Tramp ubrzava pritisak na Kubu, otkriveno koje su opcije na stolu: "Ovo je potpuno nova igra!"

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa priprema se za mogući kolaps totalitarnog režima na Kubi već ovog leta i razradila je nove vojne planove za odgovor u slučaju da ostrvo zapadne u haos, rekli su američki zvaničnici za Axios.

Tramp nije odobrio invaziju i preferira mirnu tranziciju ka slobodnoj Kubi, pa će administracija nastaviti da pojačava ekonomske sankcije kako bi pokušala da polako "uguši" režim u Havani.

"Najbolji način da se to opiše jeste 'akceleracionizam'", rekao je jedan visoki zvaničnik administracije, misleći na filozofiju ubrzavanja društvenog kolapsa.

"Ali ne želimo još da potpuno uništimo režim. U ovome postoji metod. Ide se u fazama.“

Ovo sistematsko stezanje obruča oko komunističkog režima na Kubi osmišljeno je i da kupi vreme Trampu, koji je trenutno zaokupljen mirovnim pregovorima sa Iranom, kako bi se kasnije fokusirao na Kubu i odlučio kako da tamo sprovede promene.

"Iran još nije završen i predsednik ne žuri", rekao je drugi visoki zvaničnik administracije.

"Tramp želi da iscrpi sve poluge koje može da upotrebi. Ali u ovom trenutku nema ih toliko mnogo kao ranije."

Treći visoki zvaničnik administracije rekao je:

"Imamo prilično dubok arsenal mera, posebno kada je reč o sankcijama i njihovom sprovođenju. Još toga dolazi."

Operacija protiv Kube ima cilj da eliminiše izvor marksističke agitacije i antiameričkog aktivizma u Latinskoj Americi još od uspešne revolucije koju su 1959. predvodili Fidel Kastro i Raul Kastro.

Kako bi ove godine bacila Kubu na kolena, administracija se prvo fokusirala na životnu liniju ostrva: Venezuela i njenog socijalističkog lidera Nikolasa Madura, koji je Havanu održavao u životu isporukama nafte koje su pokretale zemlju i donosile joj izvozne prihode.

Maduro, protiv kojeg je u SAD 2020. podignuta optužnica za "narko-terorizam", uhapšen je tokom smelog američkog prepada 3. januara. Nakon toga prestale su besplatne isporuke nafte iz Venecuele, što je Kubu gurnulo u novu ekonomsku krizu.

SAD krive Kubu za njene ekonomske probleme, a Kuba krivi SAD

Prošlog meseca američka Južna komanda, koja nadgleda vojne operacije na Karibima, organizovala je višeresornu "stonu vežbu" za pripremu vojne akcije na Kubi, rekao je jedan od visokih američkih zvaničnika.

"Sve opcije su na stolu, ali invazija nije planirana niti neposredna2, rekao je zvaničnik.

"Kada predsednik kaže 'krenite', spremni smo na sve."

Tokom vežbe američki zvaničnici razgovarali su o tome da Kuba poseduje dronove i kako odgovoriti na moguće nemire tokom tropskih vrućina dok proleće prelazi u leto.

Tokom protesta na ostrvu 11. jula 2022. godine kubanske vlasti brutalno su ugušile demonstracije i zatvarale ljude koji su tražili više sloboda. Sada su okolnosti još gore.

"Biće pakleno vruće. Ljudi neće imati struju. Hrana se kvari bez frižidera. Ljudi se razbesne. Mogu izaći na ulice. A šta onda? Ne mogu da zamislim da predsednik ne uradi ništa ako dođe do represije", rekao je jedan izvor.

Međutim, drugi izvor, Trampov savetnik, nije se složio:

"Predsednik ne želi američke čizme na terenu duže od 48 sati. To je recept za močvaru bez izlaza. Ovo bi moglo da postane veoma haotično."

Jedan predsednički savetnik rekao je da je pristup Kubi "tipično trampovski":

"Izbacite protivnika iz ravnoteže. Pritisak, posmatrate reakciju, pojačate pritisak, posmatrate reakciju, pa opet pojačate pritisak."

Donald Tramp je 1. maja potpisao izvršnu uredbu kojom uvodi "sekundarne sankcije" kompanijama, od kojih su mnoge strane, kako bi ih sprečio da posluju s ogromnim kubanskim vojno-industrijskim konglomeratom poznatim kao GAESA.

Zbog te uredbe kanadska rudarska kompanija Sherritt International i brodarske kompanije CMA CGM i Hapag-Lloyd obustavile su poslovanje na Kubi. Očekuje se i da finansijske institucije i hotelske kompanije iz zemalja poput Španije, Paname i Meksika napuste Kubu.

Te sankcije razlikuju se od američkog embarga, koji suštinski zabranjuje trgovinu sa ostrvom i postoji u nekom obliku još od 1962. godine.

"Nikada nismo videli ovakav nivo pritiska", rekao je Maks Majzliš, bivši zvaničnik Ministarstva finansija SAD specijalizovan za sankcije Kubi.

"Ovo je potpuno nova igra."

Državni sekretar Marko Rubio jedan je od glavnih arhitekata Trampove politike prema Latinskoj Americi i predvodio je kampanju administracije protiv GAESA-e.

On je 7. maja objavio sankcije protiv GAESA-e i učinio ih centralnom temom video-poruke građanima Kube povodom Dana kubanske nezavisnosti 20. maja.

Istog dana Ministarstvo pravde SAD objavilo je federalnu optužnicu za ubistvo protiv Raula Kastra zbog navodnog naređenja za obaranje aviona organizacije "Braća u pomoć" 1996. godine. Istovremeno, američka Južna komanda objavila je dolazak udarne grupe nosača aviona „Nimic“ u region.

Dan kasnije Rubio je objavio hapšenje sestre žene koja vodi GAESA-u nakon što joj je ukinuo zelenu kartu.

Dva dana kasnije Fox News objavio je da zvaničnici Ministarstva finansija istražuju levičarskog strimera Hasana Pajkera i aktivističku grupu Code Pink zbog mogućeg kršenja američkih sankcija tokom putovanja na Kubu u martu.

Optužnica protiv Raula Kastra izazvala je poređenja s operacijom promene režima u Venecueli, ali Trampovi zvaničnici i savetnici navode da postoje tri ključne razlike:

1. SAD nisu identifikovale, niti je Donald Tramp izabrao, kubanske zvaničnike koji bi mogli da vode privremenu vladu u Havani ako sadašnji režim padne.

Nasuprot tome, Tramp je mnogo pre prepada u Karakasu 3. januara zaključio da Maduro može bezbedno da bude zamenjen potpredsednicom Venecuele Delsi Rodrigez.

"Problem nije u tome što Kuba nema svoju Delsi. Možda postoje neke 'mini Delsi' ili ljudi slični njoj. Ali nema zelenog svetla od Trampa da se ozbiljno krene u to", rekao je jedan zvaničnik.

2. Hapšenje Raula Kastra na isti način na koji je otet Maduro ne bi dovelo do dramatičnog približavanja Kube SAD, jer su Kastrovi još pre 30 godina počeli tranziciju sa sistema vladavine jednog čoveka.

"Problem sa tom decentralizacijom jeste što stvara nedostatak odlučivanja i mnogo nesposobnosti", rekao je zvaničnik.

3. Američki embargo prema Kubi ugrađen je u američki zakon i može biti ukinut samo ako ostrvo oslobodi političke zatvorenike, organizuje slobodne izbore i garantuje druga građanska prava.

To ograničava Trampa da izvršnom uredbom normalizuje odnose sa novom vladom, kao što je učinio u Venecueli, gde su sankcije uvedene odlukama izvršne vlasti.

"Problem je u tome što Kongres ima pravo glasa", rekao je zvaničnik, uz napomenu da trojica kubansko-američkih kongresmena iz Majamija imaju tvrde stavove prema Kubi koji odražavaju stavove konzervativne egzilske zajednice sa juga Floride.

Politika prema Kubi nije zasnovana samo na pritiscima, postoje i podsticaji

SAD su ovog meseca objavile da daju 100 miliona dolara pomoći Kubi, pod uslovom da novac ne ide vladi već Katoličkoj crkvi i drugim humanitarnim organizacijama. Vašington je prošle godine ponudio Kubi i šest miliona dolara pomoći nakon uragana Melisa.

"Da želimo da ubrzamo kolaps, ne bismo poslali nikakvu pomoć", rekao je jedan visoki zvaničnik administracije, opisujući američku politiku kao "kampanju kojom se ljudima pokazuje da bi mogli da imaju bolji život kada bi im se režim sklonio s puta".

Kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodrigez Parilja rekao je u nedelju za Fox News da SAD, a posebno Marko Rubio, manipulišu javnim mnjenjem kako bi opravdali vojnu intervenciju.

"Politika je komplikovana na obe strane Floridskog moreuza", rekao je jedan zvaničnik.

"Ali mi imamo vremena. Režim nema."

(Telegraf.rs)