Iran vodi tajne operacije u Nemačkoj? Kruže ozbiljne optužbe na račun EU, SAD svemu pokušao da stane na put

Iran koristi mrežu kompanija u Nemačkoj za upravljanje sredstvima i nabavku mašina i tehnologije. Istrage pokazuju da SAD zauzimaju oštriji stav prema ovom poslu nego EU, a nemački Savezni zavod za zaštitu ustava (BfV) upozorava na rizičan scenario.

Iza zvona na vratima sa neupadljivim nazivom kompanije na jednostavnoj posleratnoj zgradi u zapadnom okrugu Esena nalazi se trgovačko središte za Teheran. Kada je su novinari uglednog nemačkog nedeljnika Welt Am Sonntag prvi put pozvonili na vrata zapuštenog poslovnog kompleksa u decembru 2022. godine, niko nije otvorio. Umesto toga, prozor na prvom spratu je bio otvoren. Stariji muškarac je signalizirao da nema o čemu da se razgovara. Tri godine kasnije, u oktobru 2025, Ministarstvo pravde SAD stavlja muškarca na listu sankcija.

Preporučujemo

Sejed Behzad B., rođen u Teheranu, generalni je direktor kompanije Wirtschaftshaus Deutschland GmbH, koji je navodno isporučio delove za helikoptere i motore dvema iranskim kompanijama, od kojih jedna popravlja helikoptere za Iransku revolucionarnu gardu i proizvodi kopije američkih modela.

Još jedna kompanija u ulici Lihtštrase u Esenu, koju je B. posedovao do 2024. godine, takođe je bila pod lupom američkih vlasti. Razlog - navodno je njen osnivač istovremeno bio generalni direktor iranske kompanije za helikoptere i posredovao u ugovorima o nabavci za Esen. Ovi slučajevi nisu dobili pažnju u nemačkim medijima. Pa ipak, oni su simptomi velikog problema: režim mula, zavisan od visoke tehnologije i mašina iz inostranstva, više puta koristi kompanije u Nemačkoj za tajnu nabavku materijala – često za vojnu upotrebu. Druge kompanije ulažu novac u ime Teherana, povećavajući i premeštajući imovinu mula i njihovih saveznika. Severna Rajna-Vestfalija je centar operacija Irana.

Dok su SAD reagovale oštrim sankcijama još pre nekoliko godina, poslovi u EU su delimično tekli neometano. Problem preti da postane veći. BfV upozorava da Iran može pomoću tehnologije iz Nemačke ponovo izgraditi energetsku, industrijsku i vojnu infrastrukturu uništenu u ratu sa SAD i Izraelom.

"Ako sadašnje rukovodstvo opstane, može se očekivati da će obnova i rekonstrukcija postrojenja biti forsirana ilegalnom nabavkom visokih tehnologija iz Evrope i Nemačke", ističu. Pre svega, dual-use proizvodi, tj. robа koja se koristi i u vojne i u civilne svrhe, biće potrebni za izgradnju odgovarajućih istraživačkih, razvojnih i proizvodnih objekata.

Helikopteri za revoluciju

U Esenu Sejed Behzad B. deluje kao pauk u mreži. Pomogao je da se mnoge firme sa vezama za Iran smeste na njegovu adresu u Lihtštrase. Na jednoj web-stranici B. se predstavlja kao poslovni konsultant. Navodi da se takođe specijalizovao za izvoz mašina i postrojenja na Bliski istok.

Baš takvi izvozi su pod strožim nadzorom vlasti. Prošle godine EU je ponovo uvela čitav niz sankcija koje su bile ublažene u okviru nuklearnog sporazuma sa Iranom 2015. Od tada je zabranjeno izvoziti određenu robu koja bi mogla biti korišćena u vojne svrhe ili za iranski nuklearni program. To uključuje, pored oružja, i specijalne mašine, određena industrijska postrojenja, delove za rakete i izabranu tehnologiju za naftnu i gasnu industriju.

Tako je Sejed Behzad B., iako EU - za razliku od SAD - do sada nije uvela direktne sankcije protiv njegovih firmi, došao u fokus nemačkih istražitelja. Državno tužilaštvo u Esenu je krajem 2025. pokrenulo istragu. Sajed Behzad B. se tereti za kršenje Zakona o spoljnjoj trgovini. Radi se - opet - o helikopteru, piše Welt.

Još jedan trag vodi do Revolucionarne garde. Prethodnu internet stranicu Wirtschaftshaus Deutschland GmbH pravio je čovek kojeg je Viši regionalni sud u Diseldorfu u decembru 2023. godine osudio na skoro tri godine zatvora. Iranac Babak J. izvršio je napad na sinagogu u Bohumu.

Revolucionarna garda ga je angažovala preko kontakta na bajkerskoj sceni. Prethodno je igrao ulogu zvaničnika u raznim kompanijama. Neke od njih su delile adresu: Lihtštrase u Esenu.

Posrednici mula

Iranski režim se predstavlja u mnogo blistavijem svetlu na diseldorfskoj Kenigsale. Ovde, na odličnoj poslovnoj lokaciji, već više od tri decenije ima sedište kompanije IFIC Holding AG. Skraćenica označava "Iran Foreign Investment Company" (Iranska kompanija za strane investicije), državnu kompaniju sa sedištem u Teheranu. Njena nemačka podružnica upravlja akcijama u drugim kompanijama i drži sredstva za iranski režim. Prema godišnjem izveštaju za 2024. godinu, IFIC je imao približno 250 miliona evra u gotovini i obaveze od skoro 400 miliona evra.

Već 2006. "Spiegel" je opisao Holding kao čvorište za iranska ulaganja. Do najmanje 2019. firma je držala udele u čeličani "Thyssenkrupp", gde je povremeno bio u nadzornom odboru i iranski zamenik ministra ekonomije. Od 2018. firmu su sankcionisale vlasti SAD. Istraživanja Welta pokazuju da firma stoji u centru mreže firmi koja neprimetno za javnost može investirati u strane firme i možda poslovati mimo postojećeg sankcionog režima.

Dva imena koja se do danas često pojavljuju su Mohamad Ali M. i Vahid M. Prema iranskim opozicionim krugovima, prijatelji su već oko 15 godina aktivni za režim u inostranstvu. Bezbednosne vlasti nisu dale podatke o ovim muškarcima.

Svi putevi vode u Pfefikon

Prateći trag IFIC-a dalje, dolazi se do švajcarskog poreskog raja Pfefikon, značajnog grada kantona Cirih. U Ulici Oberdorf 2, u opštini sa oko 12.500 stanovnika, registrovana je 31 firma – mnoge imaju veze sa Teheranom. Jedna od njih je United European Investment AG. Firma je bivši akcionar u direktnoj vezi sa značajnim stečajem: Hansa Group.

Hemijska firma sa sedištem u Gentinu, koju vode dva iranska brata, proglasila je stečaj 2014. Pre toga je privukla pažnju zbog zavere za legalno zaobilaženje sankcija. Bivši CEO Hansa Group tada je opisao posao kao "sivu zonu". Nakon što je Savezna kancelarija za ekonomske poslove i kontrolu izvoza (BAFA) 2010. godine uvela zabranu izvoza iranskoj naftnoj i gasnoj kompaniji Sepanir, Hansa grupa je jednostavno izvezla robu novoosnovanoj fiktivnoj kompaniji.

Welt navodi da se Švajcarska čini savršenim utočištem za Teheran. Više firmi u gorepomenutoj ulici deli istu poštansku adresu sa finansijskom konsultantskom firmom koja nudi "optimalna poreska rešenja". Ukupno su tri švajcarska državljana uključena u mrežu firmi oko IFIC-a. Jedan od njih je odgovorio na upit Welta rečima "IFIC Holding je sigurno bio dobar nemački poreski obveznik. To ćete sigurno odmah primetiti, zar ne?"

Čovek sa dosijeom

Neke od veza na koje se Teheran oslanja u Nemačkoj postoje decenijama. Slučaj Farhada S. to ilustruje.

Farhad S. je poznato ime bezbednosnim organima bar od početka 1990-ih. Nakon što je iranski tim ubio četvoricu kurdskih političara u egzilu u jednom berlinskom restoranu u septembru 1992. godine, Farhad S. se pojavio u istražnim dosijeima. Parlamentarna istraga o napadu na "Mikonosu" zaključila je da je, sada 70-godišnjak, bio jedan od najbližih prijatelja napadača, Kazema Darabija. Štaviše, Farhad S. je imao veze sa iranskom obaveštajnom službom, navodi Wel.

Bez problema do prošle godine je vodio dve firme u okolini Diseldorfa. Jedna od firmi, Tara Steel Trading GmbH, iz čijeg rukovodstva se Farhad S. povukao u leto 2025, od 2020. je na američkoj listi sankcija. Tara Stil je navodno podružnica u potpunom vlasništvu Mobarakeh Stila, najvećeg iranskog proizvođača čelika, a 2018. godine je ostvarila preko 100 miliona dolara prihoda i nabavila rezervne delove za Mobarakeh Stil u vrednosti od desetina miliona dolara.

Značajan deo izvoza nekih firmi godinama je obavljen preko iranskih banaka sa ograncima u Nemačkoj. Tu spada iranska Nacionalna banka Melli sa sedištem u Hamburgu. Banke se već godinama sumnjiče da finansiraju nuklearne programe režima, vojsku i terorističke organizacije poput Hezbolaha i Hamasa. Tek u septembru 2025. EU je ponovo aktivirala oštre sankcije.

Da li je Brisel reagovao previše sporo?

Welt je poslao pitanja Evropskoj komisiji o sankcijama Iranu, a kako navode, Komisija je prebacila odgovornost na Evropski savet. Ni on se nije osećao nadležnim i ponovo je prebacio na Komisiju. Odgovora nije bilo.

U Esenu izgleda da Sejed Behzad B. već radi na tome da omogući put u Nemačku i drugim iranskim preduzetnicima. U online video-snimcima objašnjava kako Iranci kroz osnivanje firmi u Nemačkoj mogu dobiti boravišne dozvole. Nakon pet godina mogli bi da uzmu i kredite i pošalju novac u Iran - uprkos svim sankcijama. To bi moglo čak i bez ličnog prisustva. Potrebni su samo pravi ljudi. Na pismeni upit B. nije odgovorio.

(Telegraf.rs)