Švedska pred istorijskim preokretom! Krajnja desnica prvi put cilja ulazak u vladu

U slučaju da aktuelna vladajuća većina sastavljena od stranaka desnog centra pobedi na parlamentarnim izborima u Švedskoj koji su zakazani za 13.septembar, Švedske demokrate, stranka ekstremne desnice, postaće deo nove vladajuće većine.

Švedske demokrate su tokom protekle četiri godine sa svojih 73 poslanika u parlamentu (Riksdagu) od ukupno 349 mesta pružale manjinsku podršku vladi desnog centra koju predvodi premijer Ulf Kristerson.

Preporučujemo

Nije slučajno što je izgledalo kao početak rok koncerta kada je lider švedske krajnje desnice Džimi Akeson izašao na binu, dok je masa pristalica uzvikivala "Džimi! Džimi! Džimi!", a pojedini su nosili majice sa njegovim likom.

Akeson, koji danas ima 47 godina i vodi Švedske demokrate još od svoje 25. godine, svira klavijature u vikinškom rok bendu.

Pre dve godine organizovao je venčanje u znaku hevi metala, na kojem su gosti pevali karaoke, bez propisanog dres-koda.

Njegov energičan nastup na političkim skupovima deo je privlačnosti stranke koja je danas druga po snazi u Švedskoj.

Nakon decenija tokom kojih su je glavne političke stranke izbegavale, i četiri godine tokom kojih je iz senke podržavala manjinsku vladu desnog centra, Švedske demokrate sada žele da prvi put postanu deo vlasti na parlamentarnim izborima u septembru.

Foto: Profimedia

Stranka priznaje da su neki njeni osnivači bili neonacisti, ali tvrdi da danas sprovodi strogu politiku "nulte tolerancije prema rasizmu".

Ipak, istraživanje javnog mnjenja prošle godine pokazalo je da polovina švedskih birača i dalje smatra Švedske demokrate rasističkom strankom, dok protivnici tvrde da se u pojedinim Akesonovim izjavama i dalje mogu čuti otvoreno ksenofobični stavovi.

"Naša politika obezbeđuje da oni koji se trude i rade imaju bolji, bezbedniji i slobodniji život od komšijskog para koji sedi kod kuće sa osmoro dece i gleda arapske sapunice", rekao je Akeson na jednom predizbornom skupu, što je ispraćeno glasnim aplauzom.

U intervjuu za Reuters rekao je da je strpljenje bilo ključ uspeha njegove stranke, koja je od podrške od oko dva odsto birača porasla deset puta.

"Još u svom govoru 2005. rekao sam da ćemo postati velika stranka sa snažnim političkim uticajem, da ćemo jednog dana biti deo vlade i izazvati Socijaldemokrate kao najveću političku snagu u zemlji“, rekao je Akeson.

Iako se uglavnom pojavljuje u odelu bez kravate, neguje opušten imidž.

Uprkos tome što je najdugovečniji lider neke parlamentarne stranke u Švedskoj, i dalje živi u rodnom gradu na jugu zemlje i svake nedelje putuje u Stokholm na sednice Riksdaga, švedskog parlamenta.

"On nije čovek koji se ponaša kao da je iznad drugih i ima dar da složene teme objasni jednostavno i razumljivo. Deluje kao običan komšija", ocenila je politička analitičarka Dženi Madestam sa Univerziteta Sedertern.

Koreni stranke u neonacizmu

Švedske demokrate osnovane su 1988. godine kao radikalna nacionalistička stranka.

Prema internoj istrazi, među osnivačima je bilo neonacista, uključujući i jednog Šveđanina koji je tokom Drugog svetskog rata služio u nemačkom SS-u.

Rani propagandni materijali stranke sadržali su antisemitske i rasističke poruke.

Akeson se stranci pridružio 1995. godine, ubrzo nakon što je počela da se distancira od svojih najradikalnijih stavova.

Izbacivala je ekstremističke članove, zabranila nošenje uniformi na zvaničnim skupovima i pozivala pristalice da odustanu od čizama sa čeličnim vrhom i bomber jakni, koje su bile simbol ekstremne desnice.

Akeson kaže da ga je upravo protivljenje Evropskoj uniji navelo da se učlani u stranku, iako je 2019. odustao od politike zalaganja za izlazak Švedske iz EU ("Swexit").

Pošto je 2005. postao lider stranke, započeo je strategiju širenja biračke baze i pretvaranja Švedskih demokrata u konvencionalniju političku organizaciju.

Zajedno sa uskim krugom saradnika, poznatim kao "Banda četvorice", osnovao je lokalne stranačke odbore koji su počeli da učestvuju na opštinskim izborima.

(Telegraf.rs)