Tramp šalje specijalce po osiromašeni uranijum? Cilj je sprečiti Iran da napravi "prljavu bombu"

Predsednik SAD Donald Tramp razmatra vojnu operaciju za izvlačenje oko 450 kilograma uranijuma iz Irana! Prema navodima američkih zvaničnika u pitanju je složena i rizičnu misija koja bi verovatno podrazumevala prisustvo američkih snaga u toj zemlji tokom više dana ili duže.

Tramp još nije doneo konačnu odluku o tome da li će izdati naređenje, rekli su zvaničnici, dodajući da razmatra rizike po američke vojnike, prenosi The Wall Street Journal.

Ipak, predsednik SAD je generalno otvoren za tu ideju, jer bi ona mogla pomoći u ostvarivanju njegovog ključnog cilja - sprečavanja Irana da ikada napravi nuklearno oružje.

Predsednik SAD je takođe ohrabrio svoje savetnike da izvrše pritisak na Iran da pristane da preda taj materijal kao uslov za okončanje rata. Tramp je u razgovorima sa političkim saveznicima jasno stavio do znanja da Iranci ne mogu zadržati taj materijal, i razmatrao je mogućnost njegovog oduzimanja silom ukoliko Iran ne pristane na to za pregovaračkim stolom.

Pakistan, Turska i Egipat delovali su kao posrednici između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Međutim, Vašington i Teheran još nisu započeli direktne pregovore o okončanju rata.

"Zadatak Pentagona je da pripremi opcije kako bi vrhovnom komandantu obezbedio maksimalnu fleksibilnost. To ne znači da je predsednik doneo odluku“, izjavila je portparolka Bele kuće Karolajn Levit. Pentagon nije komentarisao, a portparol Centralne komande SAD (CENTCOM) odbio je da da izjavu.

U nedelju uveče, Tramp je rekao novinarima da Iran mora da učini ono što SAD zahtevaju ili "neće imati državu". Govoreći o iranskom uranijumu, Tramp je rekao: "Daće nam nuklearnu prašinu".

Pre nego što su Izrael i Sjedinjene Američke Države prošle godine u junu izveli niz vazdušnih napada na Iran, verovalo se da ta zemlja poseduje više od 400 kilograma uranijuma obogaćenog na 60 odsto, kao i skoro 200 kilograma fisilnog materijala obogaćenog na 20 odsto, koji se lako može pretvoriti u uranijum obogaćen na 90 odsto pogodan za izradu oružja.

Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), Rafael Grosi, rekao je da smatra da se većina tog uranijuma nalazi na dve od tri lokacije koje su SAD i Izrael gađali u junu: u podzemnom tunelu u nuklearnom kompleksu u Isfahanu i u skladištu u Natanzu.

Stručnjaci navode da Iran poseduje centrifuge za obogaćivanje uranijuma i sposobnost da uspostavi novo podzemno postrojenje za obogaćivanje.

Predsednik SAD i barem neki od njegovih saveznika su privatno rekli da bi bilo moguće zapleniti materijal u ciljanoj operaciji koja ne bi značajno produžila vremenski okvir rata, a ipak bi omogućila SAD da završe sukob do sredine aprila.

Tramp je rekao saradnicima da ne želi dugotrajan rat. Neki od njegovih glavnih pomoćnika žele da se fokusira na druga pitanja, uključujući predstojeće međuizbore, gde ankete pokazuju da bi republikanci mogli da se suoče sa značajnim gubicima.

Bilo koji potez da se silom zapleni uranijum bio bi složen i opasan, rekli su bivši američki vojni oficiri i stručnjaci, što ga svrstava među najzahtevnije operacije koje je naredio Tramp.

Potencijalna operacija, koja bi verovatno izazvala odmazdu Irana, mogla bi takođe produžiti rat daleko duže od vremenskog okvira od 4-6 nedelja koji je Trampov tim javno naveo.

Timovi američkih snaga bi morali da lete do lokacija, verovatno pod vatrom iranskih raketa zemlja-vazduh i dronova. Kada stignu na lice mesta, borbene trupe bi morale da obezbede perimetre kako bi inženjeri sa opremom za iskopavanje mogli da pretražuju ostatke i proveravaju mine i zamke.

Izvlačenje materijala bi verovatno morao da sprovede elitni tim za specijalne operacije, specijalno obučen za uklanjanje radioaktivnog materijala iz zone sukoba.

"Visoko obogaćeni uranijum se verovatno nalazi u 40 do 50 specijalnih cilindara koji podsećaju na ronilačke boce. Morali bi se staviti u transportne kante radi zaštite od nesreća. To bi moglo da napuni nekoliko kamiona", rekao je Ričard Nefju, viši istraživač na Univerzitetu Kolumbija i bivši nuklearni pregovarač sa Iranom.

Osim ako nije dostupan aerodrom, bilo bi potrebno postaviti improvizovani aerodrom za dovoz opreme i odvoz nuklearnog materijala. Čitava operacija bi trajala danima ili čak nedelju dana, rekli su stručnjaci.

"Ovo nije brz dogovor", rekao je penzionisani general Džozef Votel, bivši komandant Centralne komande SAD i Komande za specijalne operacije SAD.

Američke trupe bi mogle da izbegnu tako opasnu operaciju ako bi Iran pristao da preda svoj uranijum kao deo mirovnog sporazuma. SAD su ranije uklanjale obogaćeni uranijum iz strane zemlje u mirnom prenosu.

SAD su 1994. uklonile uranijum iz Kazahstana u operaciji nazvanoj "Projekat Safir". SAD i Velika Britanija su 1998. bile uključene u operaciju uklanjanja visoko obogaćenog uranijuma iz reaktora u blizini Tbilisija, glavnog grada Gruzije. On je odveden u nuklearni kompleks u Škotskoj.

Tramp je odbio javno da kaže da li će narediti misiju izvlačenja uranijuma. U subotu je pozvao svoje pratioce na društvenim mrežama da gledaju emisiju Marka Levina na Foks njuzu, tokom koje se konzervativni komentator zalagao da Tramp "dobije uranijum".

Tokom protekle nedelje, Tramp je tražio diplomatsko rešenje rata, pozivajući Iran da demontira svoj nuklearni rad kao deo dogovorenog sporazuma. Državni sekretar Marko Rubio rekao je prošle nedelje da SAD mogu postići svoje glavne ciljeve bez kopnenih snaga.

Iran trenutno ne obogaćuje uranijum, rekli su američki zvaničnici, i morao bi da ga obogati do kvaliteta za oružje, a takođe i da napravi bojevu glavu ili bombu ako želi da postane država sa nuklearnim oružjem. Iran takođe nema interkontinentalnu balističku raketu koja može da dosegne američku domovinu, ali bi mogao da ima desetine do 2035. godine ukoliko Iran odluči da prilagodi svoju svemirsku lansirnu raketu, prema projekciji Odbrambene obaveštajne agencije od prošle godine.

Dok vojska nastavlja da napada ciljeve u Iranu, Tramp dobija brifinge o izazovima operacije sa uranijumom, rekli su američki zvaničnici. Vojska se takođe priprema za druge opcije ukoliko predsednik izda naređenje, uključujući pozicioniranje jedinica marinaca za brzi odgovor i padobranaca iz 82. vazdušno-desantne divizije vojske u regionu koji bi mogli da zauzmu strateške lokacije poput ostrva kod južne obale Irana, prema rečima američkog zvaničnika.

Pentagon poseduje mnogo sredstava u regionu potrebnih za sprovođenje vađenja uranijuma ako se to naredi, i razmatra raspoređivanje dodatnih 10.000 kopnenih trupa kako bi predsedniku dao više opcija u ratu, prema rečima američkih zvaničnika.

Upitan na konferenciji za novinare Pentagona početkom ovog meseca šta SAD planiraju da urade u vezi sa iranskim obogaćenim uranijumom, ministar odbrane Pit Hegset rekao je da se nada da će Teheran pristati da ga preda, ali je nagovestio da američka vojska ima opcije da ga zapleni ako Iran odbije.

"Predsednik je držao pogled usmeren na nuklearne kapacitete", rekao je Hegset 13. marta.

"Imamo niz opcija, uključujući i odluku Irana da će ih predati, što bismo naravno pozdravili. Ne bih, nikada ne bih rekao ovoj grupi ili svetu šta smo spremni da uradimo ili koliko daleko smo spremni da idemo, ali svakako imamo opcije", dodao je Hegset.

Sve najnovije informacije o situaciji na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf.rs)