Iran je od Rusije kupio tri podmornice klase "kilo": Američka mornarica je odmah krenula u lov

Iranska potraga za podmornicama klase "Kilo", poznatim po nadimku "Crna rupa" i modernizacijom mornarice, počela je još pre raspada moćnog SSSR.

Teheran je ugovor potpisao 1988. godine, dok je Sovjetski Savez još postojao, a zatim je od postsovjetske Rusije između 1992. i 1996. godine dobio tri podmornice projekta 877EKM, navodi 19fortyfive.

Preporučujemo

IPodmornica RIS Taregh ušla je u službu 21. novembra 1992. godine, IRIS Nooh 6. juna 1993, a IRIS Yunes 25. novembra 1996. godine. Te tri podmornice su prve moderne podmornice  Irana sposobne za operacije na otvorenom moru.

Klasa "Kilo" bila je veliki dobitak za Iran

Taj trenutak je bio veoma važan za Teheran. Iran nije mogao da se meri sa Sjedinjenim Američkim Državama brod za brod, ali je tiha dizel-električna podmornica nudila potpuno drugačiju vrstu vojne moći.

Mogućnost da se jedna skrivena podmornica nalazi u blizini Ormuskog moreuza primoravala je protivnika da u planiranje uključi patrolne avione, helikoptere, ratne brodove opremljene sonarima i napadne podmornice.

Teheran je kupio samo tri podmornice "Kilo", ali je njihovo prisustvo stvaralo mnogo veći problem za protivpodmorničko ratovanje.

Dolazak treće podmornice pokazao je i zabrinutost Vašingtona. Fotografija i opis američkog Ministarstva odbrane zabeležili su kako je podmornica krajem decembra 1995. godine tegljena preko Sredozemnog mora, pre nego što je prošla kroz Suecki kanal.

Američki brodovi i avioni Šeste flote pratili su je dok je bila na površini, sve dok nije stigla do Irana.

Foto: Wikipedia/Arek1979

Crna rupa

Naziv "Crna rupa" postao je čuveni nadimak ove klase, iako je Iran dobio stariju izvoznu verziju projekta 877EKM, a ne kasniju verziju Project 636.3 Improved Kilo. Projektni biro Rubin ističe sistem pogona sa jednom osovinom, tihe mašine i premaz trupa koji apsorbuje zvučne talase.

Kada radi na baterije, "Kilo" je veoma teško otkriti. Međutim, nije nevidljiv i, pošto nema vazdušno nezavisan pogonski sistem, nakon određenog vremena mora da izroni ili koristi šnorkel i uključi dizel-motore kako bi napunio baterije.

Iranske podmornice "Kilo" nosile su 18 torpeda, ali ih je ograničavala geografija Persijskog zaliva

Svaka iranska podmornica "Kilo" imala je podvodnu istisninu od oko 3.000 tona, bila duga približno 74 metra i mogla da razvije oko 17 čvorova pod vodom.

Šest torpednih cevi kalibra 533 milimetra omogućavalo je nošenje 18 torpeda ili 24 mine, dok su objavljeni podaci o konstrukciji navodili ukupnu autonomiju od oko 45 dana.

Zbog toga je modernizovana iranska flota predstavljala najtežu konvencionalnu podmorničku komponentu iranskih oružanih snaga. Međutim, to nije značilo da su podmornice mogle da ostanu potopljene 45 dana, trajanje baterija bilo je mnogo kraće.

Geografija je dodatno ograničavala njihove prednosti. Prema procenama Inicijative za nuklearnu pretnju (NTI), podmornicama je bila potrebna dubina od najmanje 50 metara, zbog čega su mogle da koriste samo oko trećine Persijskog zaliva.

Jake struje, salinitet i plitka voda dodatno su otežavali operacije. Dublje vode Omanskog zaliva i Arapskog mora mnogo su više odgovarale ovim podmornicama, dok su manje iranske podmornice klase "Ghadir" bile namenjene operacijama u plitkim priobalnim vodama.

Javno dostupni podaci pre 2026. godine govore o vežbama i patrolama, ali ne i o njihovoj upotrebi u borbi. Iran je slao "Kilo" podmornice u Omanski zaliv i severni deo Indijskog okeana, gde su korišćene za testiranje torpeda i vežbe miniranja.

Ne postoji potvrđen podatak da su Taregh, Nooh ili Yunes potopile neki brod, ispalile krstareću raketu u ratu ili lansirale torpedo u borbenim uslovima.

Foto: Creativ Commons

Starost i sankcije pretvorile su iranske podmornice u projekte stalnog održavanja

Održavanje podmornica u operativnom stanju postalo je mnogo teže nego njihova nabavka. Iran je 2012. godine ponovo porinuo podmornicu Taregh nakon remonta tokom kojeg je, prema navodima, zamenjeno oko 18.000 komponenti, uključujući propelere i radarsku opremu.

Satelitski snimci iz januara 2021. godine pokazali su da su sve tri podmornice "Kilo" bile van vode, dok je jedna od njih u suvom doku bila još od 2019. godine.

Dugotrajni remonti ukazivali su na nedostatak rezervnih delova, odgovarajućih kapaciteta i iskusnog osoblja. Stanje flote bilo je još lošije uoči rata nego što bi se moglo zaključiti iz njihove reputacije "Crne rupe".

Komercijalni satelitski snimci od 26. februara 2026. pokazali su dve podmornice "Kilo" na remontu, dok je treća izgledala kao da nije u upotrebi u bazi Bandar Abas.

Podmornica koja se nalazi u doku predstavlja nepokretnu metu, što pomaže da se objasni zbog čega je navedeno da su ove podmornice bile van borbe tokom početnih napada.

SAD su uništile najmanje jednu iransku podmornicu "Kilo" u Bandar Abasu

Operacija "Epski bes" počela je 28. februara 2026. godine. Američka Centralna komanda (CENTCOM) potvrdila je 1. marta napade na iranske podmornice, ali nije navela njihove klase.

Najčvršći javno dostupni dokazi došli su sa komercijalnih satelitskih snimaka. Analiza snimaka kompanije Planet Labs pokazala je da je jedna od tri iranske podmornice „"Kilo" 2. marta izgledala neoštećeno, da bi do 4. marta bila potopljena na svom vezu.

Dana 13. marta predsedavajući Združenog generalštaba američkih oružanih snaga, general Den Kejn, rekao je da su američke rakete ATACMS potopile više plovila, uključujući i jednu podmornicu. Međutim, nije naveo o kojoj podmornici je reč.

Foto: Shutterstock

Admiral Bred Kuper je odvojeno izjavio da je iranska najoperativnija podmornica imala rupu na boku. Ovaj opis odgovara podmornici koja je bila vidljiva u Bandar Abasu, iako Sjedinjene Američke Države nikada javno nisu potvrdile da je reč baš o Tareghu, Noohu ili Yunesu.

Izveštaji da su preostale podmornice "Kilo" nestale pokazali su ono što je ostalo nerešeno: jedan olupina bila je vidljiva, dok za druge dve nije postojala javna procena štete po imenima.

Bela kuća je kasnije tvrdila da Iran ima "nula podmornica", što je obuhvatalo čitavu flotu, uključujući podmornice klase Fateh i Ghadir.

Javni izveštaji o razlici između te zbirne tvrdnje i konkretno potvrđenih gubitaka nisu ponudili zasebne lokacije olupina podmornica Nooh i Yunes.

Dana 12. jula, CENTCOM je saopštio da su tri besposadne površinske letelice klase Corsair napale podmornicu i objekat za održavanje brodova u Bandar Abasu.

Objavljeni snimak prikazuje kako bespilotna plovila pogađaju objekat u kojem je Iran godinama pokušavao da održi svoju podmorničku flotu u operativnom stanju.

(Telegraf.rs)