Nekad je bilo više od milion američkih vojnika u Nemačkoj, koliko ih je sada i gde su tačno raspoređeni?

SAD su donele odluku da povuku 5.000 vojnika iz Nemačke, možda i više, nekoliko dana nakon što je nemački kancelar Fridrih Merc sugerisao da Iran "nadmašuje i ponižava Vašington".

Američki predsednik Donald Tramp je ranije rekao da će odluka o američkom vojnom prisustvu u Nemačkoj, koje se smatra ključnim delom odbrane NATO-a, ali i vitalnim za projekciju američke moći u drugim delovima sveta, biti doneta "u narednom kratkom vremenskom periodu". Ubrzo je Pentagon saopštio da će biti povučeno 5.000 vojnika, a Tramp sada sugeriše da bi taj broj mogao biti i veći.

Preporučujemo

Evo kratkog pregleda zašto SAD imaju vojne baze u Nemačkoj, kakvu ulogu igraju i kako Trampova pretnja da će ih smanjiti možda neće koristiti SAD.

Zašto SAD imaju vojne baze u Nemačkoj?

Vojno prisustvo SAD u Nemačkoj datira još iz Drugog svetskog rata, odnosno iz 1945. godine.

Kada je nacistički režim kapitulirao, u zemlji je bilo 1,6 miliona američkih vojnika, broj koji je u roku od godinu dana pao na manje od 300.000, uglavnom zaduženih za upravljanje američkom okupacionom zonom.

Prisustvo SAD nastavilo je da se smanjuje sve do Hladnog rata, kada se misija promenila - sa denacifikacije na obnovu Nemačke kao bedema protiv Sovjetskog Saveza.

Vojne baze postale su trajna pojava osnivanjem NATO i Zapadne Nemačke 1949. godine.

Foto: facebook.com/JBERAK

Na vrhuncu Hladnog rata, SAD su upravljale sa oko 50 velikih baza i više od 800 lokacija u Nemačkoj, od ogromnih aerodroma i kasarni do prislušnih stanica. Mnoge od njih zatvorene su nakon pada pada Berlinskog zida 1989. godine i raspada Sovjetskog Saveza dve godine kasnije.

Tokom 1960-ih, 1970-ih i 1980-ih broj američkih vojnika u Nemačkoj često je prelazio 250.000, uz još stotine hiljada članova porodica koji su živeli u i oko baza,koje su počele da liče na samostalne američke gradove sa sopstvenim školama, prodavnicama i bioskopima.

Koliko vojnika je sada u Nemačkoj?

Prema podacima Centra za podatke o vojnoj snazi Ministarstva odbrane SAD, krajem prošle godine američka vojska je imala 68.000 aktivnih vojnika na stalnoj dužnosti raspoređenih u svojim prekomorskim bazama u Evropi, od čega je nešto više od polovine – oko 36.400 – stacionirano u Nemačkoj.

Oni su raspoređeni u 20 do 40 baza (broj zavisi od toga kako se definiše baza), uključujući štabove Evropske komande i Afričke komande u Štutgartu, koje koordiniraju operacije svih američkih vojnih snaga na dva kontinenta, piše Guardian.

Pet od sedam garnizona američke kopnene vojske u Evropi nalazi se u Nemačkoj (ostali su u Belgiji i Italiji). Pored Štutgarta, najveće američke instalacije uključuju ogromnu vazdušnu bazu Ramštajn, štab američkih vazduhoplovnih snaga u Evropi, u kojoj je smešteno 8.500 pripadnika vazduhoplovstva.

Grafenvor, Vilzek i Hohenfels, kojima upravlja bavarski garnizon, deo su najvećeg vojnog poligona za obuku američke vojske u Evropi, dok je garnizon u Visbadenu sedište američke kopnene vojske za Evropu i Afriku. Medicinski centar u Landštulu najveća je američka vojna bolnica van SAD.

Uloga baza se radikalno promenila od vremena Hladnog rata - postale su ključne isturene tačke i logistički centri za američke vojne operacije, iz kojih se pokreću i podržavaju američki ratovi, uključujući one u Iraku, Avganistanu i, najskorije, Iranu.

Da li je Tramp i ranije pretio povlačenjem vojnika?

Tramp je i ranije pretio povlačenjem vojske, i to više puta. Tokom svog prvog mandata u Beloj kući, 2020. godine, očigledno besan zbog niskih nemačkih izdataka za odbranu i podrške gasovodu Severni tok 2, nazvao je Nemačku "delinkventnom" i rekao da će smanjiti broj američkih vojnika tamo za trećinu.

Trampova objava nije dala nikakve detalje i izgleda da je potpuno iznenadila i Pentagon i Stejt department, a da ne pominjemo njihove kolege u Berlinu i visoke zvaničnike NATO-a. Navodno niko nije obavešten o odluci.

Foto: Tanjug/AP

Trampov plan je bio da pošalje deo trupa kući, a druge preraspodeli u zemlje poput Poljske i Italije. Ali se suočio sa dvostranačkim otporom u Kongresu i ogromnim logističkim preprekama. Predsednik Džo Bajden zamrznuo je navodni plan u februaru 2021. godine, a kasnije ga je i zvanično otkazao.

Koliko će SAD koštati da povuče vojsku?

Prepreke za značajno smanjenje američkih trupa u Nemačka i dalje postoje. Kako je u četvrtak rekla Anita Hiper, portparolka Evropske komisija za bezbednost i spoljne poslove, iako su Sjedinjene Države "vitalan partner u bezbednosti i odbrani Evrope", raspoređivanje američkih trupa u Evropi "takođe je u interesu SAD kao podrška njenoj globalnoj ulozi".

Džef Ratke iz American-German Institute pri Univerzitetu Džon Hopkins izneo je isti stav, rekavši da SAD imaju veliku korist od prisustva u bazama kao što je Ramštajn, bez kojih bi mnoge njihove operacije bile neuporedivo teže.

"Američke snage u Evropi nisu dobrotvorni doprinos nezahvalnim Evropljanima – one su instrument globalnog vojnog dometa Amerike", rekao je. Ukratko, dogovor je sledeći: SAD pomažu u odbrani Evrope, a Evropa obezbeđuje infrastrukturu za globalne vojne operacije Amerike.

U principu, američka vojska bi mogla da prerasporedi trupe širom Evrope: trenutno ima oko 13.000 u Italiji, 10.000 u Ujedinjenom Kraljevstvu i 4.000 u Španiji. Međutim, prema prema Zakonu o nacionalnoj odbrani iz 2026. godine (National Defense Authorization Act 2026), njihov broj ne sme trajno pasti ispod 75.000.

Ali analitičari odbrane napominju da bi značajno smanjenje broja osoblja u bazama kao što su Štutgart i Ramštajn, koje su se tokom više decenija razvile u ključne strateške centre za operacije Pentagona, imalo ogromnu cenu po globalni vojni domet SAD.

Kako se Nemačka uopšte našla u ovakvoj situaciji?

Dok je predsednik SAD Donald Tramp tokom nedelje koja je za nama imao niz objava na društvenim mrežama u kojima je kritikovao Nemačku, uključujući pretnje da će povući neke američke trupe iz zemlje, nemački lideri nisu pokazali javne znake da veruju da je predsednik SAD ozbiljan... Ipak, Amerikanci su privatno jasno stavili do znanja da je potez imao za cilj kažnjavanje Nemačke zbog toga što nije više pomogla u ratnim naporima, kako je Tramp zahtevao, i zbog kritikovanja Trampove strategije sa najviših nivoa.

Do te objave, konsenzusno mišljenje u nemačkoj politici izgledalo je da "Tramp najverovatnije blefira" sa svojim pretnjama o preraspoređivanju.

Početkom marta, kada je nemački kancelar Fridrih Merc posetio Trampa u Vašingtonu, rekao je da je predsednik SAD uklonio svaku pretnju smanjenjem broja trupa.

"Predsednik Tramp me je takođe uverio, ne samo danas, već još jednom, da će Sjedinjene Države zadržati svoje vojno prisustvo u Nemačkoj", rekao je Merc novinarima ubrzo nakon sastanka sa Trampom.

Nemački lideri su takođe bili uvereni da je Trampovoj administraciji potrebno njeno vojno prisustvo u Nemačkoj koliko i Nemcima, ili čak i više. Za razliku od nekih drugih evropskih saveznika, Nemačka je dozvolila Americi da pomogne u pokretanju napada na Iran iz baza unutar nemačkih granica. Ona je nastavila da dozvoljava povređenim Amerikancima da se leče u velikoj američkoj bolnici na nemačkom tlu koja je decenijama smeštala Amerikance povređene u ratovima, uključujući Avganistan i Irak.

A onda je usledio još jedan kritičan potez Fridriha Merca, prošlog ponedeljka - oštro je kritikovao Trampovu ratnu strategiju. Nemačkim srednjoškolcima je rekao da Sjedinjene Države "nemaju strategiju" za okončanje rata i da su iranski pregovarači "ponizili" celu američku naciju.

U četvrtak je Merc, koji je uložio značajna sredstva u izgradnju odnosa sa Trampom tokom prošle godine, rekao nemačkim vojnicima u gradu Minsteru da "održavamo bliske i poverljive kontakte sa našim partnerima, uključujući i posebno u Vašingtonu". Naglasio je da je odnos sa Vašingtonom odnos uzajamnog poštovanja i pravedne podele bezbednosnih tereta.

"Ovo transatlantsko partnerstvo je posebno važno za nas, i za mene lično", rekao je, ali se nije izvinio za prethodne komentare koji su izazvali svađu sa Trampom.

Zatim je Mercov vicekancelar, Lars Klingbajl, u petak dodatno podigao tenzije, aplaudirajući na još jednu kritičnu Trampovu objavu na društvenim mrežama. U govoru povodom Prvog maja, Klingbajl je branio Merca od kritika Donalda Trampa.

"Zaista nam trenutno nisu potrebni saveti Donalda Trampa. Trebalo bi da vidi kakav je nered napravio ratom", dodao je Klingbanjl.

(Telegraf.rs)