Ovo je pećina na Maldivima u kojoj je stradalo petoro Italijana: Zovu je 'pećina ajkula' i nemilosrdna je

Lokalni stručnjak koji je ronio u pećinama na Maldivima bezbroj puta opisao je zastrašujuće poslednje trenutke koje je grupa od pet ronilaca iz Italije možda pretrpela - i nazvao tragediju "nesrećom koja je samo čekala da se desi".

Podsetimo, petočlana grupa ronilaca iz Italije, među kojima su poznata naučnica i njena ćerka, nestala je u četvrtak nakon što su zaronili da istraže pećine na Maldivima na dubini od oko 50 metara. Tokom akcije potrage i spasavanja, nastradao je još jedan ronilac, a lokalne vlasti su juče potvrdile da su locirana tela četvoro nestalih Italijana.

Preporučujemo

Prvo je locirano telo Đanluke Benedetija, lokalnog instruktora koji je predvodio grupu. Njegovo telo je otkriveno u petak u prolazu iz ušća pećine Tinvana Kandu, poznate i kao Pećina ajkula, na dubini od oko 60 metara.

Prestalih četvoro članova grupe pronađeno je juče. U pitanju su Monika Montefalkone, vanredna profesorka ekologije na Univerzitetu u Đenovi; njena ćerka Đorđa Somakal, morski biolog Federiko Gvaltijeri i istraživačica Murijel Odenino. Njih su locirali ronioci iz Finske, a prema navodima, mrtvi ronioci su bili zarobljeni na na kraju tunela, duboko na dnu treće komore pećine, koja je u potpunom mraku.

"Posetio sam te pećine mnogo puta. Tamo nema struja. Plivajući su ušli u tu treću pećinu. Odabrali su da uđu tamo", rekao je za Šafraz Naim, bivši vojni ronilac Nacionalnih odbrambenih snaga Maldiva.

On kaže da veruje da je Benedeti namerno otplivao od grupe.

"Možda je uspeo da se približi pre nego što je ostao bez vazduha. Ostatak grupe je umro u toj trećoj komori, a Benedeti je umro u prolazu pokušavajući da izađe", naveo je Naim za Daily Mail.

On kaže da je pećina podeljena u tri "komore", koje spajaju uski prolazi koje nastanjuju ajkule, raže i jastozi. Naim, koji je profesionalni ronilac, namerno nikad nije ušao u treću komoru pećine, baš iz bezbednosnih razloga.

Pećina se otvara na 50 metara, što je već znatno dublje od ograničenja rekreativnog ronjenja od 30 metara prema propisima na Maldivima. Ova država Indijskog okeana poznata je kao lokacija za ronjenje koja strogo reguliše tehničko ronjenje, što ga čini gotovo nemogućim uz ograničenje raspoložive opreme.

"Pećina je neumoljiva. Zatvorena je, potpuno mračna i možete videti samo gde usmerite svetlo. Ako nešto krene naopako, ne možete izroniti na površinu kao što možete kod otvorenih ronjenja. Zaustavljeni ste i ograničeni, a na toj dubini ispod 55 metara, to je jednostavno opasno", rekao je Naim.

Opasni uslovi su u početku ograničili potragu za grupom, koju su uglavnom sprovodili profesionalni ronioci, zbog razmatranja kiseonika i dekompresije - kao i zbog lošeg vremena i stanja na moru.

Početna operacija potrage za žrtvama završila se tragedijom u subotu kada je maldivski vojni spasilački ronilac Mohamed Mahudi primljen u bolnicu i preminuo je od dekompresione bolesti nakon što je pomogao u akciji spasavanja.

Mahudi je bio bliski prijatelj Naima. Pedesetogodišnjak sada postavlja pitanje zašto je maldivska vlada donela odluku da pošalje njegovog prijatelja kao ronioca za hitne slučajeve koji "nema odgovarajuću obuku i opremu", s obzirom na nacionalna ograničenja tehničkih ronjenja - dodajući: "Možda je neki političar želeo priznanje".

Naim kaže i da članovi grupe koja je poginula verovatno nisu imali dovoljno kvalifikacije za takvu vrstu ronjenja i ističe da "dobro poznata pravila bezbednosti" nisu ispoštovana.

Upotreba konopaca odnosno "Arijadnine niti" obavezna je u određenim pećinama kako bi se ronioci vodili i držali zajedno, posebno u mraku ili na ekstremnim dubinama. Međutim, u zidovima pećine nisu pronađeni konopci kada su zarobljena tela izvučena, rekao je Naim, što dodatno implicira lošu pripremu grupe.

Uprkos tome što je više puta posećivao pećine i izvlačio tela utopljenih, vojni ronilac nikada nije pratio put grupe do treće komore - i veruje da je prošlonedeljna tragedija bila "nesreća koja je čekala da se dogodi", uz nedostatak znanja i prethodnih priprema.

"Na lokalnom ostrvu se priča da su morali da pokušaju da to isplaniraju, inače ne bi to uradili", ističe Naim.

Za ronjenje na ovoj dubini potrebna je tehnička ronilačka oprema, dok je grupa otkrivena sa samo rekreativnom opremom, koja se koristila za ronjenje do 30 metara.

"Telo vodiča koji je pronađen imalo je jednu bocu sa vazduhom. Gde je rezerva ili višak? Ljudi koji nisu obučeni za ronjenje u pećinama ili nemaju odgovarajuću opremu, poput ove, obično budu pogođeni azotnom narkozom. Onda stvari počinju da se pogoršavaju", istakao je Naim.

Azotna narkoza je trovanje krvi usled nedostatka kiseonika, zbog čega ronioci imaju poremećeno rasuđivanje ili osećaju anksioznost. Običan komprimovani vazduh može postati toksičan na dubini od oko 55 metara i različito utiče na ljude na različitim dubinama, u zavisnosti od fizičke spremnosti.

Naim spekuliše da je grupa upala u probleme dok je bila u mračnim dubinama i da su, bez užadi koja bi ih vodila nazad ili odgovarajuće opreme, ostali bez kiseonika, bili pogođeni azotnom narkozom - ili kombinacijom svega navedenog.

Zna se da je turistički operator Albatros Top Boats lokalno poznat po organizovanju dubinskih ronjenja na svoja dva broda, čime krši državne propise o ronjenju, dok vlasti ne proveravaju da li lokalne kompanije poštuju pravila.

"Taj operater je dobro poznat po tome što izvodi sva ta duboka ronjenja, kršeći pravila, svi to znaju, ali ništa ne rade. Vlasnica sama ne roni, ali menadžeri brodova su poznati po tome što idu duboko, kršeći propise o 30 metara", rekao je Naim.

Ovo je praćeno činjenicom da su Maldivi jedina destinacija za ronjenje na svetu gde je tehničko ronjenje zabranjeno, pa oprema nije lako dostupna za upotrebu.

Aktuelni propisi o ronjenju datiraju još iz 1991. godine, dok vlast trenutno sprovodi reformu kojom bi se granica za rekreativno ronjenje povećala sa 30 na 40 metara.

"Lokalni ronilački centri i druge kompanije udovoljavaju turistima i dopuštaju im da rone dublje, gde možda ima više ajkula", rekao je Naim, koji vodi podkast Shaff Dives You Crazy.

"Za njih je to: ‘Hajde da vidimo ajkule. Hajde da vidimo 'blago ajkula'. Mnogi brodovi idu ispod zakonske granice od 30 metara, a mnogi rone do 40 ili 50 metara. Ali ovo je bilo opasno po život", kaže Naim.

Italijanski turistički operater koji je organizovao ronilački izlet negirao je da je odobrio ili da je znao za dubinsko ronjenje koje je prekršilo lokalna ograničenja, izjavila je njihova advokatica za italijanski dnevni list Corriere della Sera u subotu.

Orieta Stela, koja zastupa kompaniju Albatros Top Boat, rekla je da operater "nije znao" da je grupa planirala da se spusti ispod 30 metara – što je granica za rekreativno ronjenje na Maldivima.

"Za takvu dubinu potrebna je posebna dozvola maldivskih pomorskih vlasti, a turistički operater nikada ne bi dozvolio takvo ronjenje", rekla je ona.

Ronjenje je znatno prevazišlo ono što je bilo planirano za naučnu ekspediciju fokusiranu na uzorkovanje korala na standardnim dubinama, dodala je Stela.

Žrtve su bili iskusni ronioci, rekla je, ali oprema koja je korišćena izgleda da je standardna rekreativna oprema, a ne tehnička oprema pogodna za izlete u duboke pećine.

Divers’ Alert Network Europe (DAN), koji je angažovao tri finska ronioca, naveo je na svom sajtu da su oni tehnički i speleoronilački ronioci sa međunarodnim iskustvom u misijama potrage i spasavanja, uključujući operacije u "dubokim prostorima sa nadglavnim preprekama, skučenim prostorima i visokorizičnim situacijama".

Spasilački tim je koristio napredne tehničke sisteme, uključujući respiratore zatvorenog kruga, sistem koji reciklira izdahnuti gas i uklanja ugljen-dioksid kroz hemijski "scrubber", što omogućava "značajno duža ronjenja", objasnila je organizacija.

Operacija u ponedeljak uključivala je tehničko pećinsko ronjenje i počela je u 8.30 ujutru po italijanskom vremenu i trajala je približno tri sata.

"Tokom ove prve operativne intervencije, tim stručnjaka je uspešno istražio podvodni pećinski sistem, procenio ekološke i operativne uslove, locirao sve četiri žrtve koje su se vodile kao nestale i prikupio ključne informacije potrebne za planiranje narednih faza operacije", saopštio je DAN Europe, organizacija odgovorna za operaciju izvlačenja.

Prema lokalnim medijima, jedna od najšire prihvaćenih hipoteza među obalskom stražom i stručnjacima jeste trovanje kiseonikom. Ovaj fenomen se javlja ako je smeša u rezervoaru neadekvatna, što kiseonik čini toksičnim na određenim dubinama.

"Na 50 metara dubine u moru postoji nekoliko rizika; to je prava tragedija", kaže Alfonso Bolonjini, predsednik Italijanskog društva za podvodnu i hiperbaričnu medicinu.

"Postoji nekoliko hipoteza koje trenutno možemo da iznesemo: neodgovarajuća mešavina gasova za disanje može izazvati hiperoksičnu krizu kada dođe do povećanja parcijalnog pritiska kiseonika u tkivima i krvnoj plazmi, što može dovesti do neuroloških problema. Unutar pećine na dubini od 50 metara, dovoljan je jedan problem kod ronioca ili napad panike", dodaje on, navodeći da "uznemirenost dovodi do zamućenja vode i može da oteža vidljivost".

"U ovakvim slučajevima komponenta panike može dovesti do čak i fatalnih grešaka", istakao je.

Takođe nije jasno da li je ronjenje Italijana, na dubini većoj od 50 metara, bilo regulisano, prema navodima MNDF-a. U međuvremenu je otkriveno da grupa nije imala lokalnog vodiča koji bi ih pratio u pećinu, što je obavezno po zakonu Maldiva.

Maldivi, država od 1.192 mala koralna ostrva rasuta na oko 800 kilometar duž ekvatora u Indijskom okeanu, luksuzna su turistička destinacija popularna među roniocima koji često borave u izolovanim rizortima ili na brodovima za ronjenje. Nesreće povezane sa ronjenjem i vodenim sportovima relativno su retke u ovoj južnoazijskoj zemlji, iako je u poslednjih nekoliko godina zabeležen određeni broj fatalnih incidenata.

(Telegraf.rs)