Raste strah od novog strašnog rata, mogao bi da uvuče pola sveta! Za 2 godine poginulo više od 600.000 ljudi!

Godine 2020. etiopska vlada premijera Abija Ahmeda odložila je planirane izbore zbog pandemije kovida-19. U to vreme, Tigray People's Liberation Front (TPLF), najveća i dominantna stranka u severnoj regiji Tigraj, optužila je Abija da je neustavno produžio mandat svoje vlade.

TPLF je potom organizovao lokalne izbore, na kojima je pobedio, i osporio legitimitet savezne vlade nad Tigrajem, što je dovelo do sukoba koji je prerastao u rat između TPLF-a i Etiopskih nacionalnih odbrambenih snaga.

Procenjuje se da je u borbama između 2020. i 2022. godine poginulo 600.000 ljudi. Obe strane međusobno su se optuživale za početak sukoba.

U novembru 2022. rezultati lokalnih izbora iz 2020. poništeni su nakon sklapanja mirovnog sporazuma u Pretoriji između etiopske vlade i TPLF-a. Od tada je u Tigraju uspostavljena privremena regionalna uprava, čime su ratni lideri TPLF-a marginalizovani.

Nakon tri godine pojavile su se nesuglasice između privremene regionalne uprave i TPLF-a. U aprilu je TPLF obnovio Državni savet Tigraja, koji je bio raspušten mirovnim sporazumom. A 5. maja lider TPLF-a Debrecion Gebremikael izabran je za novog predsednika Tigraja.

"Privremena uprava više ne postoji", rekao je zamenik stranke Amanuel Asefa za Agence France-Presse.

Debrecion je ušao u predsedničku kancelariju i izjavio da je počeo da radi, rekao je za Deutsche Welle (DW) Mulugeta Acbeha, novinar i bivši dopisnik Glasa Amerike za Tigraj.

TPLF ponovo uspostavlja kontrolu nad Tigrajem

Čini se da ovaj potez predstavlja izazov za Tadesea Veredea, predsednika prelazne uprave Tigraja kojeg je imenovala etiopska vlada.

Verede je u objavi na društvenim mrežama, koju prenosi The Reporter Ethiopia, rekao da je grupa koja pokušava silom da preuzme vlast odgovorna za "uništenje i opasnost" sa kojima se suočava narod Tigraja.

Acbeha je rekao da Verede smatra pristup TPLF-a "pogrešnim i neproduktivnim", naglašavajući da je dijalog jedino rešenje.

Dodao je da Verede nema nameru dobrovoljno da se povuče i upozorio da bi svaki pokušaj njegovog nasilnog uklanjanja bio nelegitiman.

Još nema reakcije savezne vlade

"Tigraj se trenutno nalazi u veoma opasnom trenutku", kaže Amanuel Gedebo, istraživač u Clingendael Institute, međunarodnom istraživačkom centru sa sedištem u Hagu.

Gedebo je dodao da trenutno vlada velika neizvesnost.

"Ne znamo kakav će biti odgovor savezne vlade. Za sada nisu izdali saopštenje niti direktno odgovorili", rekao je za DW.

Međutim, neki analitičari tvrde da su primetni znaci pojačanih vojnih aktivnosti.

Novinar Acbeha rekao je za DW da su 5. i 6. maja etiopski vojni avioni viđeni iznad Mekelea, glavnog grada Tigraja.

"Sada Adis Abeba šalje borbene avione MiG iznad Mekelea kao demonstraciju sile", rekao je Magnus Trajber, antropolog i stručnjak za Rog Afrike sa Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu.

"A Etiopske nacionalne odbrambene snage raspoređuju se u susednim državama Amhara i Afar."

"Očigledno se proširuju i odbrambeni sistemi duž prilaznih puteva glavnom gradu Adis Abebi sa severa", dodao je.

Etiopija se suočava sa više oružanih izazova, uključujući TPLF u Tigraju, milicije Fano u Amhari i Oromsku oslobodilačku vojsku u Oromiji, uz rastuće regionalne tenzije koje uključuju Eritreju i Sudan.

"TPLF ostaje najveći izazov za Abija Ahmeda, koji verovatno postaje sve izolovaniji na međunarodnom planu zbog navodne saradnje sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i sudanskim Snagama za brzu podršku", rekao je Trajber.

Iako je i dalje veoma moćan na regionalnom nivou, TPLF je prošle godine praktično zabranjen kao politička stranka u Etiopiji.

"Abij Ahmed u suštini nije uspeo da zbaci staru gardu TPLF-a i uspostavi opoziciju lojalnu njemu u Tigraju, ni politički ni vojno", rekao je Trajber.

Postoji li moguće rešenje?

"Znamo šta želi etiopska strana", rekao je istraživač Gedebo za DW.

"Žele pristup preko luke Asab, što Eritreja smatra pretnjom svom suverenitetu."

"Zato Eritreja pokušava da gradi saveze sa akterima poput Egipta i sudanske vlade", objasnio je Gedebo.

"Ali i unutar same Etiopije, sa akterima poput TPLF-a i milicije Fano."

Trajber je ocenio da Eritreja održava stabilnost unutrašnjom diktaturom i podsticanjem sukoba u susednim zemljama, profitirajući od nestabilnosti u Etiopiji i Sudanu.

"Čini se da Eritreja prvo pokušava da odvrati etiopsku vladu, a zatim se priprema za eventualni budući obračun ako do njega dođe", rekao je Gedebo.

"Kako se ne bi sami suočili sa mnogo jačom etiopskom vojskom", dodao je.

Uticaj rata u Iranu

Rat u Iranu oseća se i na Rogu Afrike.

Etiopija i Eritreja trpe ekonomske posledice, rekao je Gedebo.

"Sa etiopske strane čujemo izveštaje o nestašici goriva i rastućoj inflaciji. To bi moglo da obeshrabri etiopsku vladu da preduzme dodatne eskalacione poteze na severu."

Rat ima veliki uticaj i na dva veoma aktivna regionalna aktera: Ujedinjene Arapske Emirate, koji podržavaju Etiopiju, i Saudijsku Arabiju, koja podržava Eritreju, uključujući planove za ulaganje milijardi u modernizaciju luke Asab.

Ali UAE i Saudijska Arabija trenutno očigledno imaju druge prioritete, primetio je Gedebo.

"Te vlade možda nemaju dovoljno prostora da budu aktivno uključene kao ranije dok vode ovaj sukob u sopstvenom regionu", rekao je za DW.

"To bi takođe mogao biti faktor koji bi mogao da odvrati obe vlade od dalje eskalacije."

Rat u Iranu takođe je obnovio interesovanje SAD za geostrateški veoma važnu Eritreju, primetio je Trajber.

"Ukidanje američkih sankcija, koje su uvele administracije Baraka Obame i Džoa Bajdena, očigledno se smatralo mogućom perspektivom", rekao je za DW.

Human Rights Watch, međutim, upozorava da se stanje ljudskih prava u Eritreji nije poboljšalo.

"Rat je često bio realna politička opcija u novijoj etiopskoj istoriji. Međutim, nemoguće je predvideti da li će do njega zaista doći", rekao je Trajber.

"Čini se da još postoji prostor za međunarodno posredovanje."

(Telegraf.rs)