Ako vanzemaljci postoje, šta bi mislili o nama? Tramp naredio objavljivanje dosijea o NLO

Generacijama se ljudi pitaju - Kakav bi bio vanzemaljski život sa druge planete? Ali retko postavljamo, po mnogima ključno pitanje - Šta bi oni mislili o nama?

To je pitanje koje može da donese, pa, prilično neprijatne odgovore ako ste stanovnik Zemlje, prenosi portal NDTV.

"Kada bih posmatrao Zemlju iz daljine, bio bih prilično razočaran", kaže teorijski fizičar Avi Loeb.

"Većina naših ulaganja usmerena je na sukobe kako bismo sprečili druge da nas ubiju ili da mi ubijemo njih. Pogledajte rat u Ukrajini zbog malo teritorije. To nije znak inteligencije".

Debata o tome da li su mali zeleni ljudi ili NLO među nama pojačala se u februaru kada je bivši predsednik SAD Barak Obama, odgovarajući na pitanje jednog podkastera, rekao da su vanzemaljci "stvarni", ali da ih on "nije video" i da se "ne kriju u Oblasti 51". Predsednik Donald Tramp kasnije je na društvenim mrežama objavio da naređuje objavljivanje vladinih dosijea zbog "ogromnog interesovanja".

Povećano interesovanje za NLO takođe raste dok se Sjedinjene Američke Države vraćaju ka Mesecu, uz lansiranje NASA misije Artemis II. Četvoro astronauta na brodu obaviće obilazak oko Meseca pre nego što se vrate na Zemlju.

U svetu rastrzanom ratovima, građanskim nemirima, klimatskim promenama i podelama, lako je zapitati se šta bi novopridošli na planetu Zemlju mogli da pomisle o nama i našim borbama. Kako god bilo, velika većina Amerikanaca deli osećaj iz slogana serije "Dosije X": „Istina je tamo negde.“

Istraživanje iz 2021. godine koje je sproveo "Pew Research Center" pokazalo je da oko dve trećine Amerikanaca smatra da inteligentan život postoji na drugim planetama. Oko polovine odraslih u SAD reklo je da su NLO koje su prijavili pripadnici vojske "definitivno" ili "verovatno" dokaz inteligentnog života van Zemlje.

"Ne želimo da mislimo da je ovo jedino mesto u ovom izuzetno i nezamislivo velikom univerzumu gde su se pojavili život, inteligencija, pa čak i tehnologija", kaže Bil Dajmond, predsednik i izvršni direktor SETI instituta u Mauntin Vjuu (Kalifornija).

"To na neki način govori o ljudima: Ne želimo da budemo sami".

Amerikanci su bili fascinirani mišlju na život van ove planete nakon što su 1947. godine pronađeni ostaci u blizini Rozvela, u Novom Meksiku. Vojska je prvobitno rekla da materijal potiče od letećeg diska, samo da bi promenila kurs i javnosti rekla da je od meteorološkog balona.

Holivud je to prihvatio. Leteći tanjiri, mali zeleni ljudi, a na kraju i humanoidni sivi vanzemaljci postali su deo popularne kulture. Čak se i 5. april svake godine slavi u kultnoj franšizi "Zvezdane staze" kao "Dan prvog kontakta" kako bi se obeležio datum 2063. godine kada je čovečanstvo, u kanonu "Zvezdanih staza", prvi put stupilo u kontakt sa Vulkanima.

Mnogo toga u popularnoj kulturi sugeriše da bi vanzemaljci mogli biti agresivni. Prisila Vold, koja predaje naučnu fantastiku na Univerzitetu Djuk, ima teoriju o tome zašto.

"Čini mi se da je to odraz na to ko smo, da projektujemo na vanzemaljce način na koji se ophodimo jedni prema drugima", kaže Prisila Vold i dodaje:

"Dakle, vanzemaljci silaze, žele da nas osvoje, nasilni su. Na koga to zvuči? Zvuči kao mi".

Pentagon je 2024. godine objavio stotine izveštaja o neidentifikovanim i neobjašnjivim vazdušnim fenomenima. Međutim, taj pregled nije dao nikakve naznake da je njihovo poreklo vanzemaljsko.

U dve odvojene prilike, Debi Dmitro je videla stvari na nebu iznad južnog okruga Oukland u Mičigenu. Zelenkasti objekat koji je, kako Dmitro kaže, videla 1. marta na nebu iznad Rojal Ouka u Mičigenu, nije ličio ni na avion ni na helikopter. Dmitro, 56-godišnji medicinski stručnjak, priznaje da je to mogla biti neka vrsta komercijalnog ili dostavnog drona.

Ono što je videla 2023. godine u istom području severno od Detroita nije tako lako objasniti.

"Četiri žuta svetla, žućkasto-zlatna svetla i sva su letela veoma, veoma nisko", seća se Dmitro. Ona kaže da su svetla bila oko 30 metara iznad najbližeg mesta.

"Nikada nisam videla ništa tako nisko bez ikakve buke i da leti u potpunoj jednoobraznosti", kaže ona. "Da li je to nešto što je napravio čovek? Da li je to nešto što nije napravio čovek? Ko zna?".

Ko zaista zna? NLO, termin za neidentifikovane leteće objekte, poslednjih godina je ustupio mesto neidentifikovanim vazdušnim fenomenima ili neidentifikovanim anomalnim fenomenima.

"Apsolutno, postoje takve stvari" kao što su NLO, kaže Dajmond, čiji SETI, Potraga za vanzemaljskom inteligencijom, teži da istraži, pretraži i razume prirodu života i inteligencije u univerzumu.

"Ljudi posmatraju stvari na nebu koje ne mogu odmah identifikovati ili prepoznati kao ljudski inženjering, poput aviona, dronova ili helikoptera, ili životinja, poput ptica, i stoga ne znaju šta su", kaže Dajmond.

Kao i mnogi, Dmitro želi da zna šta vlada zna.

"Mislim da postoji više informacija. Otvorena sam da saznam više", kaže ona. "Otvorenog sam uma. Uvek se radi o naučnim dokazima".

Penzionisani kontraadmiral Timoti Galaude kaže da dokazi jasno pokazuju da postoje NPZ (nejasna kosmička vozila) koje lete vazdušnim prostorom i okeanima.

"Neljudska inteligencija koja njima upravlja ili kontroliše je apsolutno stvarna", kaže Galaude. "Pronašli smo srušene letelice. Ne znamo da li su vanzemaljskog porekla".

Galaude je radio kao vršilac dužnosti administratora Nacionalne uprave za okeane i atmosferu. Učestvovao je u kongresnom saslušanju 2024. godine o otkrivanju NPZ i kaže da je objavljivanje vladinih dokumenata koje je obećao Tramp nešto što ljude zanima. On se samo nada da će predsednik ispuniti obećanje.

U univerzumu postoje milijarde galaksija i svaka ima milijarde zvezda, tako da je verovatnoća da se život razvio negde drugde prilično velika, prema profesoru astronomije sa Univerziteta u Mičigenu, Edvinu Berginu, koji predaje o traženju života negde drugde.

On veruje da bi inteligentna bića, ako bi prešla velike udaljenosti da bi stigla do Zemlje, dala o sebi znanje - uprkos sklonosti čovečanstva ka stvaranju haosa.

"Mislim da bi nas gledali kao da smo ludi... ali bi izašli“, kaže on. „Mislim, zašto biste inače dolazili ovde osim ako nećete sedeti i posmatrati".

Loeb, direktor Instituta za teoriju i računarstvo na Harvardu i šef univerzitetskog projekta Galileo za sistematsku naučnu potragu za dokazima o vanzemaljskim tehnološkim artefaktima, veruje u verovatno postojanje vanzemaljaca.

"Možda nam se smeju. Možda nas posmatraju... kako bi se uverili da nećemo postati predatori, da nećemo postati opasni za njih", kaže on.

Veliki deo vladine tajnosti oko NLO i nenaseljenih tehnoloških artefakata povezan je sa problemima nacionalne bezbednosti, prema Dajmondu.

"Imamo prilično napredne tehnologije, satelitske, zemaljske, koje služe za razne svrhe, uglavnom nacionalne bezbednosti i odbrane, a usmerene su ka nebu ili stvarima na avionima. Ponekad one detektuju objekte. Tehnologija koja stoji iza toga je osetljiva i zaštićena", tvrdi Dajmond.

Vladini podaci, uključujući "riznicu" video snimaka UAP koje mornarica ima, trebalo bi da se podele sa naučnicima radi istraživanja i boljeg razumevanja karakteristika objekata, kaže Galaude, koji je proveo 32 godine u mornarici i pregledao poverljive video snimke UAP.

"Kada pogledate ove stvari u našem vazdušnom prostoru koje se zamalo sudaraju sa našim avionima, to je stvarno opravdana zabrinutost", kaže on.

"Jednostavno nismo sigurni šta su i šta nameravaju da urade svojom interakcijom sa čovečanstvom. To bi mogla biti pretnja nacionalnoj bezbednosti ili ne".

Kada je neznanje ikada bilo dobra nacionalna strategija?", pita Galaude.

"Bilo da je strašno, štetno ili ne, ili mešavina, mislim da je traženje istine u našem najboljem interesu".

U međuvremenu, Dajmond ne misli da bi se bilo koji "pravi susret sa vanzemaljcima mogao čuvati u tajnosti".

"Ako je neka civilizacija savladala međuzvezdana putovanja, ona ima tehnologiju i mogućnosti koje prevazilaze naše najluđe shvatanje. Ako žele da komuniciraju, hoće, ako ne žele, neće. Ako žele da budu viđeni, biće viđeni, a ako ne, neće biti!", kaže on.

(Telegraf.rs)