Zvaničnici su rekli da je stav Abu Dabija u ratu bio isključivo defanzivan i da će takav ostati, uz ponovno naglašavanje prava zemlje da brani svoj suverenitet.

Anvar Gargaš, savetnik predsednika UAE, rekao je da Abu Dabi "neće biti uvučen u eskalaciju".

Jerusalem post je kasnije citirao izvor blizak UAE optužujući izraelske zvaničnike za širenje "glasina".

Da li iranska strategija funkcioniše?

Postoje znaci da iranska strategija može imati uticaja. Isporuke energenata kroz Ormuski moreuz, uski plovni put koji povezuje Persijski zaliv sa globalnim tržištima, skoro su potpuno obustavljene, efikasno držeći pod pretnjom oko petinu svetske zalihe nafte.

Prekid je izazvao ono što analitičari opisuju kao najveći naftni šok u istoriji, dovodeći do rasta cena goriva u Sjedinjenim Državama.

Iranski ministar spoljnih poslova pokušao je da pojača taj pritisak u ponedeljak, direktno se obraćajući američkim biračima.

"Krivica za skok cena gasa, skuplje hipoteke i uništene penzione fondove leži isključivo na Izraelu i njegovim naivnicima u Vašingtonu", napisao je Abas Arakči na X.

Samo nekoliko dana nakon što je Iran počeo da napada države Zaliva, QatarEnergy – koji čini otprilike 20% globalne zalihe tečnog prirodnog gasa – obustavio je proizvodnju nakon napada na svoja postrojenja, što je dovelo do skoka cena gasa u Evropi za skoro 50%.

Katarski ministar energetike upozorio je da bi cena nafte mogla da poraste na oko 150 dolara po barelu ako sukob nastavi da ometa izvoz zemalja Zaliva.

U međuvremenu, neki od Trampovih saveznika iz arapskih zemalja Zaliva preispituju prekomorska ulaganja dok rat opterećuje njihove ekonomije, rekao je zvaničnik Zaliva za CNN, samo nekoliko meseci nakon što je predsednik naveo trilione dolara investicionih obećanja iz regiona kao veliku ekonomsku pobedu.

Pa ipak, čak i dok sukob potresa globalna tržišta i ekonomije Zaliva, regionalne vlade i dalje nerado ulaze u rat koji ne kontrolišu, oprezne da ne budu uvučene u sukob čijim posledicama će možda morati da upravljaju dugo nakon što spoljne sile preduzmu korake.

"Ipak, postoji rizik od neaktivnosti", upozorio je Alhasan.

"Koliko dugo Zaliv može da sedi skrštenih ruku i podnosi napade? Neaktivnost nije bez rizika", rekao je Alhasan.

(Telegraf.rs)