Unutar Hezbolahovih tunela: Ovde će mir biti uspostavljen ili ga uopšte neće biti

Hezbolahov tunel koji prolazi ispod malog grada Madždal Zun na vrhu brda u južnom Libanu nimalo ne podseća na primitivne, ručno kopane prolaze u podzemlju Gaze.

Dugačak oko 170 metara i smešten 20 metara ispod razorenog šiitskog sela, ovaj prostrani i utvrđeni objekat navodno je izgrađen uz pomoć iranskog projektovanja i inženjerskog znanja, prenosi britanski The Telegraph čija je ekipa posetila jug Libana.

Kada je ekipa u ranim jutarnjim satima u petak, uz pratnju pripadnika Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) i korišćenje naočara za noćno osmatranje, ušla u tunel, prostor je više podsećao na gradski podzemni prolaz iz sedamdesetih godina prošlog veka.

"Selu veličine Madždal Zuna ne bi bila potrebna tako velika podzemna građevina", rekao je Nikolas Blanford, viši saradnik Atlantskog saveta. "To je definitivno Hezbolah".

Betonski prolaz bio je prekriven ostacima rata. Masivna protivudarna vrata vodila su do nekoliko predprostorija namenjenih skladištenju oružja. Prema tvrdnjama IDF, bočni tuneli pružali su dominantan pogled na Izrael i korišćeni su za lansiranje projektila sve dok nisu bombardovani.

"Ovo je terorističko uporište", rekao je komandant izraelske 551. brigade, pokazujući ka prostoriji u kojoj je, kako tvrdi vojska, pronađeno osam tona eksploziva.

Pod je bio prekriven komponentama desetina dronova.

"Ove bespilotne letelice za jednokratnu upotrebu navode se putem GPS i imaju domet veći od 200 kilometara", rekao je on.

Sudbina desetina sela poput Madždal Zuna, koje danas stoji razrušeno i uništeno na uzvišenju svega pet kilometara severno od izraelske granice, mogla bi da odluči da li će prekid vatre između Sjedinjenih Američkih Država i Irana opstati ili propasti.

Potpredsednik SAD Džej Di Vens boravio je u Švajcarskoj u nedelju i izjavio da je ovo krizno područje visoko na listi prioriteta razgovora između SAD i Irana koji se tamo održavaju.

U međuvremenu, izgledalo je da se Izraelske odbrambene snage pripremaju za napad na drugo selo sa opsežnom mrežom tunela, udaljeno oko 35 kilometara severoistočno od Madždal Zuna.

"Mislim da ćemo, nadam se, ostvariti napredak po pitanju nuklearnog programa, kao i po pitanju prekida vatre u Libanu. To su dve ključne stvari na koje ćemo biti usmereni", rekao je Vens na pisti vojne baze Endruz.

Gradovi na jugu Libana i infrastruktura Hezbolaha koju neki od njih kriju, prete da naruše širi sporazum o prekidu vatre između SAD i Irana.

Izrael želi da ih zadrži, da stvori tampon zonu koja štiti njegove severne zajednice. Izrael se plaši da će, ako dozvoli šiitskom stanovništvu Libana da se vrati, doći i Hezbolah, ponovo se ukopati i ponovo naoružati.

Libanci, s druge strane, vide Izrael kao agresora, onog koji je decenijama destabilizovao region neuspehom da reši palestinsko pitanje.

Najnovija invazija, koja je počela kao odgovor na raketnu vatru Hezbolaha na početku rata u Iranu, zauzela je oko 6 odsto libanske teritorije.

Raselila je više od milion ljudi i ojačala populistički narativ otpora Hezbolaha, kažu posmatrači.

"Kada je Hezbolah lansirao svoju prvu raketnu baražnu vatru 2. marta, povratne informacije šiitske zajednice u velikoj meri su bile: 'O, bože, šta ste uradili? Tek se oporavljamo od prethodne runde. Sada nas uvlačite u još jedan rat'", rekao je Blanford.

"Ali u roku od dve ili tri nedelje, to raspoloženje se promenilo za 180 stepeni kada su videli da Hezbolah pruža otpor izraelskoj invaziji i okupaciji".

"Ubijali su i ranjavali izraelske vojnike, i postojao je neka vrsta zajedničkog osećaja ponosa što su se 'momci, otpor', vratili onome što najbolje rade, boreći se protiv Izraelaca, odupirući se izraelskoj okupaciji".

Memorandum o razumevanju između SAD i Irana, koji je u četvrtak potpisao Donald Tramp u Versaju, uključuje Liban u napor da se okonča širi regionalni rat.

Iako ne navodi da se Izrael mora povući, implicitno to zahteva, kako bi se otvorio put konačnom mirovnom i nuklearnom sporazumu sa Iranom koji bi se pregovarao u narednih 60 dana.

Prva klauzula Memoranduma poziva na "neposredni i trajni prekid vojnih operacija na svim frontovima, uključujući i Liban". Takođe zahteva da SAD, Iran i "njihovi saveznici" poštuju "teritorijalni integritet i suverenitet Libana".

Dok se Izrael žestoko opire ovim uslovima, Iran i njegov posrednik Hezbolah insistiraju na njima, nešto što je već dovelo do još krvoprolića.

Otprilike u isto vreme kada je "Telegraf" bio u Majdal Zunu u petak, četvoročlana posada tenka IDF poginula je u osumnjičenom napadu dronom ili raketom Hezbolaha u Kfar Tebnitu, 35 kilometara severoistočno.

Izrael je odgovorio sa 150 vazdušnih napada za koje je naveo da su ubijene "desetine terorista" širom Libana. Kfar Tebnit, kao i Majdal Zun, takođe krije veliku mrežu tunela Hezbolaha, prema izraelskim medijima.

Rasplamsavanje je iskoristila vladajuća koalicija Izraela koja se suočava sa izborima u oktobru i nalazi se pod značajnim pritiskom zbog neuspeha rata u Iranu i uslova Memoranduma o razumevanju.

Ignorišući upozorenje Vensa prethodne večeri da "ne možete tek tako ubijanjem izbeći rešavanje svakog problema nacionalne bezbednosti", Itamar Ben Gvir, ministar nacionalne bezbednosti, pozvao je da ceo Liban izgori.

"Za svaku suzu izraelske majke, hiljadu libanskih majki mora da plače. Ceo Liban mora da izgori!", rekao je u zapaženoj objavi na društvenim mrežama.

"Dosta je bilo ping-ponga. Na Bliskom istoku se ne pobeđuje odmerenim odgovorima i uzdržanošću, potrebno je da poludite. Da biste zbrisali. Da biste slomili teror", dodao je.

Takve poruke su usmerene ne samo ka glasačima u severnim izraelskim zajednicama, koje su bile evakuisane dve godine nakon izbijanja rata u Gazi i nalaze se u blizini raketa Hezbolaha.

U Šlomiju, malom pograničnom gradu direktno južno od tunela kod Madžal Zuna, stanovnici su zgroženi uslovima sporazuma između SAD i Irana i strahuju da, ukoliko Hezbolah ne bude razoružan, nikada neće biti bezbedni.

"Ako će se završiti ovako kako sada izgleda, biće to suze za generacije", rekao je Levina Florintino, koji vodi malu prodavnicu kućnog dekora samo nekoliko stotina metara od granične ograde.

"Želim mir, ali ovo je poklon Hezbolahu koji će se sakupiti i obnoviti. Nikada se neće završiti".

Vladi (40), lokalni menadžer logistike koji je dodao šablone na svoj žuti Ševrolet Kamaro sa svojim sinom Mikijem (15), takođe je omalovažavao sporazum.

"Daju Hezbolahu vremena da se ponovo naoruža, a na kraju će se vratiti da ubijaju Izraelce", rekao je.

Eli, mušterija u obližnjem restoranu sa hranom za poneti, gde je grupa muškaraca pila pivo i jela šavarmu usred izmaglice dima od kanabisa, složio se da je dogovor bio "noćna mora", ali je bio siguran da će je vlada premijera Benjamina Netanjahua prevazići.

"Bibi je kralj. Zamislite šta bi ovo mesto bilo bez njega", rekao je.

Do nedelje je u Libanu proglašeno novo primirje, a Tramp je uputio novo upozorenje.

"2Iran mora odmah da zaustavi svoje visoko plaćene POSLUŽNIKE u Libanu da izazivaju probleme. Ako to ne učine, ponovo ćemo veoma snažno udariti Iran, baš kao što smo to uradili prošle nedelje, samo jače!", napisao je na Truth Social.

Okrenite novi list

U Burgenštoku, u Švajcarskoj, američki i iranski pregovarači, uključujući Trampove izaslanike Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera, kao i Vensa, započeli su 60 dana pregovora.

"Pitanje koje je sada pred nama je koliko još možemo da postignemo zajedno? Možemo li da okrenemo novi list?", upitao je Vens.

"Možemo li trajno da promenimo odnose na Bliskom istoku ili se vraćamo na stari način rada, što nije naša preferencija, ali je svakako nešto što se može dogoditi", dodao je.

Ali baš kao što pregovori ugrožavaju slobodu delovanja Izraela, oni su takođe potkopali kredibilitet libanske vlade, kažu stručnjaci.

Majkl Jang iz Karnegi centra za Bliski istok u Bejrutu rekao je da libansku vladu, već slabu, potkopavaju i Izraelci i Iranci, smanjujući njenu sposobnost da razoruža Hezbolah.

"Libanci plaćaju cenu za obe strane", rekao je i nstavioi:

"Izraelci nisu toliko zainteresovani da im daju bilo šta što može ojačati kredibilitet libanske države, niti Iranci imaju ikakvog interesa da daju bilo šta što bi libansku državu moglo učiniti kredibilnijom".

Ipak, možda postoji tračak svetlosti.

Jang je rekao da bi povezivanje Libana sa širim sporazumom između SAD i Irana moglo prvi put da stavi pitanje razoružanja Hezbolaha "na sto" u formalnim razgovorima između SAD i Irana, nešto čemu se Iran uvek opirao.

"Vezivanjem sopstvene pregovaračke pozicije za ono što se dešava u Libanu, možda su indirektno dozvolili da se libansko pitanje unese u njihove razgovore sa Amerikancima, što Vašingtonu daje mogućnost da obezbedi ustupke po pitanju Hezbolaha i njegovog oružja", napisao je u novom izveštaju.

Jang je dodao da ako se pitanje razoružanja Hezbolaha unese u šire razgovore između SAD i Irana, to bi se moglo dobro uklopiti sa posebnom inicijativom država, uključujući Egipat, Saudijsku Arabiju, Tursku, Katar i Pakistan.

To bi značilo razoružavanje Hezbolaha kao deo "organizovane postepene tranzicije", a ne trenutnog prisilnog razoružavanja. Slično fazno razoružavanje se razmatra u Gazi sa Hamasom, ponovo povezano sa izraelskim povlačenjem.

Nema trenutnog rešenja

Iako je povratak SAD diplomatiji pozdravila većina lidera širom sveta, prvenstveno zato što je ponovo otvorio Ormuski moreuz, malo ko veruje da će se pitanje izraelsko-libanskog sukoba uskoro rešiti.

Dve strane su ponovo razmenjivale napade u subotu. Benjamin Netanjahu, izraelski premijer, zna da bi se suočio sa izbornim zaboravom ako bi povukao IDF iz Libana pre oktobarskih izbora u Izraelu.

U međuvremenu, u Libanu, Iran pojačava svoj stisak nad Hezbolahom.

"Od atentata na Hasana Nasralaha u septembru 2024. godine, Iranci imaju čvršću kontrolu, bili su uključeni u reorganizaciju islamskog otpora, vojne komponente Hezbolaha, i to smo vidljivo videli u poslednja tri ili četiri meseca“, rekao je Blanford.

I na obe strane ljudi ginu. Više od 100 vojnika IDF je ubijeno u sukobu između Izraela i Hezbolaha od 7. oktobra 2023. godine, i skoro 50 civila. Na libanskoj strani, skoro 4.000 ljudi je izgubilo život samo od 2. marta ove godine.

Abdinasir Abubakar, šef Svetske zdravstvene organizacije u Libanu, pozvao je sve strane da teže mirnom rešenju.

"Bez ovoga, oporavak će ostati van domašaja, a pogođene zajednice neće moći da obnove svoje živote, vrate sredstva za život i povrate dostojanstvo", rekao je.

(Telegraf.rs)