UPOZORENJE Zbog haosa oko Ormuskog moreuza, Kina bi mogla da osvoji Tajvan bez ispaljenog metka

Kina možda neće morati da pokrene invaziju na Tajvan da bi izazvala globalnu ekonomsku krizu, prema novoj analizi koja izvlači pouke iz nedavnih poremećaja u Ormuskom moreuzu.

Kako je Iran pokazao čak i ograničeno ometanje ključne tačke za prolaz brodova može uzdrmati globalna tržišta podići cene, poremetiti lance snabdevanja i uzdrmati poverenje investitora, prenosi Fox News.

Analitičari upozoravaju da bi Peking mogao primeniti sličnu strategiju prema Tajvanu, najvažnijem svetskom centru za napredne poluprovodnike.

Ako bi Kina sutra krenula da blokira Tajvan, "Američki penzioneri koji imaju 401(k) penzione račune osetili bi to odmah“, rekao je Ejsk Frejman, saradnik Hoover Institution.

Poremećaj u snabdevanju poluprovodnicima sa Tajvana mogao bi izazvati naglu rasprodaju na globalnim tržištima, pogodivši velike američke tehnološke akcije koje čine značajan deo penzionih portfolija u SAD.

Dok je veći deo pažnje u Vašingtonu dugo bio usmeren na odvraćanje kineske invazije na Tajvan, Frajman tvrdi da bi veći rizik mogla predstavljati nejasnija strategija korišćenje ekonomskog pritiska, vojnog signaliziranja i tržišne panike kako bi se ostrvo izolovalo bez pokretanja potpunog rata.

On dalje razrađuje taj argument u svojoj novoj knjizi "Defending Taiwan: A Strategy to Prevent War with China" (Odbrana Tajvana: Stratagija za sprečavanje Kine da pokrene rat), objavljenoj prošle nedelje, upozoravajući da bi Peking mogao "da stegne, izoluje i prinudi Tajvan na pokornost bez ispaljenog metka".

Kina je poslednjih godina značajno povećala vojne aktivnosti oko Tajvana, sprovodeći velike vojne vežbe koje simuliraju scenarije opkoljavanja i blokade. Analitičari kažu da te vežbe odražavaju sve veći fokus na opcije koje su ispod praga invazije.

Ta analiza dolazi nakon što je nova Godišnja procena pretnji koju je objavila Kancelarija direktora Nacionalne obaveštajne službe otkrila da kineski lideri "trenutno ne planiraju da izvrše invaziju na Tajvan" i "nemaju fiksni vremenski okvir za postizanje ujedinjenja".

Ovo otkriće podstaklo je debatu u Vašingtonu o tome da li su Sjedinjene Države previše fokusirane na odvraćanje tradicionalnog amfibijskog napada, dok previđaju postepenije oblike prisile.

Kineska vojna doktrina dugo uključuje ono što naziva "zajedničkom kampanjom blokade", a analitičari primećuju da je Peking sve više signalizirao svoju sposobnost da izoluje Tajvan kombinacijom pomorskih, vazdušnih i operacija obalske straže.

Kina je poslednjih godina značajno povećala vojnu aktivnost oko Tajvana, sprovodeći vežbe velikih razmera koje simuliraju scenarije opkoljavanja i blokade. Analitičari kažu da te vežbe odražavaju sve veći naglasak na opcijama koje nisu invazija.

Analitičari Instituta za proučavanje rata (ISW) i Američkog instituta za preduzetništvo slično su upozorili da Kina aktivno uvežbava elemente blokade, a nedavne vežbe simuliraju napore da se odseku glavne tajvanske luke i ograniče pristup energetskim i trgovinskim putevima.

Frajman je rekao da se obaveštajna procena poklapa sa njegovim stavom da bi preferirana strategija Pekinga mogla da bude manja od otvorenog rata.

"Kineski plan A je da osvoji Tajvan bez borbe", rekao je.

Analitičari kažu da Kina ne bi nužno morala da uvede potpunu blokadu. Umesto toga, Peking bi mogao da se osloni na vojne vežbe, pomorske inspekcije i ograničene zone kako bi povećao rizik od poslovanja u Tajvanskom moreuzu.

Sama ta neizvesnost mogla bi biti dovoljna da izbaci osiguravajuće kompanije i brodarske kompanije iz regiona, efikasno prekidajući trgovinu Tajvana. Sa otprilike polovinom svetskih kontejnerskih brodova koji prolaze kroz moreuz, čak i ograničeni poremećaji mogli bi da se odraze na globalne lance snabdevanja.

Nedavni izveštaj Centra za strateške i međunarodne studije, zasnovan na 26 simulacija ratnih igara, ispitao je scenarije u kojima kineske snage ulaze i presretaju komercijalne brodove koji idu ka Tajvanu, što izaziva široke poremećaje u globalnoj trgovini i povećava rizik od eskalacije.

Ista analiza je otkrila da, iako Kina može da nanese ozbiljnu ekonomsku štetu, blokada ne bi bila opcija niskog rizika i mogla bi brzo da se pretvori u širi vojni sukob u koji su uključene Sjedinjene Države i njihovi saveznici.

Iranske akcije u Ormuskom moreuzu privremeno su poremetile otprilike 20 odsto globalne ponude nafte, što je izazvalo trenutnu nestabilnost na energetskim i finansijskim tržištima. Slični poremećaji na Tajvanu, tvrdio je on, imali bi još šire posledice.

Tajvan proizvodi otprilike 90 odsto najnaprednijih poluprovodnika na svetu, uključujući najsavremenije čipove koji pokreću sisteme veštačke inteligencije, potrošačku elektroniku i američku vojnu tehnologiju.

Ulog je daleko veći od samog Tajvana

Prekid u snabdevanju poluprovodnicima mogao bi da se proširi na globalnu ekonomiju, utičući na sve, od razvoja veštačke inteligencije i američkih odbrambenih sistema do potrošačke elektronike i proizvodnje automobila.

Analitičari upozoravaju da bi čak i privremeno zatvaranje tajvanske industrije čipova moglo da izazove široke ekonomske poremećaje, s obzirom na nedostatak održivih alternativa na najnaprednijem nivou.

Ta koncentracija se dugo naziva tajvanskim "silicijumskim štitom", idejom da centralna uloga ostrva u globalnoj ekonomiji pomaže u odvraćanju sukoba povećavanjem uloga za bilo kakav poremećaj.

Ali ista ta dominacija takođe stvara ranjivost. Za razliku od nafte, ne postoji strateška rezerva za nadoknadu iznenadnog šoka u snabdevanju poluprovodnicima.

"Ako oduzmete Sjedinjenim Državama pristup naprednom računarstvu, nestaje cela trgovina veštačkom inteligencijom. To rizikuje lančanu reakciju događaja u stilu propasti Leman Brothers", rekao je Frajman (Propast investicione banke Lehman Brothers 15. septembra 2008. godine smatra se simboličnim početkom najveće svetske finansijske krize u ovom veku).

Takav šok bi mogao da se proširi na finansijska tržišta, pogodi velike američke tehnološke kompanije i gurne globalnu ekonomiju ka recesiji, rekao je on.

Frajman je takođe upozorio da Kina možda neće ni morati da uvede potpunu blokadu da bi postigla svoje ciljeve, već će se oslanjati na postepene taktike "sive zone" koje se već koriste.

"Opasnost je u tome što to već rade", rekao je.

Te taktike bi mogle da uključuju uznemiravanje komercijalnog brodarstva i vazdušnog saobraćaja, regulatorni pritisak na kompanije koje posluju u regionu i druge mere osmišljene da povećaju rizik bez izazivanja direktnog vojnog odgovora.

Vremenom, takav pritisak bi mogao da primora privatne kompanije, posebno osiguravajuće kompanije, brodarske firme i avio-kompanije, da smanje operacije oko Tajvana.

Ta dinamika bi mogla da omogući Pekingu da efikasno izoluje ostrvo bez ispaljenog metka, dok se tržišni akteri kreću ka izbegavanju rizika.

Ipak, analitičari upozoravaju da Tajvanski moreuz predstavlja složenije i jače militarizovano okruženje od Ormuskog moreuza, gde se američke pomorske operacije i regionalna dinamika značajno razlikuju.

Tajvan ozbiljno shvata pretnju

Zvaničnici su počeli da planiraju vežbe usmerene na održavanje pristupa kritičnim zalihama, uključujući energiju, u slučaju scenarija blokade, ističući rastuću zabrinutost da je takav poremećaj moguć.

Frajman je rekao da Sjedinjene Države moraju da prilagode svoju strategiju kako bi uzele u obzir ove rizike, upozoravajući da tradicionalno vojno odvraćanje samo po sebi možda neće biti dovoljno jer se tenzije sa Kinom nastavljaju odvijati na najvišim nivoima diplomatije.

Očekuje se da će se ovo pitanje nadvijati nad važnim sastankom između predsednika Donalda Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga zakazanim za maj u Pekingu, gde će Tajvan, trgovinske tenzije i prodaja američkog oružja ostrvu verovatno biti ključne tačke razgovora.

Istovremeno, upozorio je da svaka promena strategije mora biti uparena sa stabilnim diplomatskim stavom kako bi se izbeglo signaliziranje slabosti ili eskalacije.

Frajman je pozvao američke lidere da održe dosledan i umeren pristup, upozoravajući da se čak i suptilne promene u jeziku ili politici mogu protumačiti kao slabost.

"Imamo dugogodišnju politiku jedne Kine. To pokazuje da smo odlučni ako se naš principijelni stav testira, ali da smo i uzdržani. Želimo da Kina i Tajvan reše svoje sporove pregovorima bez sile ili prisile", rekao je on.

(Telegraf.rs)