Iran preti da će zatvoriti drugi ključni trgovinski prolaz: Ormuz je početak, oči sveta uprte u "Kapiju suza"!

Krhki prekid vatre između SAD i Irana stavljen je na test izveštajima o nastavku teheranske blokade Ormuskog moreuza, uprkos zahtevu američkog predsednika Donalda Trampa za "potpuno i momentalno" ponovno otvaranje ovog ključnog plovnog puta.

Ali dok američki i iranski zvaničnici pregovaraju o uslovima za potencijalni trajni prekid rata, pri čemu ključne tačke poput slobode plovidbe kroz moreuz - i načina na koji bi to funkcionisalo dugoročno - tek treba da budu rešene, raste zabrinutost oko još jedne kritične pomorske uske tačke, piše TIME.

Bab el Mandeb, vodeni put smešten između Jemena i Džibutija i Eritreje na Rogu Afrike, našao se pod pretnjom iranskih zvaničnika.

Ali Akbar Velajati, savetnik vrhovnog vođe Irana, upozorio je tokom vikenda da SAD "posmatraju Bab el Mandeb isto kao i Ormuz".

Ako se Bela kuća "usudi da ponovi svoje sulude greške, ubrzo će shvatiti da se protok globalne energije i trgovine može prekinuti jednim potezom", rekao je on.

Mohamad Bager Galibaf, predsednik iranskog parlamenta, takođe je ukazao na iranski interes za Bab el Mandeb, što na arapskom znači "Kapija suza", zbog teških uslova za plovidbu.

"Koliki udeo u globalnim isporukama nafte, tečnog prirodnog gasa, pšenice, pirinča i đubriva prolazi kroz moreuz Bab el Mandeb?", upitao je on 3. aprila. "Koje zemlje i kompanije čine najveći obim tranzita kroz moreuz?"

Neke ključne brodarske kompanije preusmerile su brodove dalje od moreuza Bab el Mandeb i Sueckog kanala rano u toku rata sa Iranom. Danska kompanija za kontejnerski transport Maersk saopštila je da je odlučila da "za sada pauzira buduće plovidbe preko Sueca kroz moreuz Bab el Mandeb", navodeći bezbednosne razloge.

Činjenica da moreuz Bab el Mandeb sa jedne strane nadgledaju jemenski militanti Huti koje podržava Iran, dodatno komplikuje stvari.

Abed al-Tavr, jemenski vojni zvaničnik, ukazao je krajem marta da bi zatvaranje Bab el Mandeba bilo među primarnim opcijama koje bi Huti mogli preduzeti kao odgovor na dalju eskalaciju rata sa Iranom.

"Iskoristićemo adut zatvaranja moreuza Bab al-Mandab za američke i izraelske brodove i pomorsku i vazdušnu blokadu Izraela i Amerike", rekao je on, prema iranskim državnim medijima.

Huti su često ometali plovidbu kroz moreuz Bab el Mandeb između Crvenog mora i Indijskog okeana.

Militantna grupa je počela da izaziva ozbiljne poremećaje u plovidbi kroz Crveno more 2023. godine, ubrzo nakon početka rata između Izraela i Hamasa, ispaljujući protivbrodske balističke rakete na plovila.

Sada, kada napetost oko pomorske plovidbe na Bliskom istoku dostiže kritičnu tačku, evo šta treba znati o moreuzu Bab el Mandeb i kako bi blokada bilo koje vrste mogla značajno uticati na globalnu trgovinu.

Šta je moreuz Bab el Mandeb?

Moreuz Bab el Mandeb povezuje Crveno more sa Adenskim zalivom i Arapskim morem i sužava se na oko 29 kilometara na svojoj najužoj tački.

On služi kao ključna tranzitna ruta za isporuke nafte koje se kreću iz Persijskog zaliva kroz Suecki kanal ka Evropi i dalje ka različitim svetskim brodarskim tržištima.

"Bab el Mandeb je, baš kao i Ormuz, kritičan za globalnu ekonomiju", kaže za TIME Noam Rejdan, viši saradnik na Vašingtonskom institutu za bliskoistočnu politiku. "To je uska tačka kroz koju prolaze različiti brodovi, kontejnerski brodovi, naftni tankeri ili nosači koji se kreću između različitih regiona ili kontinenata."

U novembru 2023. godine, tokom ranih faza rata Izraela i Hamasa, jemenska milicija Huti počela je da gađa komercijalne brodove u Crvenom moru, ometajući protok kroz Bab el Mandeb.

Napadi su poremetili brodske rute i negativno uticali na globalnu trgovinu.

Prema Američkoj upravi za energetske informacije (EIA), izvoz sirove nafte i naftnih derivata koji prolaze kroz moreuz Bab el Mandeb povećao se sa 5,7 miliona u 2020. na 9,3 miliona barela dnevno u 2023. godini. Ova cifra je pala na 4,1 milion barela dnevno u 2024. godini nakon napada Huta na moreuz i ostala stabilna na 4,2 miliona barela u prvom kvartalu 2025. godine.

Emili Holand, direktorka programa za Evroaziju u Institutu za spoljnopolitička istraživanja, koja je bila u NATO brodskom centru kao zamenica političkog savetnika za kritičnu industrijsku infrastrukturu tokom kampanje Huta, opisala je uticaj grupe kao "veoma remetilački".

"Nije da su Huti ispaljivali rakete i dronove na svaki brod, to je više tržišni signal da oni to mogu, pa su brodovi neradi da prolaze kroz moreuz jer ne mogu da dobiju osiguranje za to", kaže ona.

Huti su svoju kampanju predstavili kao čin solidarnosti sa palestinskim ciljem.

Pomorska uprava SAD opisala je napade Huta kao napade na brodove povezane sa Izraelom, SAD ili Velikom Britanijom, kao i na bilo koji brod u okviru grupe ili kompanije za koju je identifikovano da pristaje u izraelske luke prilikom tranzita kroz moreuz Bab el Mandeb.

Nakon prekida vatre između Izraela i Hamasa u oktobru 2025. godine, izveštavano je da će Huti pauzirati napade na komercijalne brodove u Crvenom moru.

Ali čak i od tada, tranzit nafte kroz Bab el Mandeb ostao je uglavnom nepromenjen zbog pretnje koju Huti predstavljaju kompanijama i naftnim tankerima u regionu i bezbednosnih briga.

Kako je Iran pretio da će ograničiti moreuz Bab el Mandeb - i kako bi to moglo uticati na globalnu trgovinu?

Iranski zvaničnici su ukazali da bi, ukoliko bi se rat ponovo pokrenuo i eskalirao, Bab el Mandeb mogao biti iskorišćen kao geopolitički adut za cenkanje na sličan način kao i Ormuski moreuz.

Visoki iranski izvor citiran je za Reuters 7. aprila da će, "ako situacija izmakne kontroli, iranski saveznici takođe zatvoriti moreuz Bab el Mandeb".

Direktna sposobnost Irana da deluje u regionu je ograničena, napominje Judžin Golc, vanredni profesor političkih nauka na Univerzitetu Notr Dam.

"Razlog zašto Iran može da preti ometanjem brodova u Ormuskom moreuzu je taj što Iran ima vojne snage stacionirane direktno na obali moreuza. Iran nema vojne snage blizu Bab el Mandeba", kaže Golc za TIME, dodajući da bi Iran umesto toga morao da ostvaruje svoj uticaj preko regionalnih proksija.

Pokret Huti najavio je ulazak u iranski rat ispaljivanjem salve balističkih raketa na južni Izrael 28. marta.

"Iran ih snabdeva oružjem i novcem i svim vrstama ideološke podrške", kaže Holand. "Ako gledamo na neku vrstu egzistencijalnog poremećaja za iranski režim, na šta predsednik SAD Donald Tramp aludira, onda je svakako moguće da bi Iranci mogli uticati na Hute da povećaju tempo svojih napada."

Uprkos smanjenom saobraćaju, Bab el Mandeb ostaje strateški značajan i ključna brodska ruta.

Moreuz sve više služi kao alternativni put za isporuke nafte preusmerene iz Persijskog zaliva, uključujući saudijsku sirovu naftu transportovanu preko naftovoda Istok-Zapad do luka na Crvenom moru, a takođe je ključan za ruski izvoz nafte na azijska tržišta poput Indije.

"Bab el Mandeb trenutno služi kao ključni prolaz za protok saudijske sirove nafte koja je morala biti preusmerena iz Persijskog zaliva u Crveno more zbog krize u Ormuskom moreuzu", kaže Rejdan. "Ako se desi bilo šta krupno u Bab el Mandebu slično Ormuskom moreuzu, to će imati ogromne posledice po regionalne zemlje poput Saudijske Arabije koje se trenutno oslanjaju na moreuz za isporuku sirove nafte, posebno azijskim klijentima."

"To će takođe izvršiti dodatni pritisak na globalnu ekonomiju", dodaje ona. "Ograničiće kretanje nekoliko roba preko ključnih uskih tačaka u regionu."

Da li je Iran ranije blokirao moreuz Bab el Mandeb?

Iran nije direktno blokirao moreuz Bab el Mandeb, koji je od 2023. godine uglavnom pao pod uticaj snaga Huta.

Iran je pokazao interesovanje za to područje kroz ograničenu pomorsku aktivnost u aprilu 2015. godine, kada su iranski pomorski zvaničnici rekli da su dva razarača stigla do ulaza u Bab el Mandeb, opisujući svoju misiju kao zaštitu komercijalne plovidbe.

Analiza Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS) opisala je odnos Irana i Huta kao partnerstvo, a ne kao direktnu komandnu strukturu.

IISS je utvrdio da, uprkos prisustvu iranskih političkih i vojnih savetnika u jemenskoj prestonici Sani, odnos između Irana i Huta ostaje takav da obe strane potvrđuju svoju nezavisnost dok se često usklađuju u pogledu spoljnopolitičkih i vojnih ciljeva.

"Huti su deo iranske (kako mi to zovemo) Osovine otpora, grupe koja je ideološki usklađena sa Teheranom", kaže Holand. "Ali oni imaju sopstvene ciljeve, pa ostaje da se vidi da li će Huti pristati da urade ono što Iran želi."

Ipak, Holand dodaje da ako bi "Iran izvršio značajan pritisak na njih, postoji šansa da bi mogli da urade ono što su uradili 2024. godine, a to je efektivno zatvaranje moreuza Bab el Mandeb."

Kako je blokada Ormuskog moreuza poremetila cene nafte širom sveta?

Blokada Ormuskog moreuza i njen težak uticaj širom sveta služe kao oštro upozorenje.

Ograničenje plovidbe kroz ovaj ključni prolaz dovelo je do skoka cena nafte tipa Brent, koje su u utorak dostigle oko 115 dolara po barelu pre nego što su pale prema 92 dolara nakon objave prekida vatre.

"Ono što smo videli u Ukrajini, a sada i ovde sa zatvaranjem Ormuskog moreuza, jeste da vlade tretiraju energente kao legitimnu metu rata, i to će oblikovati tržište", kaže Holand.

Ako bi se Bab el Mandeb suočio sa sličnim poremećajem, efekti bi mogli pogoršati postojeće napetosti.

Uprkos privremenom prekidu vatre, pritisci na snabdevanje i dalje postoje.

"Zaista smo u ogromnoj energetskoj krizi. Mislim da su ljudi to primetili, ali... nisu razumeli težinu i dugoročne efekte", tvrdi Holand.

"Možete otvoriti moreuz, nafta može ponovo da teče, ali i dalje imate ove dugoročne efekte, naročito to što su siromašnije zemlje istisnute visokim cenama”, nastavlja ona. „Naravno, SAD su manje izložene. Ipak, pošto je nafta globalno tržište, američki potrošači to takođe osećaju."

Sve najnovije informacije o situaciji na Bliskom istoku možete da pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf.rs)