Hirošima na godišnjicu atomskog bombardovanja poziva na ukidanje nuklearnog oružja

Hirošima danas obeležava 81. godišnjicu američkog atomskog bombardovanja pozivom svetskim liderima da rade na potpunom ukidanju nuklearnog oružja, uz upozorenje da rastuće međunarodne tenzije povećavaju rizik od nove nuklearne katastrofe.

Gradonačelnik Hirošime Kazumi Macui u Deklaraciji mira poručio je da umanjivanje posledica nuklearnog oružja i prihvatanje sile kao sredstva za ostvarivanje političkih ciljeva može da dovede do novog ciklusa nasilja i tragedije poput Hirošime ili Nagasakija, preneo je Kjodo.

Preporučujemo

Macui je pozvao političke lidere da prepoznaju razorne posledice svake upotrebe nuklearnog oružja i da pokažu liderstvo u ostvarivanju nuklearnog razoružanja kroz međunarodnu saradnju.

U Japanu je održana komemoracija u 8.15 časova održan minut ćutanja, tačno u vreme kada je 6. avgusta 1945. godine američki bombarder "Enola Gej" bacio atomsku bombu na Hirošimu.

Procenjuje se da je do kraja te godine od posledica bombardovanja stradalo oko 140.000 ljudi.

U Japanu se istovremeno vodi rasprava o mogućem preispitivanju dugogodišnje politike koja podrazumeva da zemlja ne proizvodi, ne poseduje niti dozvoljava raspoređivanje nuklearnog oružja na svojoj teritoriji.

Japanska premijerka Sanae Takaiči poručila je da Japan ostaje privržen tim principima i da, kao jedina država koja je pretrpela nuklearni napad u ratu, ima posebnu odgovornost da nastavi borbu za svet bez nuklearnog oružja.

Macui je ocenio da je neuspeh konferencije o Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja posledica toga što politički lideri odgovornost prebacuju na druge, čime, kako je rekao, potkopavaju temelje globalnog mira i stabilnosti.

Takaiči je istakla da, uprkos teškoćama, napori ka nuklearnom razoružanju ne smeju da budu zaustavljeni.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš u poruci pročitanoj na ceremoniji upozorio je da su međunarodni mehanizmi koji su decenijama sprečavali nuklearnu katastrofu pod sve većim pritiskom i pozvao je države da izaberu dijalog, saradnju i zajedničku bezbednost umesto konfrontacije.

Gradonačelnik Hirošime apelovao je i na mlađe generacije da nastavak borbe za ukidanje nuklearnog oružja prihvate kao zajedničku odgovornost i pozvao je japansku vladu da učestvuje kao posmatrač na novembarskoj konferenciji o Ugovoru o zabrani nuklearnog oružja.

Japan se tom sporazumu nije pridružio zbog oslanjanja na američki nuklearni kišobran.

Tri dana nakon bombardovanja Hirošime, atomska bomba bačena je i na Nagasaki, a Japan je šest dana kasnije kapitulirao, čime je okončan Drugi svetski rat.

Prema podacima grada Hirošime, prosečna starost zvanično priznatih preživelih atomskih bombardovanja, poznatih kao hibakuše, danas prelazi 86 godina.

(Telegraf.rs/Tanjug)