Opada broj migranata koji dolaze u Austriju!

U prvom kvartalu 2026. godine u Austriji je podneto skoro 2.600 zahteva za azil. To je smanjenje za oko 2.160 zahteva, odnosno za 45 procenata. Pre dve godine, u uporednom periodu, bilo je skoro 7.000 zahteva. Status zaštite je u prvim mesecima dobilo oko 3.500 osoba

Od tačno 2.598 zahteva u ovoj godini, samo 1.074 su bili izvorni, odnosno od osoba koje su tek ušle u zemlju. U preostale spadaju oni koji su više puta podnosili zahtev, osobe koje dolaze radi spajanja porodice i deca rođena nakon dolaska roditelja.

Preporučujemo

Samo 42 zahteva maloletnika bez pratnje

Nedavno je, naročito između Donje Austrije i savezne vlade, izbio sukob oko planiranog automatskog starateljstva nad maloletnim izbeglicama bez pratnje, pre svega u pogledu troškova. Njihov broj je ove godine, doduše, zanemarljiv. U prva tri meseca podneta su svega 42 zahteva za azil od strane maloletnika bez pratnje.

Spajanje porodica i dalje ostaje samo marginalna pojava, otkako se odobrava isključivo u izuzetnim slučajevima. Po tom osnovu je do kraja marta u Austriju ušlo 25 osoba. Sredinom godine ova zabrana ističe i trebalo bi da bude zamenjena spornim sistemom kvota. Još uvek nije poznato koliko će osoba moći da dođe u Austriju radi spajanja porodice od tog trenutka.

Smanjenje broja zahteva za azil, koje Ministarstvo unutrašnjih poslova prvenstveno pripisuje preventivnim merama poput pojačanih kontrola u graničnom pojasu, takođe rasterećuje sistem osnovne nege. Početkom aprila u ovom sistemu bilo je smešteno 49.839 osoba, što je oko 3.000 manje nego na početku godine. Čak 58 procenata korisnika osnovne nege nisu tražioci azila, već raseljena lica iz Ukrajine.

U prva tri meseca status zaštite dodeljen je 3.549 puta, pri čemu se supsidijarna zaštita u poslednje vreme dodeljuje nešto češće nego azil (1.620 u odnosu na 1.589). Tome treba dodati i 340 boravišnih dozvola iz humanitarnih razloga. Avganistanci i dalje imaju veoma dobre šanse za dobijanje azila, jer je kod njih pozitivno rešeno nešto više od dve trećine zahteva.

Sirijci češće dobijaju supsidijarnu zaštitu

Kod Sirijaca se, nasuprot tome, od promene vlasti u Damasku češće dodeljuje supsidijarna zaštita. Za državljane ove zemlje ove godine je u 579 slučajeva odobren azil, dok je u 1.432 slučaja dodeljena supsidijarna zaštita, koja ipak ima određene nedostatke u odnosu na status azila, na primer u pogledu vremenskog ograničenja i spajanja porodice. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, oko 1.100 Sirijaca vratilo se u svoju zemlju porekla od reorganizacije političkih prilika u njihovoj domovini.

Sveukupno se može primetiti da je udeo Sirijaca i Avganistanaca u opadanju. Ove godine je 51 procenat zahteva za azil potekao od državljana ove dve zemlje, koje već dugi niz godina predvode statistiku zahteva. Prošle godine taj udeo je iznosio ukupno 58 procenata, dok je pre dve godine bio 68 procenata.

Ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner (ÖVP) želi da zadrži kurs koji je zacrtao. Borba protiv ilegalne migracije biće dosledno nastavljena, navodi se u pismenom saopštenju šefa resora. Nagli pad brojki pokazuje da mere u Austriji i Evropi daju rezultate. Cilj ostaje da se ilegalna migracija i dalje potiskuje ka nuli.

(Telegraf.rs)