Kina od Evropljana nabavila najvažniju mašinu na svetu?

Holanđani su kroz istoriju imali mnogo veći uticaj na razvoj tehnologije nego što bi se očekivalo od zemlje njihove veličine. U 17. veku njihove inovacije u finansijama i poljoprivredi stigle su do Britanije, podstakavši Industrijsku revoluciju i rast Britanskog Carstva.

Ruski car Petar Veliki proučavao je holandske tehnike brodogradnje kako bi izgradio mornaricu koja je Rusiju u 18. veku pretvorila u pomorsku silu. Sedamdesetih godina prošlog veka, pakistanski naučnik A. K. Kan ukrao je planove iz holandske laboratorije i time pokrenuo pakistanski program razvoja nuklearnog oružja, istovremeno doprinoseći sličnim programima u Severnoj Koreji, Iranu i Libiji.

Preporučujemo

Od 2019. godine, Sjedinjene Američke Države su zabranile izvoz u Kinu mašina za litografiju ekstremnog ultraljubičastog (EUV) zračenja, koje se koriste za proizvodnju najnaprednijih poluprovodnika na svetu. Ovi čipovi pokreću najsposobnije modele veštačke inteligencije, a takve mašine proizvodi isključivo holandska kompanija ASML, piše ugledni Economist.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa smatra kako će upravo tehnološko znanje Holanđana ponovno promeniti globalnu ravnotežu moći. Međutim, poslednjih nedelja američki ministar trgovine Hauard Lutnik doveo je ASML u nezgodan položaj izjavivši da postoji mogućnost da je jedna od holandskih mašina ipak završiča u Kini. Iz te kompanije odlučno odbacuju tu tvrdnju.

Najvrednija evropska tehnološka kompanija rekla je američkim zvaničnicima da zna tačnu lokaciju svih 340 EUV mašina koje je proizvela, uključujući 26 koje su povučene iz upotrebe. Prema njihovim rečima, nijedna od ovih mašina se ne nalazi u Kini. Pored toga, ističu da samo ASML može da transportuje ove izuzetno osetljive mašine, koje se stalno prate onlajn, dok njihove delove u fabrikama kupaca ugrađuju isključivo inženjeri kompanije.

"ASML nikada nije isporučio EUV mašinu Kini, niti je isporučio bilo koju komponentu, modul ili opremu posebno namenjenu za upotrebu u EUV mašinama Kini", navode iz kompanije.

Uprkos ponovljenim zahtevima, američke vlasti još uvek nisu pružile nikakve dokaze koji bi potkrepili Lutnikove navode.

I vlada Holandije, iako ozbiljno shvata američke tvrdnje, odbacuje njihove zaključke. Tokom posete Vašingtonu krajem juna, holandski ministar spoljne trgovine Sjoerd Sjoerdsma pokušao je da uveri Lutnika, druge američke zvaničnike i članove Kongresa da Holandija strogo sprovodi kontrolu izvoza, uključujući i onu koja se odnosi na EUV tehnologiju.

U razgovoru za The Economist 2. jula Sjoerdsma nije želeo da iznosi pojedinosti tih razgovora, ali je rekao da njegva vlada trenutno ne sprovodi istragu o američkim optužbama.

"Ako bi postojalo nešto što treba istražiti ili čak krivično goniti, naravno da bismo to učinili", rekao je ministar za Economist.

Spor se usredsređuje na to da li postoji osnova za Lutnikove tvrdnje. Iako javnosti nisu predstavljeni dokazi koji bi ih potkrepili, neki ljudi upoznati sa slučajem opisuju ih kao "neproverene", ali "ne potpuno neosnovane".

Većina stručnjaka iz industrije smatra da je veoma malo verovatno da je cela ASML-ova EUV mašina završila u Kini. Međutim, neki veruju da su određeni povezani delovi ili komponente mogli da završe u Kini, bilo preko ASML-ovih dobavljača ili drugih posrednika.

Drugi veruju da pravi problem leži u izvozu starijih mašina za duboku ultraljubičastu litografiju (DUV) i povezanih delova i usluga, koji su uglavnom izuzeti od ograničenja izvoza. Izvoz DUV tehnologije u Kinu činio je oko trećinu prihoda ASML-a u 2025. godini.

Iza ove kontroverze kriju se mnogo dublje nesuglasice oko kineskog tehnološkog napretka, odnosno načina na koji bi zapadne vlade trebale odgovoriti na njega. Spor također pokazuje sve veće napetosti između administracije Donalda Trampa i brojnih američkih saveznika. Deo američkih zvaničnika smatra da je Evropa preblaga prema Kini.

S druge strane, mnoge evropske vlade strahuju da Trampova administracija ugrožava njihove ekonomske i bezbednosne interese, dok istovremeno pokušava da postigne povoljnije sporazume s Kinom.

Neki evropski zvaničnici i poslovni ljudi takođe veruju da Sjedinjene Države vrše pritisak na ASML i povezane kompanije kako bi veći deo svog poslovanja preselile u Ameriku i time pomogle razvoju američke industrije poluprovodnika.

Jedno od ključnih pitanja jeste koliko je Kina napredovala u razvoju sopstvene EUV mašine. Novinska agencija Reuters pisala je u decembru da je grupa bivših ASML-ovih inženjera u Kini tokom 2025. godine dovršila prototip EUV mašine i da je testira u visokobezbednosnoj laboratoriji u Šenženu. ASML je odgovorio da ne može da kontroliše gde rade njegovi bivši zaposleni, ali je naglasio da su oni obavezani ugovorima o poverljivosti i da je kompanija u nekim slučajevima uspešno pokrenula sudske postupke zbog krađe poslovnih tajni.

Prema Reutersu, prototip još uvek nije proizveo funkcionalne čipove, ali je kineska vlada postavila cilj da to učini do 2028. godine. Većina stručnjaka smatra da je ovaj rok nerealan, procenjujući da će Kini trebati najmanje još jedna decenija da razvije potpuno funkcionalnu EUV mašinu. Međutim, oni priznaju da Kina napreduje brže nego što se očekivalo u razvoju EUV tehnologije i nekih alternativnih rešenja.

Druga velika briga Sjedinjenih Država odnosi se na kinesku sposobnost da inovativno koristi stariju DUV tehnologiju. Kineske kompanije za proizvodnju čipova, poput SMIC-a i Huaweija, usavršile su tehniku poznatu kao višestruko uzorkovanje (multi-patterning).

Zahvaljujući toj metodi, DUV tehnologijom mogu da proizvode logičke čipove manje od sedam nanometara, što je veoma blizu tehnološkom vrhu industrije. Takvi čipovi su se ranije mogli proizvoditi isključivo pomoću EUV mašina. Iako je ova metoda skuplja i podložnija greškama od EUV tehnologije, pojedini američki stručnjaci smatraju da bi Kini mogla omogućiti proizvodnju miliona naprednih čipova kako bi sustigla SAD u trci za dominaciju u oblasti veštačke inteligencije.

U Evropi smatraju da treba pronaći ravnotežu između ograničavanja kineskog tehnološkog napretka i zaštite poslovanja kompanije ASML i evropske industrije poluprovodnika. Istovremeno žele da izbegnu moguće kineske ekonomske kontramere.

Kao odgovor na kineski tehnološki razvoj, SAD je pokrenuo savez Pax Silica, koji okuplja zemlje uključene u zapadne lance snabdevanja za veštačku inteligenciju. Cilj saveza je jačanje saradnje i usklađivanje pravila u područjima poput proizvodnje čipova, energije, ključnih sirovina i veštačke inteligencije.

Savezu su se već pridružile 24 zemlje i organizacije, uključujući Evropsku uniju i Holandiju. Ovo bi olakšalo razmenu naprednih tehnologija među saveznicima i uskladilo pravila o izvozu osetljive EUV tehnologije.

Kontroverzna američka inicijativa

Mnogo kontroverznija američka inicijativa jeste MATCH Act, predlog zakona predstavljen u aprilu uz podršku i republikanaca i demokrata. Tim zakonom se ne bi samo zabranila prodaja DUV mašina Kini, već bi se takođe ograničilo da ASML kineskim kupcima pruža servisiranje, rezervne delove i softversku podršku za stotine DUV mašina koje se već nalaze u Kini.

Osim toga, zakon bi Holandiji i drugim saveznicima dao rok od 150 dana da usklade svoja izvozna ograničenja sa američkim. U suprotnom bi se protiv njih moglo primeniti američko pravilo kojim se američke izvozne kontrole proširuju i na strane proizvode proizvedene uz pomoć tehnologije američkog porekla. U slučaju ASML-a to bi značilo da kompanija mora da poštuje američka pravila ili da se suoči sa visokim novčanim kaznama i drugim sankcijama.

Ali Holandija i deo evropskih saveznika ne slažu se sa tim pristupom. Holandski ministar trgovine Sjoerd Sjoerdsma izjavio je da je MATCH Act "veoma nesrećan predlog" iz perspektive Holandije. Posebno ga zabrinjava mogućnost da SAD primenjuje svoje zakone i na holandske i druge strane kompanije. Prema njegovim rečima, svaka država bi sama trebalo da odluči koje će tehnologije razvijati njene kompanije i kakve bezbednosne rizike one predstavljaju.

Holandija takođe smatra nedoslednim to što SAD istovremeno želi da ograniči izvoz starijih DUV mašina Kini, dok je administracija Donalda Trampa dozvolila izvoz Nvidia H200 čipova za veštačku inteligenciju u Kinu. Ti napredni čipovi proizvode se upravo uz pomoć najnovijih EUV mašina.

Sjoerdsma se suočio sa sličnim problemima i tokom nedavne posete Kini. Kina je oštro osudila MATCH Act i donela propise koji joj omogućavaju kažnjavanje stranih kompanija koje poštuju američke sankcije ili izvozna ograničenja. Holandija već oseća posledice svoje odluke iz septembra da preuzme kontrolu nad Nexperijom, holandskim proizvođačem čipova u kineskom vlasništvu, kako bi sprečila premeštanje dela poslovanja u Kinu. Kao odgovor, kineske vlasti blokirale su izvoz Nexperijinih proizvoda iz Kine, što je ozbiljno poremetilo lance snabdevanja evropskih i japanskih proizvođača automobila.

Iako bi optužbe protiv ASML-a mogle pasti u drugi plan ako ne budu potkrepljene dokazima, sukob oko kontrole tehnologija za veštačku inteligenciju tek se zahuktava. ASML i njegova EUV tehnologija ostaće u središtu geopolitičkog nadmetanja između SAD i Kine.

(Telegraf.rs)