Zašto se Tramp iznenada predomislio u vezi Irana? Saveznici su imali ključnu ulogu u promeni kursa

Odluka Donalda Trampa da odustane od svoje pretnje da će uništiti iransku energetsku infrastrukturu doneta je nakon što su američki saveznici i zemlje Persijskog zaliva privatno upozorile predsednika SAD na opasnosti sprovođenja te pretnje, prema rečima ljudi upoznatih sa tim pitanjem.

Šef Bele kuće je u ponedeljak iznenada izašao u javnost i rekao da Iranu daje petodnevni predah od najavljene akcije, ukazujući na nove razgovore sa Teheranom za koje veruje da bi mogli da posreduju u postizanju sporazuma koji bi rešio sukob.

Međutim, Trampova odluka usledila je nakon što su neki saveznici upozorili da rat brzo postaje katastrofa, navodi Financial Post.

Regionalni partneri su poručili SAD da bi trajno oštećenje iranske infrastrukture gotovo neizbežno dovelo do propale države nakon završetka sukoba, prema rečima izvora koji su opisali privatne razgovore pod uslovom anonimnosti.

Povlačenje se takođe poklopilo sa još jednim interesom predsednika: smirivanjem tržišta uzdrmanih njegovim pretnjama i tekućim sukobom. Trampova odluka, koja je objavljena neposredno pre početka trgovanja u SAD, delimično je bila osmišljena da odgovori na te zabrinutosti, prema izvorima, i odmah je izazvala nagli pad cene Brent nafte i oporavak S&P 500 indeksa i američkih državnih obveznica.

"Trampu je bio potreban način da se povuče iz pretnje koja bi sigurno pokrenula novu rundu eskalacije, ovog puta prelazeći novu granicu napadom na civilnu energetsku infrastrukturu, što bi verovatno predstavljalo ratni zločin", rekla je Dana Stroul, bivša zamenica pomoćnika sekretara odbrane za Bliski istok.

"Sigurno nije slučajnost to što su najava petodnevne pauze i razgovora došli neposredno pre otvaranja tržišta u Sjedinjenim Državama u ponedeljak ujutru".

Slika koja se pojavila pokazuje da susedi Irana u regionu, za sada, najnoviji talas diplomatije vide kao petodnevni predah. Jedan visoki diplomata rekao je da Egipat, Turska i Pakistan prenose poruke između SAD i Irana. Iako zvaničnici deluju kao posrednici između dve zemlje, uopšte nije jasno u kojoj meri se ti pregovori odvijaju direktno.

Tramp je, govoreći u ponedeljak tokom putovanja u Tenesi, rekao da su predstavnici Irana stupili u kontakt kako bi započeli razgovore jer su bili željni da postignu sporazum nakon njegove pretnje da će napasti energetska postrojenja.

"Pregovaramo već dugo, i ovog puta su ozbiljni, a to je samo zbog sjajnog posla koji je naša vojska obavila", rekao je Tramp.

Trampova administracija izgleda veruje da će Iran lako pristati na razgovore ako SAD signaliziraju da su spremne za pregovore, ali saveznici se brinu da to možda neće biti tako lako, prema osobi upoznatoj sa situacijom.

Pregovori između neimenovanog iranskog zvaničnika, Trampovog zeta Džareda Kušnera i savetnika Stiva Vitkofa počeli su u subotu i trajali su do nedelje, rekao je Tramp. Prema rečima američkog predsednika, Teheran je pristao da preda nuklearni materijal u zemlji i da ne nastavi svoj nuklearni program.

Očekuje se da će se razgovori nastaviti telefonom u ponedeljak. Na pitanje ko bi kontrolisao ključni Ormuski moreuz prema takvom sporazumu, Tramp je rekao: "Možda ja i ajatolah, ko god da je ajatolah".

"Videćemo kako će to ići, i ako bude dobro, na kraju ćemo ovo rešiti", rekao je Tramp. "U suprotnom, samo ćemo nastaviti da bombardujemo".

Druge zemlje su takođe potvrdile razgovore sa SAD nakon što je izrekao svoju pretnju. Britanski premijer Kir Starmer rekao je da je njegova vlada upoznata sa razgovorima sa Iranom.

"Pozdravljam razgovore o kojima se izveštava između SAD i Irana, i da budem jasan sa odborom, mi u Velikoj Britaniji smo bili svesni da se to dešava", rekao je Starmer u ponedeljak.

Evropski saveznici, posebno, bili su zabrinuti zbog toga šta bi produženi sukob u Iranu mogao da znači za resurse i pažnju posvećenu ratu u Ukrajini, koji je prešao četiri godine.

Načelnik pakistanske vojske, Asim Munir, razgovarao je sa Trampom u nedelju, dok je pakistanski premijer Muhamed Šehbaz Šarif razgovarao sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom u ponedeljak, objavio je Fajnenšel tajms.

Ipak, iransko ministarstvo spoljnih poslova negiralo je bilo kakve razgovore između SAD i Irana državnoj novinskoj agenciji Mizan, a predsednik iranskog parlamenta, Mohamed Bager Galibaf, u ponedeljak je na društvenim mrežama rekao da su tvrdnje američkog predsednika lažne vesti "korišćene za manipulaciju finansijskim i naftnim tržištima".

Odluku predsednika da obustavi planirane napade na energetska postrojenja ljudi upoznati sa tekućim diplomatskim razgovorima posebno su videli kao pokušaj upravljanja cenama nafte, a Tramp je u ponedeljak priznao vezu.

"Cena nafte će pasti kao kamen čim se sporazum zaključi. Pretpostavljam da je to već danas slučaj. Dakle, imamo veoma ozbiljne šanse da postignemo dogovor", rekao je Tramp.

I to mešanje motiva izazvalo je pitanja širom Vašingtona i Volstrita o stvarnim izgledima za mir. Trampova dobro uspostavljena istorija odustajanja od maksimalističkih pretnji, iranski dosije produžavanja nuklearnih pregovora i nedavni primeri SAD koje koriste razgovore sa Teheranom kao manu pred novu vojnu akciju, sve to navodi diplomate i trgovce da se pitaju da li će pregovori verovatno dovesti do pravog dogovora.

"Predsednik je takođe pokazao sklonost ka pogrešnom usmeravanju pažnje i ne možemo isključiti mogućnost da bi njegov rok od 48 sati mogao da pruži pokriće za neki bliski događaj koji bi mogao da promeni činjenice na terenu", navodi se u belešci "Clearview Energy Partners LLC".

Takođe je zabrinjavao neposredni pokušaj Irana da porekne da su se takvi razgovori održali, dok je tvrdio da je pobedio.

"Povukao se nakon što je čuo da će naši ciljevi biti sve elektrane u Zapadnoj Aziji", objavila je iranska poluzvanična novinska agencija Fars, pozivajući se na anonimni iranski izvor.

Sirova nafta je smanjila oko polovine svojih početnih gubitaka nakon izveštaja Farsa, a neki trgovci su bili skeptični u pogledu tačnosti Trampove izjave.

Trampovo naglašeno insistiranje da postoji direktna komunikacija naišlo je na oprez kod mnogih američkih saveznika koji su usvojili pristup "sačekaj i vidi" i ostali skeptični prema ovom najnovijem napadu s obzirom na višestruke promene stavova američkog lidera tokom tronedeljnog sukoba.

Tramp je priznao da razgovori nisu vođeni sa ajatolahom Modžtabom Hamneijem, koji je imenovan za vrhovnog vođu nakon što je njegov otac, Ali Hamnei, ubijen u napadima. Tramp je rekao da SAD nisu direktno čule novog lidera i da nisu sigurne da li je još živ ali da veruju, na osnovu obaveštajnih podataka, da Vitkof i Kušner imaju posla sa pravim centrom moći u Iranu.

Ipak, postoji rizik da bi pauza mogla da potvrdi iranski pristup, posebno ako razgovori ne budu uspešni.

"Ovo rizikuje da potvrdi, u Teheranovim očima, da ako uzvrati pretnjom, posebno protiv energetske infrastrukture u regionu, može primorati SAD da se povuče", Džonatan Panikof, bivši zamenik nacionalnog obaveštajnog oficira za Bliski istok u Nacionalnom obaveštajnom savetu SAD.

"Po njihovom mišljenju, Iran ne samo da pobeđuje, već je ovo vrsta akcije koja povećava njegovo sopstveno odvraćanje".

Istovremeno, Tramp nije rekao da li će se uzdržati od udara na vojne lokacije u zemlji tokom petodnevnog predaha. Izrael ne vidi skori kraj rata i planira da nastavi operacije izbegavajući energetska sredstva, prema rečima izraelskog zvaničnika, koji je tražio da ostane anoniman kada je u pitanju razgovor o privatnim stvarima.

Izrael je unapred obavešten o Trampovoj objavi na društvenim mrežama, rekla su dva zvaničnika, a njegova vojska je saopštila da je napadala srce iranske prestonice, Teherana, u roku od sat vremena od objave. Stoga nije jasno da li je odluka početak procesa za okončanje rata. Portparol izraelske vojske rekao je da rat nije na pauzi i da su borbe u toku.

Tramp je, sa svoje strane, priznao da je razgovarao sa Izraelcima o pregovorima, ali je predvideo da će oni biti saglasni sa eventualnim sporazumom.

"Mislim da će Izrael biti veoma zadovoljan onim što imamo", rekao je Tramp. "Upravo smo razgovarali sa Izraelom pre nekog vremena. Mislim da će biti veoma srećni. Ovo će biti mir za Izrael, dugoročni mir, zagarantovani mir, ako se ovo desi".

Razne zemlje Bliskog istoka, uključujući Tursku, Saudijsku Arabiju i Oman, bile su uključene u zakulisne razgovore sa Iranom u protekle dve nedelje kako bi pokušale da obuzdaju rat i, idealno za njih, da navedu Islamsku Republiku i američko-izraelsku koaliciju da se slože sa primirjem.

"To je odlično za ostale zemlje Bliskog istoka, Saudijsku Arabiju, UAE, Katar, a posebno za Kuvajt i Bahrein", rekao je Tramp o svojim naporima.

U danima koji su prethodili Trampovoj objavi, najaktivniji zakulisni kanali sa Iranom bili su oni koje su organizovale Turska i Oman, prema rečima visokog diplomate raspoređenog u regionu, dok su poruke putovale i preko Rijada, Nju Delhija i Kaira, prema drugom. Ali nije jasno kakav su uticaj te diskusije imale na Trampovu odluku.

Istovremeno, zvaničnici iz više zemalja Persijskog zaliva, koje su se trudile da ostanu van rata, pooštrili su svoje stavove protiv Irana nakon nedelja bombardovanja iz Teherana. Saudijska Arabija je rekla SAD da je spremna da napadne Iran ako Islamska Republika cilja njene elektrane i vodene elektrane, prema rečima ljudi upoznatih sa situacijom.

Ujedinjeni Arapski Emirati bili su među najglasnijima, sa više zvaničnika koji su rekli da će se braniti od iranske agresije, a visoki savetnik predsednika Emirata rekao je da ih je Iran približio Izraelu i SAD.

Trampova odluka ilustruje raštrkani pristup koji je zauzeo ratu. Došla je nakon tri dana u kojima je poslao hiljade marinaca u region i govorio o potencijalnim kopnenim operacijama; izneo ideju da se rat „stišava“; predložio da će prepustiti drugima da ponovo otvore moreuz; a zatim je izdao ultimatum od 48 sati.

(Telegraf.rs)