Dva aktuelna rata u svetu se pretvaraju u jedan: U toku proces koji Tramp uporno negira

Napad dronom u Dubaiju bio je dovoljno zastrašujući, ali ono što je bilo urezano na olupini koja je pala negde u blizini luke Jebel Ali Port delovalo je najzlokobnije.

Oznake na fragmentu nisu bile na persijskom, već na ćirilici, što je znak da je ratovanje dronovima napravilo puni krug?! Dron Šahid, razvijen u Iranu, ali učinjen smrtonosnijim i sofisticiranijim od strane Rusije nakon četiri godine razornog testiranja u ukrajinskim gradovima, upravo je vraćen pošiljaocu.

Napad u Dubaiju nije bio jedini incident koji nosi mračne odjeke ukrajinskog ratišta, prenosi britanski The Telegraph.

U vazduhoplovnoj bazi u blizini međunarodnog aerodroma u Bagdad, dron sa prikazom iz prvog lica kratko je lebdeo pre nego što se zakucao u američki vojni helikopter "HH-60M Casevac", koji se koristi za evakuaciju ranjenih vojnika.

Drugi je, prema izveštajima, odmotavao optički kabl, odražavajući rusku inovaciju sa ratišta, dok je prikupljao obaveštajne podatke unutar kompleksa američke ambasade u iračkoj prestonici.

Posmatrani zajedno, ovi incidenti ukazuju na sve veću povezanost između ratova u Ukrajini i Iranu.

Od Ujedinjenih Arapskih Emirata i Iraka, do Jordana, Katara, Saudijske Arabija i Bahreina, Iran koristi taktike zasićenja dronovima usavršene od strane Rusije, raspoređujući unapređene sisteme Šahid koje je prvobitno isporučio Moskvi i koristeći ruske satelitske obaveštajne podatke i kinesku tehnologiju za navođenje svojih raketa ka ciljevima.

Ali povezanost ide daleko izvan samog ratišta. Svaki potez Donalda Trampa u njegovoj "ekskurziji" na Bliskom istoku, kako ju je nazvao, nosi ekonomske, diplomatske i geopolitičke posledice koje odjekuju od Ukrajine do Tajvana.

Za mnoge u Evropi, strah je da će poredak koji nastaje iz ovih paralelnih sukoba dovesti do jače Rusije, ohrabrene Kine i dodatno podeljenog Zapada. Ta zabrinutost nije ograničena samo na ratište.

Hiljadama kilometara dalje, Tramp se pojavljuje na televizijskom ekranu u uglu kancelarije jedne evropske vlade, gde je sastanak u toku. Zvaničnik koji predvodi pregovore zastaje da čuje njegovu najnoviju izjavu o Iranu i očajnički uzdahne.

"Rusi sigurno sad trljaju ruke od radosti", kaže on.

Američki rat u Iranu je u četvrtoj nedelji, ruska invazija na Ukrajinu u punom obimu je u petoj godini. U zavisnosti od toga gde se nalazite, odnos između njih izgleda veoma različito.

Iz Vašingtona, barem sa stanovišta Trampove administracije, to su odvojeni sukobi koji zahtevaju različite pristupe. Iran treba poniziti na bojnom polju, a Rusiju smiriti za pregovaračkim stolom.

Iz Moskve i Pekinga, važi obrnuto. Ukrajina i Iran su jednostavno različiti frontovi u istoj borbi, pokušaju Zapada da očuva globalnu dominaciju i blokira uspon rivalskih sila.

Mnogi evropski zvaničnici vide nešto bliže igri sa nultim zbirom, onoj u kojoj slabljenje Irana jača Rusiju. Za njih, Trampovo odbijanje da poveže sukobe ili da prizna Iran i Rusiju kao delove istog suparničkog ekosistema povećava rizik od ruske pobede u Ukrajini i povećava pretnju po evropsku bezbednost.

Za Evropu, Rusija, a ne Iran, je glavna opasnost.

"Rat sa Iranom je odvlačenje pažnje", kaže zvaničnik. "Naš fokus mora čvrsto da ostane na Rusiji".

"CRINK" u oklopu

Ruska invazija na Ukrajinu ubrzala je pojavu labavog saveza autoritarnih država - Kine, Rusije, Irana i Severne Koreje, koje su neki analitičari nazvali "CRINK" (akronim).

Grupacija se oblikovala 2022. godine, kada se Rusija oporavljala od ranih neuspeha oko Kijeva, Harkova i Hersona. Od tada se saradnja produbila.

Severna Koreja je isporučila ogromne količine artiljerije i vojnika. Iran je obezbedio ekosistem dronova koji je terorisao ukrajinske gradove. Kina je, u međuvremenu, ponudila ekonomski spas i tehnologiju koji su pomogli svim trima zemljama u uvođenju vremenskih sankcija.

Pa ipak, čak i kada se savez učvrstio, Vašington, na evropsko razočaranje, uglavnom je tretirao svaku zemlju izolovano: Iran kao odmetnutu državu koju treba kazniti, Severnu Koreju kao onu koju treba ignorisati, Kinu kao strateškog rivala i Rusiju kao partnera na čekanju.

Ovaj nepovezani pristup, tvrde evropski zvaničnici, slabi koherentnost Zapada dok jača njegove protivnike.

To takođe proizvodi kontradikcije. Američki zvaničnici veruju da je Rusija delila obaveštajne podatke i tehnologiju sa Iranom, poboljšavajući svoju sposobnost da cilja američku imovinu. Ali Tramp je izgledao uglavnom ravnodušno.

"Mislim da im možda malo pomaže", rekao je o Vladimiru Putinu. "Oni to rade, a mi to radimo".

Konvergencija bojišta

Na vojnom nivou, preklapanje između ovih sukoba je već jasno. Iranske taktike sve više odražavaju one viđene u Ukrajini, posebno u ratovanju dronovima. Rezultat je dao stanovnicima u delovima Zaliva ukus onoga što Ukrajinci trpe godinama.

Jeftini dronovi su transformisali moderno ratovanje. Oni omogućavaju državama bez naprednih vazduhoplovnih snaga da udaraju precizno i pomerili su ravnotežu na bojištima iz Afrike na Bliski istok. Ali nigde se nisu razvijali tako brzo kao u Ukrajini.

U blizini grada Nikolajeva, ukrajinski marinci sada koriste izviđačke dronove da zavire duboko iza neprijateljskih linija, pre nego što pošalju udarne dronove koji nose improvizovanu municiju proizvedenu na 3D štampaču.

"Tehnologija se razvija izuzetno brzo. Sistemi mogu zastareti u roku od nekoliko nedelja", kaže jedan oficir.

Ruska prilagođavanja su bila podjednako brza. Veruje se da je Iran prvi isporučio Moskvi dronove "Šahid-136" u mesecima pre potpune invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, period kada je Putin glasno insistirao da nema planove za rat.

U početku, "Šahid" nazvan "Geran" u Rusiji, bio je periferan u ofanzivi. Ali kako je dobijao na sofisticiranosti, "leteći moped", kako ga Ukrajinci nazivaju, postao je ključni deo ratne mašinerije Kremlja.

Iako je dizajn originalnog "Šahida" sa delta krilima ostao nepromenjen, ruske nadogradnje su ga učinile daleko delotvornijim.

Sada nosi teže bojeve glave sa termobaričnim i zapaljivim punjenjem, opremljen je antenama za zaobilaženje elektronskog ometanja, može da se kreće preko lokalnih mobilnih mreža i može da menja ugao napada pre detonacije.

Neki čak deluju kao "matični brodovi"“, ispuštajući manje dronove iz prvog lica pre detonacije.

Elementi ovih inovacija sada se pojavljuju u ratu SAD sa Iranom. To nije iznenađenje. Kada je Rusija prvi put počela da raspoređuje "Šahide", iranski oficiri su se navodno okupili na Krimu kako bi proučili snimke njihovog uticaja na ukrajinske gradove i položaje na prvoj liniji fronta.

Ruski dronovi se prvenstveno proizvode u fabrici za proizvodnju dronova Alabuga, često od strane afričkih migrantskih radnika. Ali serijski broj onog pronađenog u blizini Džebel Alija u Dubaiju sugeriše da je napravljen 2024. u posebnom pogonu u obližnjem Iževsku, dokaz da Rusija ne deli samo planove svojih nadograđenih "Šahida", već, u nekim slučajevima, isporučuje delove svog inventara nazad u Teheran.

Rusi koji žive u Dubaiju sada se šale da postoji mogućnost da budu ubijeni sopstvenim dronovima.

Iransko ratovanje dronovima zabeležilo je značajne uspehe na bojnom polju. Koristeći obaveštajne podatke koje je pružila Moskva, Iran je izveo kombinovane napade dronova i raketa, slično ruskoj taktici u Ukrajini, na radarske, komunikacione i sisteme protivvazdušne odbrane u šest arapskih država.

Jedan napad je značajno oštetio sistem ranog upozoravanja vredan milijardu dolara u američkoj vojnoj bazi u Kataru, dok je drugi pogodio radar povezan sa baterijom "Thaad" u vazduhoplovnoj bazi Muvafak Salti u Jordanu.

Satelitski snimci ukazuju na oštećenja američkih radarskih kupola u kampu Arifdžan u Kuvajtu, komunikacionih sistema u sedištu Pete flote SAD u Bahreinu i radarske lokacije u vazduhoplovnoj bazi Princ Sultan u Saudijskoj Arabiji.

U mnogim od ovih napada, Iran je koristio taktiku koju je usavršila Rusija, raspoređujući jednosmerne dronove koji lete nisko i sporo, što ih čini teškim za presretanje. Kada se odbrana zasiti, slede brže i moćnije rakete.

Ukrajina, koja je razvila jeftine presretače sposobne da obore dronove "Šahid", ponudila je arapskim državama opremu, obuku i stručnost.

Igre oko "Patriota"

Taktike i tehnologija na bojnom polju se očigledno preklapaju, ali implikacije konvergencije između dva rata su daleko šire i ozbiljnije. Od početka iranskog sukoba, države Zaliva su potrošile ogroman broj raketnih presretača, dok su SAD smanjile sopstvene zalihe.

Prema ukrajinskim procenama, 803 presretača "Patriot" je korišćeno samo u prva 24 sata otprilike godišnja globalna proizvodnja i više nego što je Kijev dobio za četiri godine rata.

Takva potrošnja je neodrživa. Izgledi o nestašicama već izazivaju zabrinutost u Ukrajini i Tajvanu, posebno zato što se američki sistemi premeštaju iz Južne Koreje na Bliski istok, što potencijalno slabi sposobnost Vašingtona da odvrati Kinu i Severnu Koreju.

Dopunjavanje zaliha će trajati godinama.

"Amerikanci zaista neće moći da obezbede dovoljno tih raketa, kako za zemlje Zaliva, tako i za samu američku vojsku, a takođe i za potrebe Ukrajine", upozorio je Andrijus Kubilijus, komesar Evropske unije za odbranu.

Pritisak se proteže i na druge sisteme. SAD su navodno koristile stotine krstarećih raketa Tomahavk u početnoj fazi rata, ali imaju naručeno samo nekoliko desetina zamena. Planove za povećanje proizvodnje može komplikovati činjenica da kritični minerali potrebni za ključne komponente i dalje zavise od Kine.

Pitanje sirove nafte

Postoje i ekonomske posledice. Pre rata sa Iranom, sankcije Rusiji su počele da daju pozitivan efekat, a prihodi od energije pali su na najniži nivo u poslednje dve decenije. Taj pritisak bi sada mogao da popusti. Cene nafte su skočile iznad 100 dolara po barelu.

Istovremeno, sprovođenje sankcija od strane SAD je omekšalo. Zajedno, to je dalo Kremlju obnovljeni finansijski prostor za disanje i omogućilo Putinu da napuni svoj ratni budžet.

Više cene mogu naštetiti Kini na kraći rok, ali Peking bi mogao da se pokaže otpornijim nego što neki u Vašingtonu veruju. Njegove strateške rezerve su značajne, a dugoročni prelazak na elektrifikaciju smanjio je zavisnost od uvozne nafte.

Diplomatske posledice

Diplomatske posledice bi mogle biti podjednako značajne. Tramp je već upozorio saveznike na posledice zbog njihove neposlušnosti. Haotični ili neubedljivi ishod u Iranu mogao bi produbiti transatlantske tenzije. Nije nezamislivo da bi mogao da napusti NATO ili da pusti Ukrajinu da kazni Evropu.

Za Rusiju i Kinu, to bi se svodilo na stratešku pobedu. Obe su se borile da projektuju odlučujuću moć van svojih neposrednih regiona, i nijedna nije pokazala spremnost ili sposobnost da pritekne u pomoć ugroženim partnerima kada je to zaista najvažnije. Nisu mogle da spasu sirijskog Bašara el Asada, iranskog Alija Hamneija ili venecuelanskog Nikolasa Madura od njihove sudbine.

Kada je u pitanju tvrda moć, SAD su nenadmašne.

Pa ipak, način na koji je Vašington koristio tu moć, oružjem u vidu carina, humanitarne pomoći i spoljne politike učinio ga je nepredvidivim i, ponekad, nepouzdanim i za saveznike i za protivnike. Svet se možda klanja pred gospodinom Trampom, ali to čini stisnutih zuba. To, zauzvrat, stvara mogućnosti za Kinu, jer nelagodni partneri žele da diverzifikuju odnose i zaštite se od američkog političkog rizika.

Neodlučan kraj rata u Iranu bi stoga rizikovao da ide na ruku Pekingu i Moskvi. To bi dalo težinu dugogodišnjoj tvrdnji Putina i Si Đinpinga da je nastao multipolarni svet onaj u kome su SAD dominantne na svojoj hemisferi, Rusija u bivšem Sovjetskom Savezu, a Kina u većem delu Azije.

Osećajući američko prenaprezanje, gospodin Si bi mogao da zaključi da se ravnoteža menja i da se otvara idealan prozor za insistiranje na kineskim pretenzijama nad Tajvanom.

Za sada, i Rusija i Kina su bile primetno uzdržane u odbrani Irana, možda primenjujući Napoleonovu izreku o tome da se ne prekida protivnik koji izgleda greši. Što se njih tiče, ako gospodin Tramp spotakne u Iranu, ne samo da neće uspeti da razbije "pukotine", već će ih možda čak i ojačati.

Sve najvažnije vest vezane za rat na Bliskom istoku možete pratiti na našem specijalnom blogu uživo.

(Telegraf.rs)