Ne, nije nedostatak lekova i vakcine, ovo je najveći problem s novom epidemijom ebole i strašan je!

Svaki put kada Vani Birungi, volonterka Crvenog krsta u istočnom Kongu, izađe da podigne svest o najnovijem izbijanju ebole, dok se broj sumnjivih slučajeva približava cifri od 1.000, suočava se sa dvostrukom pretnjom.

Jedna je retki soj ebole Bundibugjo, za koji ne postoji vakcina niti lek. Druga je bes i sumnjičavost stanovnika koji su je gađali kamenicama i vređali u Buniji, gradu u središtu epidemije.

"Nastavljamo da im govorimo da je bolest prisutna. Neki prihvataju, a drugi ne", rekla je Birungi za AP u ponedeljak dok je sa kolegama razgovarala sa grupama ljudi u radničkom naselju pod užarenim suncem.

Humanitarni radnici su posebno ugroženi u ovom nestabilnom regionu gde su stanovnici, poput Birungi, godinama izloženi pretnjama naoružanih grupa koje su poslednjih godina ubile hiljade ljudi i raselile mnogo više njih.

Poverenje je teško pronaći među traumatizovanim stanovništvom koje je nepoverljivo prema strancima, čak i prema onima koji očajnički pokušavaju da obuzdaju brzo širenje epidemije za koju stručnjaci kažu da je otkrivena sa višenedeljnim zakašnjenjem. Nadzor nad ovakvim bolestima dodatno je oslabljen smanjenjem američke i druge međunarodne pomoći.

"Ti ljudi treba da prestanu da nas uznemiravaju. Oni samo žele da se obogate. Ne zaboravimo da je ebola izum belaca", izjavio je 56-godišnji stanovnik Bunije Pjer Basola i dodao: "Uostalom, prestanite da razgovarate sa mnom."

Broj slučajeva se približava cifri od 1.000, ali zdravstveni centri gore

Tri puta tokom protekle sedmice napadnute su zdravstvene ustanove. U nedelju su besni mladići upali u bolnicu u kojoj se leče oboleli od ebole, primoravši medicinsko osoblje da evakuiše pacijente dok su se čuli pucnji.

U subotu je grupa stanovnika zapalila šator za sumnjive i potvrđene slučajeve ebole kojim upravlja organizacija Lekari bez granica u Mongbvaluu, a više od desetak osoba za koje se sumnjalo da su zaražene pobeglo je. U četvrtak je centar u Rvampari spaljen nakon što rodbini nije bilo dozvoljeno da preuzme telo muškarca za kojeg se sumnjalo da je imao ebolu.

Bes dodatno raste jer mere za sprečavanje širenja virusa sprečavaju porodice da rukuju telima svojih bližnjih tokom pogrebnih obreda nakon bolesti koju neki opisuju kao iznenadnu i dramatičnu, praćenu povraćanjem i krvarenjem.

Virus ebole prenosi se bliskim kontaktom sa telesnim tečnostima obolelih ili preminulih osoba, poput znoja, krvi, izmeta ili povraćanog sadržaja. Stručnjaci kažu da su zdravstveni radnici i članovi porodice koji neguju obolele izloženi najvećem riziku.

"Poverenje je gotovo jednako važno kao i zdravstveni odgovor, jer ako postoji toliko veliko nepoverenje u zajednicama, ljudi neće odlaziti u zdravstvene centre", rekla je Heder Ker, direktorka Međunarodnog spasilačkog komiteta u Kongu.

Oružani sukob u regionu predstavlja dodatni izazov. Za put od Bunije, glavnog grada provincije Ituri, do Mongbvalua, humanitarne organizacije rizikuju moguće napade u oblasti koja se nalazi više od 1.000 kilometara od glavnog grada Konga, Kinšase.

U međuvremenu, epidemija sada ima više od 900 sumnjivih slučajeva i više od 220 sumnjivih smrtnih ishoda, izjavio je u ponedeljak generalni direktor Tedros Adhanom Gebrejesus.

"Sada pokušavamo da sustignemo epidemiju koja se veoma brzo širi", rekao je on.

"Sve prepuštamo Bogu"

Mado Nditamba, 70-godišnja stanovnica Bunije, rekla je da je videla učenike kako beže od humanitarnih radnika.

"Kada je ebola poslednji put došla, nije bila ovako velikih razmera kao danas", rekla je Nditamba. "Ali ova epidemija je gora. Odlazimo kod lekara u bolnice, ali i oni umiru. To nas brine. Ne znamo šta da radimo i sve prepuštamo Bogu."

Kongo je imao 17 epidemija ebole, a Svetska zdravstvena organizacija navodi da je zemlja opremljena za odgovor na njih. Međutim, prvi testovi tokom ove epidemije sprovedeni su za češći tip ebole, čime je izgubljeno dragoceno vreme. Stručnjaci i dalje pokušavaju da utvrde kada je epidemija zapravo počela.

Malo je mesta gde se može testirati ovaj soj Bundibugjo u regionu gde ambulante često rade na agregate, a glavni aerodrom koji služi kao humanitarno čvorište već više od godinu dana nalazi se pod kontrolom pobunjenika.

Zdravstveni radnici na terenu rekli su za AP da nisu dovoljno pripremljeni niti zaštićeni. Sada je nepoznat broj ljudi uključenih u odgovor na epidemiju zaražen, a neki su i preminuli.

Prema rečima Rubensa Dhedgije, koordinatora odgovora na epidemiju ebole u regionu, jedan kongoanski lekar preminuo je u nedelju u Rvampari. U susednoj Ugandi, gde je nakon dolaska putnika iz Konga počeo da se širi manji broj slučajeva, zaražena su najmanje tri zdravstvena radnika.

Možda najviše od svega zabrinjava to što je Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca saopštila da su tri volontera preminula u Mongbvaluu nakon što su, prema njihovim saznanjima, 27. marta rukovala telima tokom aktivnosti koje nisu bile povezane s ebolom.

Ako se to potvrdi, početak epidemije bio bi pomeren znatno unazad u odnosu na prvi potvrđeni smrtni slučaj krajem aprila u Buniji.

Neki i dalje veruju da je ebola mit

Dok je najmanje jedan vlasnik pogrebnog preduzeća u Buniji čistio kovčege namenjene prodaji pored puta, stručnjaci su upozoravali na nedostatak poverenja među delom stanovništva koje ne veruje da virus uopšte postoji.

Organizacija Action Aid, jedna od međunarodnih humanitarnih grupa uključenih u odgovor na epidemiju, saopštila je da i dalje postoji visok nivo skepticizma i nerazumevanja, pozivajući se na razgovore sa stanovnicima provincije Ituri sredinom maja, neposredno nakon objavljivanja epidemije.

"Jedini put napred kada je reč o ovom konkretnom virusu jeste uključivanje zajednice", rekao je Jakubu Mohamed Sani, direktor organizacije Action Aid u Kongu.

Kako će se to poboljšati i to brzo, još nije jasno. U međuvremenu, i Svetska zdravstvena organizacija i Africa Centres for Disease Control and Prevention veruju da je epidemija veća od broja slučajeva koji su do sada prijavljeni.

(Telegraf.rs)