Mesec dana rata u Iranu: Pred Trampom su ostali samo teški izbori!

Uz rast globalnih cena energenata i pad sopstvenog rejtinga, Donald Tramp se suočava sa surovim izborima nakon mesec dana rata protiv Irana: sklopiti potencijalno manjkav dogovor i povući se, ili vojno eskalirati i rizikovati produženi sukob koji bi mogao progutati njegovo predsedništvo, piše Reuters.

Uprkos naletu diplomatskih aktivnosti, Tramp završava još jednu nedelju zajedničke američko-izraelske kampanje boreći se da obuzda širu krizu na Bliskom istoku, dok prkosni Iran održava blokadu isporuka nafte i gasa iz Zaliva i nastavlja raketne napade i udare dronovima širom regiona.

Centralno pitanje sada, kažu analitičari, jeste da li je Tramp spreman da okonča ili pojača ono što kritičari nazivaju "ratom po izboru", onim koji je izazvao najgori šok u globalnom snabdevanju energijom u istoriji i proširio se daleko izvan regiona.

Tramp je rekao saradnicima da želi da izbegne "večiti rat" i pronađe pregovarački izlaz, podstičući ih da naglašavaju trajanje neprijateljstava od četiri do šest nedelja koje je javno zacrtao. Međutim, visoki zvaničnik Bele kuće dodaje da takav vremenski okvir deluje "klimavo". Istovremeno, Tramp je zapretio velikom vojnom eskalacijom ako razgovori propadnu.

Trampovi diplomatski predlozi Iranu, uključujući mirovni predlog od 15 tačaka poslat putem tajnog kanala preko Pakistana, pokazuju sve hitniju potragu za izlaznom strategijom. Ali ostaje nejasno da li trenutno postoje realni izgledi za plodonosne pregovore.

"Predsednik Tramp ima loše opcije sa svih strana za okončanje rata", rekao je Džonatan Panikof, bivši zamenik američkog nacionalnog obaveštajnog oficira za Bliski istok. "Deo izazova je nedostatak jasnosti u vezi sa tim šta bi bio zadovoljavajući ishod."

Zvaničnik Bele kuće insistira na tome da će se kampanja u Iranu "završiti kada vrhovni komandant utvrdi da su naši ciljevi ispunjeni" i da je Tramp postavio jasne ciljeve.

Borba za obuzdavanje širenja rata

Očigledno se osiguravajući, Tramp raspoređuje još hiljade američkih vojnika u region i upozorava Iran na intenziviranje napada, što bi moglo uključiti i upotrebu kopnenih trupa, ako ne popusti pred njegovim zahtevima. Analitičari kažu da bi takvo pokazivanje sile moglo biti usmereno na stvaranje poluge za dobijanje ustupaka od Teherana, ali rizikuje uvlačenje SAD u dugotrajniji sukob, pri čemu bi bilo kakvo angažovanje kopnenih snaga na iranskom tlu verovatno razbesnelo mnoge američke glasače.

Drugi mogući scenario, kažu eksperti, bio bi da SAD izvedu finalni veliki vazdušni napad u okviru Operacije "Epski bes" (Operation Epic Fury) kako bi dodatno degradirali iranske vojne kapacitete i nuklearna postrojenja, nakon čega bi Tramp proglasio pobedu i otišao, tvrdeći da su ratni ciljevi postignuti.

Ali takva tvrdnja bi zvučala isprazno ukoliko vitalni Ormuski moreuz ne bude potpuno otvoren, što Iran za sada odbija da dozvoli. Tramp je izrazio frustraciju zbog odbijanja evropskih saveznika da pošalju ratne brodove kako bi pomogli u obezbeđivanju ovog plovnog puta.

Tramp, koji je više puta obećavao da će držati SAD podalje od stranih sukoba, očigledno se bori da obuzda rat koji se širi, a koji je započeo zajedno sa Izraelom. Čak i dok nastavlja sa trijumfalnim ocenama, on sve više usmerava svoje poruke ka umirivanju nervoznih finansijskih tržišta, pritiskajući saradnike da naglašavaju da će rat uskoro biti gotov.

Nedostatak jasne izlazne strategije nosi opasnosti kako za Trampovo nasleđe, tako i za izglede njegove stranke, dok se republikanci bore da odbrane tesnu većinu u Kongresu na novembarskim međuizborima.

Trampova najveća pogrešna procena bila je razmera odmazde Teherana. Iran je upotrebio preostale rakete i dronove da udari na Izrael i susedne države Zaliva i uglavnom zatvori Ormuski moreuz, kanal kroz koji prolazi petina svetske nafte, što je izazvalo potrese u svetskoj ekonomiji.

Pritisak kod kuće

Ankete pokazuju da je rat izuzetno nepopularan među Amerikancima. Iako je Trampov MAGA pokret uglavnom ostao uz njega, njegova kontrola nad političkom bazom mogla bi oslabiti ako ekonomski uticaj, uključujući visoke cene goriva, potraje. Trampov ukupni rejting pao je na 36%, što je najniži nivo od njegovog povratka u Belu kuću, pokazala je anketa Reuters/Ipsos završena u ponedeljak.

U Beloj kući raste zabrinutost zbog političkih posledica, a republikanski kongresmen Majk Rodžers, predsedavajući Komiteta za oružane snage, kritikovao je administraciju zbog nedostatka informacija o obimu kampanje u Iranu.

Teška diplomatija komplikovana ubistvima

Diplomatski put ne nudi laka rešenja. Plan od 15 tačaka koji je Tramp izneo sličan je onome što je Iran već odbio pre rata: zahteva se demontiranje nuklearnog programa, ograničavanje raketnog arsenala, napuštanje proksi grupa i predaja kontrole nad moreuzom. Iran je to nazvao nepravednim i nerealnim.

Situaciju komplikuje i to što su neki lideri ubijeni u američko-izraelskim napadima zamenjeni još tvrđim strujama. Izraelski zvaničnici, s druge strane, strahuju da bi Tramp mogao učiniti ustupke koji bi im ograničili manevarski prostor.

Protivrečni signali

Ako Tramp zaista odluči da upotrebi kopnene snage, mogao bi da zauzme iransko naftno čvorište na ostrvu Harg ili druga strateška ostrva, pokrene operacije duž obale ili pošalje specijalne snage u složen pokušaj zaplene zaliha visoko obogaćenog uranijuma, za koji se veruje da je zakopan pod zemljom nakon bombardovanja prošlog juna.

Takvi potezi mogli bi prerasti u širi sukob koji podseća na ratove u Iraku i Avganistanu. Zalivski saveznici su upozorili administraciju da ne šalje kopnene trupe u Iran, jer bi to moglo izazvati još goru odmazdu Teherana po njihovu infrastrukturu.

Za sada, Tramp drži svet u neizvesnosti, u jednom trenutku dajući izjave za smirivanje tržišta, a u sledećem upućujući pretnje koje podižu cene energenata. "On je mašina za poruke koja sama stvara 'maglu rata' kako bi protivnike držala u neizvesnosti", zaključuje analitičarka Lora Blumenfeld.

(Telegraf.rs)