Ukrajinci potopili ruski patrolni brod u blizini kompleksa koji se povezuje sa Putinom!

Ukrajina je pomorskim dronom probila trup ruskog patrolnog broda dok je bio usidren u letovalištu na obali Crnog mora. Reč je o patrolnom brodu klase Rubin pod nazivom Izumrud, koji je potonuo u blizini Gelendžika, primorskog grada u ruskom Krasnodarskom kraju, nedaleko od luksuznog kompleksa za koji brojni mediji tvrde da je povezan sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Ukrajinska mornarica potvrdila je napad, navodeći da je korišćen najmanje jedan pomorski dron domaće proizvodnje Sargan-3000. Prema ukrajinskim izvorima, među članovima posade ima poginulih i ranjenih. Rusija za sada nije zvanično potvrdila da je brod potopljen, javlja više medija, među kojima i The Wall Street Journal.

Preporučujemo

Šta se dogodilo u Gelendžiku?

Brod Izumrud izgrađen je u brodogradilištu Almaz i uveden u službu 2014. godine kao patrolni brod Crnomorske flote.

U trenutku napada nalazio se u luci, što znači da nije pogođen tokom plovidbe, već dok je bio usidren u području koje je Rusija verovatno smatrala bezbednim.

Ukrajina pojačava kampanju pomorskih dronova

Napad na Izumrud nije usamljen slučaj. Ukrajinske snage poslednjih meseci intenzivirale su upotrebu besposadnih plovila, gađajući više od 100 plovila u Crnom i Azovskom moru samo tokom jula 2026. godine.

Ukrajina je već primorala rusku Crnomorsku flotu da veliki deo svojih snaga premesti dalje od Krima.

Potapanje raketne krstarice Moskva u aprilu 2022. godine bilo je najpoznatiji primer, ali se smatra da je dugotrajna kampanja napada pomorskim dronovima u međuvremenu imala još veći strateški značaj.

Zašto je ovaj napad važan?

Iako patrolni brod klase Rubin ne spada među najveće ratne brodove, njegovo uništenje predstavlja značajan gubitak u ljudstvu, obuci i vojnoj opremi. Istovremeno, dron Sargan-3000 koji je izveo napad višestruko je jeftiniji od broda koji je uništio.

Nestabilnost u regionu Crnog mora ostaje značajna i sa ekonomskog aspekta, jer je to važan koridor za izvoz žitarica i transport energenata.

U tekstu se takođe navodi da je rastuća izolacija Rusije od zapadnog finansijskog sistema podstakla državne i privatne aktere da sve više koriste alternativne načine plaćanja, uključujući kriptovalute, dok svaka nova eskalacija sukoba dodatno umanjuje izglede za ublažavanje sankcija.

(Telegraf.rs)