Zagreb staje u 3.30: Veliki štrajk i pre početka žestoko uzdrmao hrvatsku prestonicu!

Štrajk Zagrebačkog holdinga i ZET-a počinje u ponedeljak u 3.30, a Zagrepčane očekuju veliki poremećaji u javnom prevozu i delu komunalnih usluga.

Zagrebački holding je velika gradska kompanija u 100-odstotnom vlasništvu Grada Zagreba. Preko svojih podružnica i povezanih društava obavlja veliki broj komunalnih i drugih gradskih usluga: od odvoza otpada, održavanja zelenih površina i groblja do upravljanja nekretninama, vodovoda, gasnih usluga i drugih delatnosti.

ZET je Zagrebački električni tramvaj, gradsko preduzeće za javni prevoz. Upravlja tramvajima, autobusima, uspinjačom i žičarom, kao i specijalizovanim prevozom.

U štrajku bi, prema najavama sindikata, trebalo da učestvuje oko 9.200 radnika Holdinga i ZET-a. Štrajk je podržalo 75 odsto radnika Holdinga, dok je potpisom podršku štrajku dalo 78 odsto radnika ZET-a.

Nakon subotnjeg sastanka predstavnika sindikata i uprava dogovor nije postignut, pa sindikati ostaju pri najavljenim sindikalnim aktivnostima.

Za građane je pritom najveće pitanje kako će u ponedeljak funkcionisati javni prevoz i ostale gradske službe. Kada je reč o tramvajskom saobraćaju, gradonalečnik Zagreba Tomislav Tomašević je rekao da vrlo verovatno nijedan tramvaj neće izaći iz remize. To bi moglo da izazove velike probleme građanima koji javnim prevozom odlaze na posao, u škole i obavljaju druge obaveze.

O situaciji je na konferenciji za medije govorio gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević, kao i predsednici uprava Zagrebačkog holdinga i ZET-a Ivan Novaković i Marko Bogdanović.

Grad Zagreb podneo je u petak tužbu kojom osporava zakonitost štrajka sindikata ZET-a i Holdinga. Gradonačelnik Tomašević objavio je u nedelju da su "svi pravni koraci napravljeni". Odluka bi mogla da stigne početkom nedelje, moguće već u ponedeljak zbog osetljivosti situacije.

"Bio štrajk legalan ili ne, to ne menja činjenicu da se poslodavac i sindikati moraju dogovoriti oko nužnih minimalnih usluga. U Holdingu arbitraža traje, a u ZET-u nije ni počela", rekao je.

A zašto se Grad odlučio za tužbu? Grad i sindikati nisu uspeli da se dogovore o minimalnom broju zaposlenih koji bi morali da rade i tokom štrajka. Zakon o radu zahteva da se za vreme štrajka nastave obavljati poslovi nužni za zaštitu života, zdravlja i bezbednosti građana. Drugim rečima, štrajk može da zaustavi veliki deo sistema, ali ne i one poslove čiji bi potpuni prekid mogao da ugrozi građane. Upravo bi potpuna obustava takvih poslova mogla da bude jedan od argumenata za nezakonitost načina sprovođenja štrajka.

Viktor Gotovac, profesor Pravnog fakulteta i stručnjak za radno pravo, smatra da bi to kašnjenje Gradu moglo da stvara probleme pred sudom.

"Ako je Grad prekasno pokrenuo arbitražu, ne može to da koristi kao pravni argument za nezakonitost štrajka u svojoj tužbi. Očigledno, koristili bi argument na koji su sami uticali", objašnjava on.

Budući da se dve strane nisu uspele dogovoriti o minimalnom broju radnika koji bi ostali na terenu, pokrenuta je arbitraža. To nije arbitraža koja će odlučiti ko je u pravu u sporu oko plata. Njen zadatak je samo da utvrdi koji se poslovi tokom štrajka ne smeju prekinuti i koliko radnika mora da ih obavlja. O tome odlučuje tročlano arbitražno veće u kojem po jednog predstavnika imaju sindikati i poslodavac, dok zajednički biraju nezavisnog predsednika, najverovatnije sudiju Trgovačkog suda.

Problem je sledeći: pred sudom postoje ozbiljni argumenti s obe strane. Sama činjenica da arbitraža nije završena ne znači automatski da je štrajk nezakonit. Zakon o radu izričito zabranjuje početak štrajka pre završetka mirenja, ali ne propisuje jednako izričito da se mora čekati i završetak arbitraže. Međutim, isti zakon zahteva da se tokom štrajka nastave obavljati poslovi nužni za zaštitu života, zdravlja i bezbednosti građana.

Gotovac, koji je upućen u slučaj, kaže da Grad ima još jedan argument na raspolaganju, a koji se često zanemaruje. Naime, u Kolektivnom ugovoru, koji je istekao, stoji da u prelaznom periodu do potpisivanja novog Kolektivnog ugovora treba poštovati takozvani "socijalni mir".

"Jedna interpretacija te odredbe o 'socijalnom miru' mogla bi da bude da su sindikati, prema Kolektivnom ugovoru, obavezni da se uzdrže od štrajka u periodu do potpisivanja novog Kolektivnog ugovora", tumači on, dodajući da bi Grad to mogao da iskoristi na sudu.

Jednostavnije rečeno, ako sud utvrdi da je štrajk nezakonit, može da zabrani njegovo dalje sprovođenje. Zakon tada dopušta poslodavcu da radniku koji je organizovao ili učestvovao u nezakonitom štrajku da vanredni otkaz. To, međutim, ne znači da bi otkazi bili automatski: poslodavac bi morao da donosi odluke prema konkretnim okolnostima. Osim toga, poslodavac može da traži i naknadu dokazive štete nastale nezakonitim štrajkom. Kod zakonitog štrajka situacija je drugačija, sama činjenica da je štrajk prouzrokovao veliku ekonomsku štetu nije dovoljna za odgovornost sindikata ili radnika.

"Sud na kraju odlučuje. Verujem da će ta odluka doći već u ponedeljak, posebno s obzirom na to da se radi o funkcionisanju kompletnih gradskih službi i saobraćaja", zaključuje Gotovac.

Podsetimo, Kolektivni ugovor u Zagrebačkom holdingu istekao je 15. maja 2026, a u ZET-u 31. marta 2026. Posle toga su počeli pregovori o novim ugovorima. Sindikati su tražili značajno povećanje plata i duži ugovor. Među glavnim zahtevima bilo je povećanje osnovice za 19 odsto, kao i da novi kolektivni ugovor važi dve ili tri godine, umesto dotadašnje jedne godine. Tražena su i druga povećanja materijalnih prava, poput naknade za prevoz i korekcije koeficijenata za pojedina radna mesta.

Zagrebački holding je saopštio da je ponudio povećanje osnovice od 4,5 odsto od 1. septembra, zatim usklađivanje sa rastom potrošačkih cena od januara 2027. i automatsko godišnje usklađivanje sa inflacijom, pod određenim uslovima. Prema njihovom obračunu, to bi od januara 2026. do januara 2027. dovelo do ukupnog povećanja osnovice od oko 14 odsto. Uprava tvrdi da bi sindikalni zahtev povećao godišnji trošak plata za više od 34 miliona evra.

Sindikalni predstavnici odbacili su prikaz po kojem su plate već dovoljno povećane i ukazuju da prosečne neto plate ne predstavljaju ono što pojedini radnici stvarno primaju. Kao primer su navodili radnike sa oko 1.200 evra neto.

Ni kolektivni pregovori, ni potom zakonom predviđeni postupak mirenja nisu doveli do dogovora. Zbog toga su sindikati najavili štrajk za 28. septembar u 3.30 ujutru.

(Telegraf.rs)