Francuzi se 178 godina nakon ukidanja ropstva setili da ukinu zakon koji je ljude tretirao kao - imovinu!

Gotovo 180 godina nakon što je Francuska ukinula ropstvo, "Code Noir" (Crni kodeks), zakon koji je omogućavao da se porobljeni ljudi tretiraju kao vlasništvo i da budu radno iskorišćavani, tučeni, prodavani, silovani ili ubijani, formalno je ostao na snazi. U četvrtak je donji dom francuskog parlamenta glasao jednoglasno za njegovo ukidanje, u retkom prikazu političkog jedinstva.

Odluka, usvojena rezultatom 254:0, stavlja tačku na zakon iz 17. veka koji je 1685. potpisao kralj Luj XIV, a koji je pravno uobličio tretman porobljenih ljudi u francuskim kolonijama.

Ovo predstavlja važan korak u priznavanju uloge Pariza u sistemu ropstva i otvara mogućnost rasprave o reparacijama, ideji koju je prošle nedelje pomenuo i predsednik Emanuel Makron, piše The Guardian.

Francuski lider je rekao da taj kodeks "nikada nije smeo da preživi ukidanje ropstva 1848. godine".

"Ćutanje, pa čak i ravnodušnost, koje smo održavali skoro dva veka prema 'Code Noir' više nije propust. To je postalo oblik uvrede", dodao je.

Makron je rekao da pitanje reparacija "ne sme biti odbačeno", ali da zemlja "ne sme da daje lažna obećanja".

Emocije su bile snažne tokom rasprave u donjem domu parlamenta, a mnogi su bili šokirani što zakon i dalje postoji.

Stevi Gustav, poslanik iz francuskog prekomorskog ostrva Martinik na Karibima, čiji su preci bili porobljeni, sa suzama je rekao parlamentu:

"Jedno glasanje ne može da popravi vekove uništenih života. Mi nismo potomci robova, mi smo potomci ljudskih bića rođenih slobodnih, koji su potom svedeni na najgore - na ropstvo."

Šezdeset članova tog kodeksa obuhvatalo je sve aspekte života porobljenih ljudi. Član 44 je osobu definisao kao "pokretnu imovinu", dok su druge odredbe nalagale sakaćenje odbeglih i poništavale bilo kakvu pravnu vrednost iskaza porobljenih osoba.

Maks Matijasin, francuski poslanik iz Gvadalupa u Karibima, koji je podneo predlog za ukidanje zakona, rekao je da je kupio kopije originalnog teksta, ali ih nikada nije pročitao do kraja.

"Kao prapraunuk ljudi koji su bili porobljeni, nikada nisam mogao da ga pročitam u celini. Ovo su napravili ljudi protiv ljudi", rekao je poslanicima.

Dodao je da je glasanje "način da se vrati dostojanstvo našim precima, da se vrati naša humanost", u skladu sa republikanskim načelima slobode, jednakosti i bratstva.

Francuska je bila treća najveća kolonijalna sila u trgovini robljem, posle Britanije i Portugala. Procenjuje se da je prevezla oko 1,4 miliona Afrikanaca na plantaže šećera u svojim kolonijama, a bogatstvo koje je time stvoreno doprinelo je razvoju gradova poput Nanta i Bordoa.

Najbogatije plantaže nalazile su se u Sen-Domingu, francuskoj koloniji na zapadnom delu karipskog ostrva Hispanjola, osnovanoj 1687. godine. Godine 1804, porobljeni ljudi u toj koloniji digli su ustanak i izborili nezavisnost teritorije koja je postala Haiti. Međutim, Pariz je naterao oslobođene ljude da plaćaju reparacije bivšim vlasnicima, dug koji je otplaćivan sve do 1947. godine.

Nakon ukidanja ropstva, Francuska je zadržala deo kolonija. Četiri najstarije - Gvadalup, Martinik, Francuska Gvajana i ostrvo Reunion - postale su prekomorski departmani 1946. godine. Njihovih 1,9 miliona stanovnika, većinom potomaka porobljenih ljudi, danas su francuski građani, ali i dalje žive pod upravom iz Pariza.

Iako se smatraju delom Francuske, ove teritorije su i dalje među najsiromašnijima, sa nezaposlenošću gotovo dvostruko većom nego u evropskom delu zemlje.

"Na Gvadalupu, najvažnije pozicije u državnim strukturama drže belci", rekao je Matijasin.

Pjer-Iv Boke, zamenik direktora francuske Fondacije za sećanje na ropstvo, rekao je da je "Code Noir" u korenu onoga što je nazvao "kolonijalnim izuzetkom", idejom da osnovni republikanski principi ne važe jednako za sve.

"Čak i danas prihvatamo da ljudi u prekomorskim teritorijama imaju manje prava nego u kontinentalnoj Francuskoj", rekao je on.

(Telegraf.rs)