Zašto Seuta pripada Španiji a ne Maroku?

Seuta, mala španska teritorija na severnoj obali Afrike, ponovo je u centru pažnje nakon izuzetnog talasa migracija iz Maroka.

Prema navodima lista El Mundo, oko 50.000 migranata ušlo je u ovu špansku enklavu, potom ju je i napustilo, dok je najmanje 77  ljudi izgubilo život pokušavajući da pređe granicu.

Preporučujemo

Suočena sa masovnim prilivom migranata, španska vlada uvela je hitne mere, rasporedila vojsku, pojačala pomorske i vazdušne patrole i zatražila pomoć Evropske unije u upravljanju krizom i zaštiti granice.

Jedina kopnena granica EU sa Afrikom

Seuta je, zajedno sa Meliljom, jedna od dve španske teritorije koje se nalaze na afričkom kontinentu.

Smeštena na severnoj obali Maroka, predstavlja jedinu kopnenu granicu Evropske unije sa Afrikom, zbog čega ima ključni značaj u kontroli migracija ka Evropi.

Godinama je jedna od glavnih ruta kojom migranti pokušavaju da uđu na teritoriju EU u potrazi za boljim životom ili bežeći od sukoba, nesigurnosti i siromaštva u svojim zemljama.

Teritoriju štiti napredan sistem bezbednosti koji obuhvata dvostruku ogradu visoku oko šest metara, opremljenu senzorima pokreta i nadzornim kamerama.

Duž granice stalno su raspoređeni pripadnici španske policije i vojske.

Foto: Tanjug/AP

Kako migranti ulaze u Seutu?

Migranti pokušavaju da stignu u Seutu na više načina. Neki preplivavaju more u blizini graničnih barijera sa marokanske obale, dok drugi koriste male čamce kako bi pristigli do obale španske enklave.

Najveći broj pokušaja ipak usmeren je na graničnu ogradu, gde grupe migranata pokušavaju da je preskoče ili oštete alatima za sečenje metala kako bi otvorile prolaz ka teritoriji Evropske unije.

Uprkos strogim merama bezbednosti i pojačanoj kontroli, hiljade ljudi svake godine pokušavaju da uđu u Seutu, a mnogi pritom stradaju tokom opasnih prelazaka morem ili prilikom masovnih pokušaja prelaska granice.

Jedna od najvećih tragedija dogodila se 2022. godine u Melilji, gde je najmanje 23 migranta poginulo tokom sukoba i intervencije bezbednosnih snaga dok su stotine ljudi pokušavale da pređu graničnu ogradu.

Foto: Tanjug/AP

Zašto Seuta pripada Španiji?

Seuta ima dugu i složenu istoriju koja se proteže hiljadama godina. Tokom vekova njome su vladali Kartaginjani, Grci, Rimljani i Vizantinci.

Portugal je osvojio Seutu 1415. godine. Kada su Portugal i Španija 1580. godine došli pod istu krunu, uprava nad gradom postepeno je prešla pod špansku kontrolu.

Nakon razdvajanja dve krune 1640. godine, Seuta je ostala pod španskom vlašću, a Lisabonskim ugovorom iz 1688. godine zvanično je priznata kao deo Španije.

Od 1995. godine Seuta ima status autonomnog grada u sastavu Španije, sa posebnim stepenom samouprave, sličnim španskim autonomnim zajednicama.

Iako je više od pet vekova pod španskom upravom, njen status i dalje osporava Maroko, koji Seutu i Melilju smatra delom svoje teritorije i naziva ih okupiranim područjima.

Španija, s druge strane, ove dve enklave smatra neotuđivim delom svoje države.

Stalni izvor napetosti između Španije i Maroka

Seuta je više puta bila u središtu diplomatskih sporova između Španije i Maroka zbog pitanja granice i suvereniteta.

Jedna od najozbiljnijih kriza dogodila se 2021. godine, kada su marokanske vlasti privremeno ublažile granične kontrole, što je omogućilo da oko 10.000 ljudi uđe u Seutu za samo dva dana.

Nagli priliv izazvao je veliku humanitarnu i bezbednosnu krizu, zbog čega je Španija rasporedila dodatne snage kako bi stabilizovala situaciju i vratila deo migranata.

Taj potez tumačen je kao diplomatski pritisak na Madrid nakon što je Španija omogućila lečenje Brahima Galija, lidera Fronta Polisario, pokreta koji se zalaže za nezavisnost Zapadne Sahare i kojem se Maroko oštro protivi.

Odnosi dve zemlje poboljšani su tek nakon što je Madrid promenio svoj dugogodišnji stav o Zapadnoj Sahari i obnovio saradnju sa marokanskim vlastima.

Većina migranata vraća se u Maroko

Migranti koji uspeju da uđu u Seutu u najvećem broju slučajeva podležu ubrzanim procedurama vraćanja u Maroko.

Manji broj njih smešta se u prihvatne centre, gde mogu da podnesu zahtev za azil i sačekaju odluku o svom pravnom statusu.

Iako su Seuta i Melilja simboli spoljne granice Evropske unije u Africi, većina migranata koji stižu u Španiju ne dolazi preko ovih enklava.

Foto: Tanjug/AP

Glavna migrantska ruta i dalje je morski put, pre svega preko Kanarskih i Balearskih ostrva, gde hiljade ljudi svake godine pokušavaju da stignu do španske obale u malim čamcima.

Prema podacima španskih vlasti, u Španiji živi oko 10 miliona ljudi rođenih u inostranstvu, a najbrojnije zajednice dolaze iz Kolumbije, Venecuele i Maroka.

Značajan deo njih uključen je u tržište rada i doprinosi ključnim sektorima španske privrede, posebno poljoprivredi, turizmu i uslužnim delatnostima, gde je potražnja za radnom snagom i dalje velika.

(Telegraf.rs)