David Barnea, šef Mosada, izneo procenu kada će doći do promene režima u Iranu

U svojoj proceni iznetoj izraelskom kabinetu uoči početka rata, David Barnea, direktor izraelske obaveštajne službe Mosad, predvideo je da će promena režima u Iranu najverovatnije trajati godinu dana, saznaje The Jerusalem Post.

Postojalo je više scenarija i vremenskih okvira, poput nekoliko meseci, ali je jedna godina bila najverovatnija procena.

Poslednjih dana pojavili su se ne tako prikriveni napadi na Barneu od strane anonimnih izvora, koji ga, čini se, optužuju da je doveo u zabludu i izraelsku i američku vladu u vezi sa verovatnoćom promene režima u Iranu.

Ova anonimna curenja informacija zamagljuju Barneinu veoma složenu poziciju po ovom pitanju i deluju kao pokušaj da se on i Mosad okrive zbog sve veće verovatnoće da će napori za svrgavanje režima propasti ili potrajati veoma dugo.

Neki od izvora iza izveštaja emisije Channel 12 Uvda i The New York Timesa o ovom pitanju mogli bi biti iz okruženja premijera Benjamina Netanjahua ili predsednika SAD Donalda Trampa, a neki čak i iz izraelske vojske, u pokušaju da se prebaci odgovornost.

Sve tri institucije svakodnevno odgovaraju na stalna pitanja o tome zašto još uvek nisu uspele, čak ni delimično, da pokrenu promenu režima.

Barneine oprezne i uslovljene ratne procene

Zapravo, svako ko je upoznat sa Barneom i njegovim ključnim procenama tokom poslednjih godina rata zna da on dosledno iznosi predviđanja uz brojne ograde i gotovo nikada ne govori o nekoj velikoj prekretnici kao neizbežnoj.

Dalje, iako je Barnea kreativan mislilac, on je i lojalan sistemu, koji priprema politike i prezentacije po nalogu Netanjahua i ne nastoji da gura premijera ka agresivnijem pristupu ratu nego što sam Netanjahu želi.

Štaviše, svaka prezentacija koju bi Barnea izneo zvaničnicima administracije Donalda Trampa tokom svoje široko medijski propraćene posete SAD sredinom januara, ili tokom drugih razgovora, takođe bi bila strogo kontrolisana od strane Netanjahua, a ne neka vrsta nezavisne inicijative.

U stvari, "Post" je saznao da su tokom prethodnih godina Barneinog mandata postojale značajne tačke u kojima je, teoretski, Netanjahu možda želeo da Mosad preduzme neku vrstu operacije, ali je Barnea objasnio da je to nerealno, uprkos pritisku na njega da odobri.

Kada je "Uvda" izvestio da je uoči rata Barnea rekao Netanjahuu da veruje da je rušenje iranskog režima moguće, tek kasnije u članku su detaljno opisani neki od uslova koje bi Barnea postavio za takvo predviđanje.

Izveštaj je na kraju nejasno napomenuo da je šef Mosada "imao rezerve u vezi sa razvojem situacije u realnom vremenu i u vezi sa vremenom koje je verovatno potrebno".

Slično tome, izveštaj Njujork tajmsa navodi da je Barnea rekao Netanjahuu da "u roku od nekoliko dana od početka rata njegova služba verovatno će moći da pokrene iransku opoziciju, izazivajući nerede i druge akte pobune koji bi čak mogli dovesti do kolapsa iranske vlade", dodajući da je šef špijunaže uputio isti zahtev Trampovoj administraciji sredinom januara.

U izveštaju se zatim krive Netanjahu i Tramp za preterano optimističan pristup ratu u Iranu, što je dovelo do promene režima, suprotno predviđanjima američkih zvaničnika, "i nekih drugih zvaničnika u drugim izraelskim obaveštajnim agencijama".

Izveštaj dalje prikazuje Netanjahua kao nestrpljivog zbog navodnog neuspeha Mosada da dovede do promene režima u ranim danima rata, usred zabrinutosti zbog rizika od gubitka podrške Trampa.

Još jednom, nema dokaza bez obzira na napade anonimnih izvora, koji mogu imati političku agendu da je Mosad izrazio mišljenje drugačije od onoga što je javno saopštila IDF, da vojna sila može najviše stvoriti uslove za proces posleratne promene režima.

Konačno, u izveštaju se navodi da je jedan element Mosadovih planova "uključivao podršku invaziji iranskih kurdskih milicija sa sedištem na severu Iraka".

Međutim, sam Tramp je javno odbacivao takav potez, za ​​koji izveštaji, izgleda, tvrde da ga je Barnea ubedio. Postoje i pitanja o tome koliko je Barnea bio uticajan tokom svoje posete SAD sredinom januara.

Moguće je da je bio veoma uticajan u pogledu onoga što je njegovo nijansirano predstavljanje konkurentskih mogućnosti i rizika moglo da uključi.

Ali s obzirom na to da je Netanjahu 11. februara, skoro mesec dana kasnije, požurio u hitnu posetu SAD, i da je Tramp nastavio pregovore sa Iranom sve do oko 24 sata pre početka rata, bilo bi teško da bi iko tvrdio da je Barnea postavio celu agendu do sredine januara.

Sve najnovije informacije o ratu na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf.rs)