"Više nisi moja sestra, idi dođavola": Kako je rat protiv SAD i Izraela podelio porodice u Iranu

"Rekao joj je: ‘Više nisi moja sestra’", a ona mu je odgovorila "da ide dođavola".

Ova svađa između jednog muškarca i njegove sestre u gradu blizu Teherana, kojoj je prisustvovao i koju je prepričao jedan njihov rođak, pruža upečatljiv uvid u bolne sukobe koji izbijaju među porodicama i prijateljima dok se američki i izraelski napadi širom Irana nastavljaju, prenosi BBC u osvrtu na dešavanja u zemlji koja je više od mesec dana u ratu.

Rođak, kojeg ćemo zvati Sina, kaže da su emocije brzo eskalirale kada se njegova porodica nedavno okupila u kući njegove bake, razotkrivajući duboke podele.

Njegov ujak, član Basidž, dobrovoljačke milicije koja se često koristi za gušenje protesta u Iranu, odbio je čak i da pozdravi sopstvenu sestru, koja se protivi vladajućem režimu.

Nakon njihove razmene, ujak je bio "veoma tih… i rano je otišao", kaže Sina.

On i drugi mladi Iranci opisali su emotivne scene kako se raskoli u porodicama produbljuju zbog rata. Čak i među onima koji se protive vlastima postoje duboke podele oko toga da li će rat pomoći ili odmoći pokušajima da se postignu promene.

Uprkos prekidu interneta koji je nametnula vlada, BBC je uspeo da održi kontakt sa nekim od retkih Iranaca koji su pronašli načine da ostanu na mreži.

Iranci mogu biti poslati u zatvor zbog razgovora sa određenim međunarodnim medijima. Ipak, tokom rata, ovi kontakti su delili informacije putem povremenih tekstualnih poruka i sporadičnih glasovnih poziva.

Njihove početne reakcije šoka i straha ustupile su mesto pokušajima prilagođavanja, menjaju lokacije i svakodnevne rutine. Opisuju detalje svojih života: vežbaju jogu uprkos zvucima eksplozija, jedu rođendansku tortu sami i odlaze u gotovo prazne kafiće.

I, u nekim iznenađujuće ličnim beleškama, podelili su detalje o tome kako sukob utiče na njihove odnose. Sva imena u ovom članku su promenjena.

Pred kraj marta, Iranci su proslavili Novruz, persijski novogodišnji festival koji obeležava prolećnu ravnodnevicu i često je vreme kada se porodice okupljaju.

Sina, koji ima dvadesetak godina, protivi se klerikalnom establišmentu i nastavlja da podržava izraelske i američke vazdušne napade, verujući da će oni pomoći u rušenju režima.

On kaže da njegov ujak, član Basidža, nije prisustvovao porodičnim okupljanjima za Novruz poslednjih godina, ali se ovog puta pojavio, na iznenađenje svoje porodice. Obično "ne razgovaramo sa njim, niti sa njegovom decom", kaže Sina.

On kaže da jedva da je razgovarao sa svojim ujakom od velikih protesta 2022. godine nakon smrti u pritvoru mlade žene, Mahse Amini, koja je optužena da nije pravilno nosila obavezni hidžab.

Nedavno je Iran doživeo neviđene represije Basidža i drugih snaga bezbednosti na protestima koji su se proširili zemljom u decembru i januaru. Najmanje 6.508 demonstranata je ubijeno, a 53.000 uhapšeno, prema podacima američke novinske agencije za ljudska prava (HRANA).

Sina kaže da je, prema rečima drugih rođaka, njegov ujak bio toliko ljut zbog protesta da je rekao da čak i ako bi njegova deca izašla na ulice i bila ubijena, ne bi otišao da pokupi njihova tela.

Pa ipak, kaže Sina, njegov ujak se izgleda "plaši smrti" u ratu i izgleda da je pokušavao da poboljša odnose sa nekim članovima porodice, uključujući i svoju majku, Sininu baku.

Na Novruzu, on i njegova žena "samo su izgledali potišteno i bespomoćno", kaže Sina. "Nisam se svađao sa njima. Trebalo bi da budu u zatvoru".

Još jedan mladić, Kaveh iz Teherana, proveo je Novruz sam.

On kaže da je njegov odnos sa sestrom, koja je takođe članica Basidža, još ranije bio težak. Nakon što se pridružio protestima 2022. godine, kaže, ona je postala kritična prema njegovim aktivnostima i nesaosećajna zbog smrti njegovih prijatelja u januarskim protestima.

Kaveh je pružao pristup internetu prijateljima i porodici putem Starlinka, kompanije Space X, koji nudi povezivanje putem satelita. U Iranu, posedovanje ili korišćenje Starlink terminala kažnjivo je sa do dve godine zatvora.

U početku se pridružio porodici za praznike, ali kaže da je napustio mesto gde su odseli, a kasnije se vratio i otkrio da mu je sestra isključila Starlink i uređaje povezane na njega. Kada ju je izazvao, izbila je svađa, kaže on.

"Više je ne mogu podneti. Upravo sam se posvađao i rekao da ne mogu to da podnesem i otišao sam", kaže on.

"Bio sam toliko uzbuđen zbog Novruza. Spakovao sam odeću i želeo sam da budem tamo sa porodicom", rekao je Kaveh preko šifrovane linije dok je sam putovao kući. "Ali sada to uopšte ne osećam".

Većina Iranaca nema pristup internetu. Starlink uređaji su skupi, kao i ilegalni, tako da oni koji imaju pristup imaju tendenciju da budu relativno bogati. Nekoliko drugih uspeva da se poveže putem VPN.

Većina Iranaca koji pristanu da razgovaraju sa BBC na Persijskom protive se iranskom režimu. Ali čak i među kritičarima vlade postoje duboke razlike oko ovog rata i njegovog uticaja.

Prema podacima Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, u Iranu je u američkim i izraelskim napadima ubijeno 1.900 ljudi, dok HRANA procenjuje ukupan broj na preko 3.400, od ​​kojih je više od 1.500 civila.

Maral, studentkinja u dvadesetim godinama u gradu Rašt na severu Irana, postala je veoma frustrirana svojim ocem zbog njegove kontinuirane podrške ratu.

Ona je entuzijastični pristalica Reze Pahlavija, prestolonaslednika Irana pre revolucije 1979. Pahlavi sada živi u SAD i pozicionirao se kao potencijalni prelazni lider zemlje. Podržava američke i izraelske napade na Iran uprkos rastućem broju žrtava, opisujući napade kao "humanitarnu intervenciju" i nedavno pozivajući SAD da "ostanu na kursu".

Poslednjih meseci je dobio na popularnosti u Iranu kao opoziciona figura, a neki demonstranti na januarskim protestima su skandirali njegovo ime.

"Samo želim da se ovaj rat što pre završi. Mnogo običnih ljudi je poginulo", navodi Maral.

Ona kaže da se "nervira" jer je njen otac "zaista optimističan", čak i dok bombe padaju.

"Pokušavamo da razgovaramo sa njim, ali on samo stalno priča o 'princu, princu"“, kaže ona.

"Moj tata živi u ovoj iluziji da će Iran otvoriti svoje granice i da će u roku od pet godina sve biti obnovljeno, da će sve biti u redu. Na njega utiče izraelska propaganda da će dve zemlje biti prijatelji".

Njen otac i majka se često svađaju oko Pahlavija, dodaje ona.

U međuvremenu, Tara, žena u dvadesetim godinama iz Teherana, kaže da su je bliski članovi porodice u početku kritikovali zbog protivljenja ratu.

"Svi oni podržavaju napade na Iran... Moja mama i sestra su mi rekle: 'Nisi nikoga izgubila [tokom protesta], zato si protiv udara. Ne želiš da ti se poremeti rutina, vežbanje i ispijanja kafe... Da su oni [režim] ubili nekog od tvojih prijatelja ili rođaka [tokom protesta], imala bi drugačije mišljenje'“.

"Hiljade nevinih ljudi bi takođe mogle biti ubijene u ratu, a da ih se niko ne seća", kaže Tara.

Međutim, ona navodi da je  stav njene sestre kao i stav nekoliko drugih Iranaca od kojih je BBC čuo, omekšao kako su se napadi nastavili. Nedavno, nakon što je pogođeno obližnje područje, kaže da je njena sestra jednostavno rekla: "Nadam se da će se rat uskoro završiti".

I uprkos njihovim razlikama, porodica i dalje pokušava da svuda ide zajedno, kaže Tara. Na taj način, "svi bismo zajedno umrli ako bi nas pogodili".

Sve informacije o događajima na Bliskom istoku možete pronaći u našem SPECIJALNOM BLOGU UŽIVO.

(Telegraf.rs)