Gde je najčistije more u Evropi? Ovako se kotiraju omiljena letovališta Srba, poznata i situacija na Jadranu

Evropske vode za kupanje i dalje su među najčistijima na svetu, ali najnoviji izveštaj Evropske agencije za okolinu donelo je i nekoliko iznenađenja.

Od Atlantskog okeana do Sredozemnog mora, velika većina kupališta u Evropi i ove godine zadovoljila je najstrože standarde kvaliteta vode za kupanje Evropske unije. To pokazuju najnoviji podaci iz godišnjeg izveštaja o kvalitetu voda za kupanje, koji su objavili Evropska komisija i Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).

Preporučujemo

Prema rezultatima za sezonu 2025, čak 85 odsto evropskih kupališta ocenjeno je najvišom ocenom "odlično", dok je 96 odsto svih lokacija obuhvaćenih praćenjem zadovoljilo minimalne propisane standarde kvaliteta vode. Samo 1,5 odsto kupališta dobilo je ocenu "loše".

Kako se kotiraju omiljena letovališta Srba

Podaci pokazuju da je ukupni kvalitet voda za kupanje u Evropi ostao stabilan u odnosu na prethodnu godinu.

Najveći udeo kupališta sa odličnim kvalitetom vode zabeležen je u Austriji, Bugarskoj, Kipru i Grčkoj, gde je više od 95 odsto lokacija ocenjeno najvišom ocenom.

Istovremeno, kvalitet morskih kupališta generalno je bolji od kvaliteta kupališta na rekama i jezerima. Tokom 2025. godine 88 odsto obalnih kupališta u Evropskoj uniji klasifikovano je kao odlično, dok je među unutrašnjim vodama taj udeo iznosio 78 odsto.

Evropska agencija za životnu sredinu i Evropska komisija objavile su i interaktivnu mapu koja građanima omogućava pregled kvaliteta vode na pojedinim kupalištima i pomaže pri izboru najsigurnijih lokacija za kupanje.

Procene se zasnivaju na praćenju bakterija koje mogu predstavljati ozbiljan rizik po ljudsko zdravlje.

Kipar je zauzeo prvo mesto među državama Evropske unije prema kvalitetu voda za kupanje, pokazuje izveštaj.

Na drugom mestu nalazi se Grčka, gde je čak 97,1 odsto od ukupno 1.734 analizirane lokacije ocenjeno odličnim kvalitetom vode za kupanje.

Foto: Dorin Marius Balate / Alamy / Alamy / Profimedia

Slede Bugarska sa udelom od 96,9 odsto kupališta sa odličnom ocenom, Austrija sa 96,5 odsto i Luksemburg sa 94,1 odsto.

Među mediteranskim državama Italija je zauzela osmo mesto sa 89,8 odsto lokacija ocenjenih kao odlične. Malta je deveta sa 88,5 odsto, dok je Španija na 11. mestu sa udelom od 86,6 odsto kupališta najvišeg kvaliteta.

Podaci se zasnivaju na analizi 22.289 kupališta tokom sezone 2025. godine u državama članicama Evropske unije, kao i u Albaniji i Švajcarskoj.

Hrvatska se našla na 12. mestu sa 86,2 odsto kupališta koja su dobila ocenu odličnog kvaliteta vode. Reč je o primetnom padu u odnosu na prethodne godine, kada je Hrvatska redovno bila među vodećim evropskim državama sa više od 95 odsto odlično ocenjenih lokacija. Prošle godine bila je peta.

Foto: Shutterstock

Prema podacima iz izveštaja, Hrvatska je po kvalitetu morskih kupališta svrstana na 14. mesto, dok je prema rezultatima za unutrašnje vode, odnosno reke i jezera, na 22. mestu među analiziranim državama.

Slovenija je ostvarila još slabiji rezultat. Uprkos kratkoj obali, ali i brojnim rekama i jezerima, samo je 75,5 odsto njenih kupališta ocenjeno odličnim kvalitetom vode.

Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Srbija nisu bile uključene u ovogodišnje istraživanje. Albanija, koja je obuhvaćena analizom, zauzela je poslednje mesto na listi.

Od ukupno 119 praćenih lokacija, samo 16,8 odsto dobilo je ocenu odličnog kvaliteta vode. Problemi su posebno izraženi u pojedinim većim obalnim područjima, uključujući Sarandu, Valonu i Drač.

Rezultat Albanije posebno dolazi do izražaja u poređenju sa najslabije rangiranim državama članicama Evropske unije. Među njima su Estonija, gde je 56,9 odsto kupališta ocenjeno kao odlično, i Poljska sa udelom od 58,7 odsto.

Poverenica Evropske komisije za životnu sredinu, otpornost vodnih resursa i konkurentnu cirkularnu ekonomiju, Jessika Roswall, istakla je da rezultati potvrđuju vrednost evropskog zakonodavstva i višedecenijskih ulaganja u prečišćavanje otpadnih voda i upravljanje vodnim resursima.

"Zahvaljujući tim naporima Evropljani danas mogu da uživaju u nekim od najviših standarda kvaliteta voda za kupanje na svetu. Istovremeno, zaštita naših voda zahteva kontinuirano delovanje u oblasti suzbijanja zagađenja, gubitka biodiverziteta i posledica klimatskih promena", poručila je Rosval.

Izvršna direktorka EEA-e Leena Ylä-Mononen naglasila je da građani ovog leta ponovo mogu da uživaju u blagodatima efikasne primene evropskih pravila o kvalitetu voda za kupanje.

"To je dokaz da evropska saradnja donosi konkretne koristi za životnu sredinu i zdravlje građana, te doprinosi jačanju otpornosti na posledice klimatskih promena", rekla je.

Kvalitet voda značajno poboljšan poslednjih decenija

Visok kvalitet evropskih voda za kupanje rezultat je dugoročnog delovanja evropskog zakonodavstva. Zahvaljujući Direktivi o vodama za kupanje i drugim propisima Evropske unije, kvalitet voda kontinuirano se poboljšava.

Napredak je ostvaren kroz bolje sisteme praćenja i upravljanja vodama, ulaganja u postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, efikasnije sisteme prikupljanja otpadnih voda, kao i preciznije praćenje cvetanja cijanobakterija, koje mogu predstavljati pretnju zdravlju ljudi i ekosistemima.

Zahvaljujući tim ulaganjima danas je ponovo moguće kupanje u brojnim urbanim rekama i vodama koje su nekada bile među najzagađenijima u Evropi.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da su za očuvanje zdravih i otpornih vodnih sistema potrebni dodatni napori u smanjenju hemijskog zagađenja i prilagođavanju posledicama klimatskih promena. Poboljšanje kvaliteta voda, kako za ljude tako i za prirodu, jedan je od ključnih ciljeva Strategije EU za otpornost vodnih resursa.

(Telegraf.rs)